„Ретко се узима у обзир да је физичка активност изузетно корисна и у борби са стресом. Трчање, пливање, брзи ход и сличне активности доводе до лучења серотонина, ендорфина и допамина (хормона среће и задовољства) што опушта мишиће, на здрав начин исцрпљује организам и уводи у квалитетан сан“, наводи др Ана Пајичић из одељења за промоцију Здравља Завода за јавно здравље Шабац
Међународни дан физичке активности обележен је 10. маја. Када се говори о физичкој активности углавном се она повезује са добробитима везаним за физичко здравље. Међутим, не треба запостављати ни њен допринос менталном здрављу.
-Значај физичке активности је немерљив, а у доба нових технологија и урбанизације људи су све мање физички активни. Као последица модерног начина живота расту фактори ризика за појаву различитих болести. Стање нашег тела одражава се и на психу. Ретко се узима у обзир да је физичка активност изузетно корисна и у борби са стресом, наводи др Ана Пајичић из одељења за промоцију Здравља Завода за јавно здравље Шабац.
Стрес може бити акутни и хронични. Др Пајичић објашњава да је акутни стрес тренутан, настао услед стресног догађаја, а хронични потиче од стресног начина живота. Оба изазивају мишићну напетост, несаницу, повишен крвни притисак, тахикардије и слично.
др Ана Пајичић из одељења за промоцију Здравља Завода за јавно здравље Шабац, Фото: "глас Подриња"
-Трчање, пливање, брзи ход и сличне активности доводе до лучења серотонина, ендорфина и допамина (хормона среће и задовољства) што опушта мишиће, на здрав начин исцрпљује организам и уводи у квалитетан сан. Нагомилан стрес може да изазове и нападе панике. Физичка активност подиже енергичност, задовољство, самопоуздање, дистанцира од ирационалних брига и рационализовано сагледавање истих. Истраживања показују и да физичка активност код особа са благом депресијом има готово исти ефекат као антидепресиви, али без нуспојава.
Ученици и студенти често током учења све време проводе над књигом и потпуно занемарују сваку активност сем учења. Управо тада би требало да одвоје неко време за било коју физичку активност.
-На тај начин побољшава се концентрација, фокус, пажња, квалитетније се памти. Физичка активност има позитиван ефекат на ментално функционисање код свих генерација, истиче др Пајичић.
Похвале промоцији школског спорта Завод за јавно здравље Шабац похваљује најмасовније школско такмичење у граду „Мале олимпијске игре“. -Масовности ового такмичења у великој мери доприноси и реализација програма из области школског спорта у шабачким основним школама „Спорт у школе – расти здраво“, који се реализује од 2010. године, у организацији Спортског савеза града Шапца, а под покровитељством града Шапца и Савеза за школски спорт Србије. Промовисање и подршка физичке активности један је од основа за очување физичког и менталног здравља. Редовна физичка активност, без обзира која, начин је да се особа осећа снажније, побољша здравље, а уз то и забави. Наравно, треба се посаветовати са лекаром пре почетка програма вежбања, поготово уколико постоје проблеми са здрављем, каже др Ана Пајичић.
Према препорукама Светске здравствене организације, одрасли би требало да упражњавају најмање 150 минута умерене или најмање 75 минута интензивне физичке активности недељно. Наша саговорница напомиње да је битно бити активан онолико колико је то могуће и да је свака активност боља него никаква.
-Док не постигнемо препоручено време за активност, кренимо постепено, првим кораком ка бољем менталном и физичком здрављу. Без обзира на године и кондицију, физичка активност се може прилагодити тренутном стању организма, тако да свако може да оствари неку активност у току дана, а важан је и континуитет. Млади могу да возе бицикл, вежбају, пливају, док је за старије довољно и да се полако пењу степеницама, шетају, носе кесе из набавке, каже др Пајичић.
др Ана Пајичић из одељења за промоцију Здравља Завода за јавно здравље Шабац, Фото: "глас Подриња"
