Др вет. мед. Светлана Мрковачки, шеф сектора за лабиораторијска испитивања Ветеринарског специјалистичког института Шабац, Фото: "Глас Подриња"
КОЛИКО СУ БЕЗБЕДНЕ НАМИРНИЦЕ КОЈУ КУПУЈЕМО
Генерално једемо добру храну
Храна се ставља на попуст како би се брже продала, када је пред истеком рока, али и даље у року. Намирнице које се покваре најчешће мирисом и изгледом одбијају потрошача. Сва храна која је у промету је контролисана, а контроли подлежу и производања и промет, наводи др спец. вет. мед. Светлана Мрковачки, шеф сектора за лабиораторијска испитивања Ветеринарског специјалистичког института Шабац
Инфлација и пад куповне моћи грађана довели су до појаве да се у продавницама на акцијама може купити храна која је пред истеком рока трајања. Многи се питају да ли је безбедно куповати ове намирнице.
Др вет. мед. Светлана Мрковачки, шеф сектора за лабораторијска испитивања Ветеринарског специјалистичког института Шабац истиче да сва храна која је у промету мора бити у року трајања и да је као таква безбедна.
-Законска обавеза је да свака намирница има декларацију која садржи тачно одређене податке. За потрошача је најважнији рок употребе. Храна се ставља на попуст како би се брже продала, када је пред истеком рока, али и даље у року. То је легитимно и не представља обману потрошача. Рокови се прописују на основу читавих студија и не могу се одредити баш у дан за робу са дужим трајањем. Не постоји разлика између „најбоље употребити до“ и „употребљиво до“, наведени датум је крајњи рок у сваком случају и након тога производ не може бити у продаји. Роба која са собом носи микробиолошки ризик има кратке рокове и на њој мора да пише „употребљиво до“, наводи Мрковачки.
Не постоји разлика између „најбоље употребити до“ и „употребљиво до“, наведени датум је крајњи рок у сваком случају и након тога производ не може бити у продаји. Роба која са собом носи микробиолошки ризик има кратке рокове и на њој мора да пише „употребљиво до“
Храна се може покварити и пре истека рока уколико није добро складиштена, што се може десити и када је купац донесе кући. Наша саговорница наводи да није свака промена изгледа знак да се роба покварила, као што је на пример случај са чоколадом која побели, што значи да није чувана на прописан начин.
-Намирнице које се покваре најчешће мирисом и изгледом одбијају потрошача. Пилетина је брзо кварива роба и лако се види када она више није за употребу. Одређена алкохолна пића имају неограничен рок трајања, а рок немају ни воће ни поврће, каже Светлана Мрковачки.
Безбедна и куповина „са прага“ Годинама мали произвођачи нису били препознати и било им је тешко да се региструју. Последњих година је то промењено. Постоји правилник које је регулисао продају „са прага“. Правилник омогућава да се региструју домаћинства која продају традиционалне производе од меса, млека, јаја. Инспекција дође и провери хигијенске услове у којима раде и није компликована процедура да се све легализује. Дефинисано је и колико чега може да се произведе, да би се стварно произвођач сматрао малим, наводи др вет. мед. Светлана Мрковачки.
Ветеринарски специјачистчки институт у својим лабораторијама контролише квалитет и хигијенску исправност хране анималног порекла, односно меса и млека и њихових прерађевина. Ова установа контролише микробиолошки састав хране, док хемијски састав и квалитет уговарају са другим акредитованим лабораторијама, тако да имају увид и у те анализе.
-Генерално, једемо добру храну. Сва храна која је у промету је контролисана, а контроли подлежу и производања и промет. Инспекције контолишу мале објекте промета, а већи системи се контролишу редовно и свеобухватно. Проценат тровања храном код нас је мали и углавном се деси у летњим месецима, али то је најчеше разултат неадекватног чувања, наводи Мрковачки.
Према речима наше саговорнице, храна коју производе велики производни ланци је више контролисана и безбеднија, док су производи малих произвођача квалитетнији. Купци и на основу цене могу одредити квалитет неког производа.
Месне прерађевине увек садрже адитиве, да би се одржале, изузев неких које су термички обрађене под високом температуроm
-Месне прерађевине увек садрже адитиве, да би се одржале, изузев неких које су термички обрађене под високом температуром. Трајни производи, као што су пршута, кулен, чајна, увек су квалитетнији од барених, односно паризера, салама... Код производње хране мора да се води рачуна да све буде чисто. Има месара где је у радњи све савршено сложено, чисто, али је кланица прљава. Наравно, има и оних где је све беспрекорно. Исто важи и за млекаре, каже Мрковачки.
Обајшњава да је у произодима који садрже нпр. 30-40 одсто меса остало масноћа, коже и слично, али да не сме да буде делова који нису за људску употребу.
Ветеринарски специјачистчки институт у својим лабораторијама контролише квалитет и хигијенску исправност хране анималног порекла, односно меса и млека и њихових прерађевина, Фото: "Глас Подриња"
Механички сепарисано месо (МСМ) јесте нешто што код купаца изазива недоумице. Ради се о месу које се са делова пилета одваја механичким путем, те се у њему могу наћи и делови лако дробивих костију, а касније је то месо термички обрађује.
-Механики сепарисано месо је дозвољено само код пилећих прерађевина и то се строго контролише. Контролише се микробиолшка исправност овог меса, а на декларацији јасно мора да стоји да се ради о производу од МСМ или МОМ (механички откошћено месо). Генерално, на свим производима декларација мора да одговара стварном саставу, наводи Светлана Мрковачки.
Ветеринарски специјачистчки институт у својим лабораторијама контролише квалитет и хигијенску исправност хране анималног порекла, односно меса и млека и њихових прерађевина, Фото: "Глас Подриња"
