Ударац цигле

Никола Чворић остао је упамћен у историји шабачког бокса као онај који није стрепео ни од најјачих ривала, спреман да се храбро упусти у борбу против апсолутних фаворита, свестан да може претрпети, колоквијално речено, „добре батине“. Носио је надимак Ројман. Боје Подриња је бранио крајем пете и почетком шесте деценије прошлог века.

Једном приликом на другој страни ринга очекивао ге је боксер новосадске Војводине Винкер. Важио је за изузетног боксера, изразито снажног ударца и свакако је био фаворит у дуелу за шабачким представником.
Ројман се храбро упустио у борбу, али је убрзо завршио на поду. Одбројавања није ни било потребно, већ помоћ лекарске екипе. Меч је убрзо проглашен завршеним, а на проглашењу је био само такмиачр

Војводине са подигнутом руком, уз аплаузе присутних.
Представници руководства ондашњег Подриња одмах су отишли до лекарске екипе да чују више о стању свог боксера. Вратили су му лекари свест и лагано се опорављао. Могао је да говори, што су искористили да га питају како се осећа? Морали су пре тога да му појасне да је доживео нокаут и да је поражен.

-Не сећам се ја ударца, нити нокаута противника, сећам се само да сам одједном осетио изузетну бол у пределу главе, такву да сам био уверен како ме је неко из публике погодио полутком од цигле и то пуном снагом, а онда мрак и ево сада причам са вама – појашњавао је осећај Никола Чворић Ројман.