Нове табле за улице које су добиле своје називе

Адресни регистар садржи податке о називима улица и кућним бројевима и један је од кључних државних регистара поред Централног регистра становништва, Регистра привредних друштава и регистра непокретности. Пројекат ажурирања адресног регистра на теритирији Републике Србије отпочео је 2018. године. У том тренутку, према подацима Министарства унутрашњих послова чак 3.028.020 грађана имало је пријављено пребивалиште у улицама без одређеног кућног броја, од чега је чак 2.676.898 грађана било пријављено на адресама за које није био одређен ни назив улице. Републички геодетски завод који је надлежан за вођење Адресног регистра, није могао извршити упис адреса све док нису додељени назива улица од стране јединица локалних самоуправа.

Стога је и град Шабац, заједно са осталим локалним самоуправама, добио задатак да у неколико фаза изврши ажурирање адресног регистра на својој територији, а у складу са инструкцијама које су стигле из Републичког геодетског завода. Прво је извршена додела назива улица, јер осим градског и приградског подручја Шапца, као и дела шабачке Мачве, називи улица скоро нису постојали у шабачкој Посавини и Поцерини. Адресе за које није одређен ни назив улице познате су биле као ,,нема адресе / бб“.

Колико је ова ситуација била спорна на терену, добар пример су проблеми са којима су се сусретале одређене службе или појединици, који ако нису познавали насеље, тешко да су могли лако доћи до крајњег одредишта. У случајевима где је захтевана хитност, овај проблем је задавао велике недаће свима.

Дејан Живановић, председник Комисије за именовање назива улица и тргова на територији града Шапца, Фото: Приватна архива

О искуствима са терена и самој порцедури именовања улица без назива разговарали смо са мастер историчарем Дејаном Живановићем, председником Комисије за именовање назива улица и тргова на територији града Шапца.

Које су биле фазе у ажурирању адресног регистра на територији града Шапца?
Градска Комисија за одређивање назива улица и тргова, током 2018. и 2019. године, именовала је око 600 нових назива улица тзв. ,,безименим“ улицама. То је највеће додељивање назива улица у протеклим деценијама, а можда и икада у прошлости града Шапца. Стога је одговорност Комисије била велика, јер се извршавао посао који се неће скоро поново радити. Корона криза зауставила је читав пројекат у трајању од две године. Прошле године се наставило са пројектом, набавком уличних табли и кућних бројева, за које је средства у износу од 3.384.750, 00 динара Граду Шапцу одобрило Министартво државне управе и локалне самоуправе.

Како и на који начин је Комисија додељивала називе улице?
Комисија је на самом почетка овог посла, дописом обавестила све месне заједнице у којима је било потребно доделити називе улицима, да се изјасне и понуде своје предлоге. Уколико су ти предлози поднети у складу са важећим прописима и пре свега ако је Комисија проценила њихову смисленост као валидну, исти су били и прихваћени. Комисија се придржавала важећих прописа, али је успоставила и неколико договорних начела која је тежила да испоштује. То су пре свега уважавање предлога са терена (из месних заједница, од појединаца), увођење и што већег броја заслужних жена по којима ће називи улица бити одређени, чување локално обичајних назива где год је то било могуће (и због практичних разлога), уважавање најпознатијих локалних личности и догађаја.

Став Комисије био је да тамо где је могуће, називи улица буду насловљени значајним женама које су оставиле трага у култури, науци, доброчинству и другим сферама друштвеног живота Србије и српског народа. Тако су своје улице добиле Диaна Будисављевић (добротворка), Милунка Савић (јунакиња из Балканских и Првог светског рата), Даница Томић (прва Српкиња, пилот), Десанка Максимовић (песникиња), Надежда Петровић (сликарка), Исидора Секулић (сликарка), Драга Љочић (прва српска лекарка), Милица Славуј (власница прве штампарије у Шапцу), Мира Алечковић (песникиња), Јелена Лозанић (болничарка и боркиња за права жена), Анђелија Станчић (добротворка) и друге. Нису заборављене ни значајне жене из ранијих периода српске историје попут Кнегиње Милице (владарка и жена српског кнеза Лазара), Јефимије (прва српска књижевница), Ангелине Бранковић (деспотица и монахиња Ангелина Бранковић - света мајка Ангелина), Јелене Анжујске (српска краљица, супруга српског краља Стефана Уроша I и мајка краљева Драгутина и Милутина) и других.

Посебно значајним, издвојио бих чињеницу да смо формализовали одређене локално обичајне називе који су већ били утемељени у животу заједнице. Па су тако Ерића мала, Стевановића мала, Неговановића мала, Богдановића мала, Мандића мала, Игњатовића мала, Жутића мала и Трешњак сада и постале званичне улице у Метлићу. У Букору је сачуван Мандића сокак, Товаровића сокак, Арсеновића сокак, Станојчића сокак, Марковића сокак, Матића сокак, Максимовића сокак, Дукића сокак. У Петловачи је сачуван Поповића сокак, у Петковици Шанчине и Шарени шор, у Прњавору Тијача, у Шеварицама Калемићка, у Мачванском Причиновићу Прека Бара и Толићка.

Са крајњом одговорношћу. Иако смо били свесни да је увек било могуће нешто пропустити, сигурни смо да је избор назива улица учињен крајње професионално, одговорно и свесно у јавном интересу грађана и заједнице. Ситуација да у 21. веку немамо назив улице и кућни број на адреси становања, отклоњена је и то је најбитније. Грађанима али и различитим служабам ће ово практично значити, а то је у крајњем циљу била и сврха

Трудили смо се да испоштујемо наслеђе, а то значи најзначајније личности и догађаје који су на неки начин обележили прошлост насеља у којима су одређивани називи улица. Тако је Сока Лолић (,,мајка храброст“ - мајка српских ратника која их је годинама чекала да се врате из Првог светског рата) добила своју улицу у Мачванском Причиновићу, Секула Гавриловић (барјактар у Боју на Мишару) у Миокусу, Христина Тинка Топузовић (свестрана жена, најпознатија ипак по томе што је била супруга Милутина Миланковића) у Предворици, Младен Ст. Ђуричић (капетан речног бродарства, капетан речне пловидбе, књижевник и публициста) у Заблаћу, Ранко Лазаревић (брат Луке Лазаревића и обновитељ цркве у Криваји) у Криваји, Милош Обилић (према једној од легенди он је рођен у овом поцерском селу) у Милошевцу, Нинко Перић (познати правник и политичар) у Бојићу, Кнез Илија Марковић (кнез Шабачке нахије, члан Народне канцеларије, дипломата и председник Београдског суда под владавином Милоша Обреновића) у Грушићу, пилот Милорад С. Танасић (пилот, јунак ,,априлског рата“ 1941. године) у Мајуру, Милутин Радовановић (српски природњак, зоолог, херпетолог, академик, универзитетски професор, аутор више књига, универзитетских уџбеника и приручника) у Табановићу.

Изашли смо у сусрет свим предлозима савета месних заједница који су оне поднеле у част њихових мештана који су положили животе у ратовима 90-их година. На овај начин, сећање на ове људе ће бити сачувано, а сведочанство о њиховој жртви биће трајно обележено. У Петловачи је своју улицу добио Милан Мика Јовић (становник Петловаче погинуо на само почетку сукоба у Републици Хрватској), у Мајуру Раде Попадић (припадник МУП, трагично настрадао у побуни албанских терориста на Косову и Метохији 1998. године), у Слатини Дејан Младеновић (припадник 72. специјалне бригаде Војске Југославије, трагично настрадао за време рата на Косову и Метохији 1999. године). Мајур је добио и улицу Јунака са Кошара.

Називе улица добили су и значајни владари и личности средњевековне Србије, о којима људи можда мање знају, попут Кнеза Часлава, Кнеза Јована Владимира, Данила II (архиепископ српски од 1324 до 1337. године и књижевник), Марка Краљевића, Доментијана (Хиландарцуа), Браћи Југовић итд. Називи су додељивани и по најзанчајнијим српским манастирима Милешеви, Грачаници, Жичи, Хиландару, Раваници, Студеници, али и значајним празницима Видовдану, Сретењу, Ђурђевдану, Преображењу. Улице су понеле називе и географских регија и појмова, попут Косовске, Војвођанске, Ваљевске, Поцерске. По први пут називе улица на територији града Шапца, добили су и глумци Миодраг Петровић Чкаља, Мија Алексић, Миленко Заблаћански. Неизоставно, улице су понеле називе научника Николе Тесле, Милутина Миланковића, Михајла Пупина, сликара Уроша Предића, Паје Јовановића, Надежде Петровић, писаца Бранислава Нушића, Милорада Панића Сурепа, Јанка Веселиновића, Јована Јовановића Змаја, Десанке Максимовић, српских владара династије Немањића, али и каснијих почев од Карађорђа, Милоша Обреновића, Милана Обреновића, Краља Петра Првог и других.

Докле се стигло са пројектом?
Посао постављања уличних табли је у току. Радове изводи предузеће Вукса 10 из Шапца, које је до сада завршило овај посао у Корману, Поцерском Причиновићу, Заблаћу, Криваји, Горњој Врањској. Окончање радова очекујемо најкасниједо краја лета, чиме ће и физички све улице на територији града Шапца бити обележене. Тиме ће и сналажење свима бити много једноставније. Молимо суграђане да се стрпе још мало, и уколико имају неких примедби да нас обавесте. Овакав посао се ради једном у неколико деценија и биће потребно мало времена да све заживи. Ту мислим и на измену личних докумената грађана која се у ходу морају усклађивати са новим стањем. Надамо се ипак неће бити превеликих проблема.

Да ли сте задовољни послом који је Комисија обавила?
Свесни одговорности за посао који је урађен, али и симболичког значаја који један овакав посао носи, Комисија је послу приступала са крајњом одговорношћу. Иако смо били свесни да је увек било могуће нешто пропустити, сигурни смо да је избор назива улица учињен крајње професионално, одговорно и свесно у јавном интересу грађана и заједнице. Ситуација да у 21. веку немамо назив улице и кућни број на адреси становања, отклоњена је и то је најбитније. Грађанима али и различитим служабам ће ово практично значити, а то је у крајњем циљу била и сврха.