Фото: pixabay
Светски дан превенције утапања:
Најчешће жртве деца
Утапање је водећи узрок смрти деце у свим земљама, иако преко 90 одсто случајева отпада на слабо и средње развијене земље. Ово је глобално довело до повећаног интересовања за обуку непливача за вештине пливања и начина превенције утапања. Веома корисна мера је ангажовање спасилаца на што је више могуће плажа, а обавезно на базенима
утапања обележен је 21. јула. Ове године пратио га је слоган “Свако се може утопити, али нико не би требао”. Светска здравствена организација (СЗО) се фокусира на подизање свести о утапању као јавном здравственом питању, јер се свако утапање може спречити организованим мерама друштва.
-У последњој деценији утапање је изазвало преко 2,5 милиона смртних случајева. Глобално, највеће стопе утапања се јављају међу децом узраста од једне до четири године, а затим следе деца узраста од пет до девет година. У Србији је током 2020. године забележено 55 смртних случајева услед утапања, од тога 45 (81,8 одсто) међу особама мушког пола, а 10 (18,2 одсто) међу особама женског пола, наводи се у саоштењу Завода за јавно здравље Шабац.
Начини на који државе и организације могу смањити ризик од утапања јесу:
–Постављање баријера које контролишу приступ води Препознати фактори ризика за утапање код деце су: изостанак или неадекватан надзор, недостатак баријера за спречавање приступа води и ниска свесност о опасности, код одраслих који чувају децу.
–Стварање безбедних места, далеко од воде, за чување деце предшколског узраста, са оспособљеним пружаоцима ових услуга. Деца узраста од једне до четири године су најподложнија утапању јер су веома покретна и могу пасти у отворену воду или неправилно затворене акумулације воде из којих не могу изаћи. Недостатак родитељске или старатељске свести о ризицима и превенцији утапања у детињству, неадекватан надзор и пречести или дуг боравак у близини водених површина представљају значајне факторе ризика за утапање у овој старосној групи.
–Подучавање вештини пливања (обука непливача), безбедности на води и безбедног спасавања.
Утапање је водећи узрок смрти деце у свим земљама, иако преко 90 одсто случајева отпада на слабо и средње развијене земље. Ово је глобално довело до повећаног интересовања за обуку непливача за вештине пливања и начина превенције утапања. Веома корисна мера је ангажовање спасилаца на што је више могуће плажа, а обавезно на базенима. Вештина пливања је међу најважнијим вештинама за здравље деце предшколског и раног школског узраста. Најбоље би било да сви користе само уређене плаже предвиђене за пливање. Плажу је најбоље користити у радно време спасиоца, а пливати само у обележеним зонама. Ово нарочито треба практиковати када се иде са децом и објашњавати им, најбоље током целог одрастања, док још на плаже иду са одраслима. Непливачи треба да улазе у воду само са одраслим пливачем, уз безбедносни прслук или сертификоване гуме за непливаче.
–Обучавање посматрача и намерника у безбедном спасавању и реанимацији Спасавање и реанимација су ограниченог утицаја на смањење смртности од утапања и морбидитета. Ресурси су исплативији када се примене на друге мере превенције утапања. Међутим, обученост намерника за спасавање и реанимацију могу да значе живот или смрт код појединца који се налазе у ситуацији утапања. Корисно је проћи професионалне обуке пружања прве помоћи.
–Успоставити и спроводити прописе о безбедној пловидби, транспорту и трајекту.
–Унапредити управљање ризиком од поплава.
-У последњој деценији утапање је изазвало преко 2,5 милиона смртних случајева. Глобално, највеће стопе утапања се јављају међу децом узраста од једне до четири године, а затим следе деца узраста од пет до девет година. У Србији је током 2020. године забележено 55 смртних случајева услед утапања, од тога 45 (81,8 одсто) међу особама мушког пола, а 10 (18,2 одсто) међу особама женског пола, наводи се у саоштењу Завода за јавно здравље Шабац.
Начини на који државе и организације могу смањити ризик од утапања јесу:
–Постављање баријера које контролишу приступ води Препознати фактори ризика за утапање код деце су: изостанак или неадекватан надзор, недостатак баријера за спречавање приступа води и ниска свесност о опасности, код одраслих који чувају децу.
–Стварање безбедних места, далеко од воде, за чување деце предшколског узраста, са оспособљеним пружаоцима ових услуга. Деца узраста од једне до четири године су најподложнија утапању јер су веома покретна и могу пасти у отворену воду или неправилно затворене акумулације воде из којих не могу изаћи. Недостатак родитељске или старатељске свести о ризицима и превенцији утапања у детињству, неадекватан надзор и пречести или дуг боравак у близини водених површина представљају значајне факторе ризика за утапање у овој старосној групи.
–Подучавање вештини пливања (обука непливача), безбедности на води и безбедног спасавања.
Утапање је водећи узрок смрти деце у свим земљама, иако преко 90 одсто случајева отпада на слабо и средње развијене земље. Ово је глобално довело до повећаног интересовања за обуку непливача за вештине пливања и начина превенције утапања. Веома корисна мера је ангажовање спасилаца на што је више могуће плажа, а обавезно на базенима. Вештина пливања је међу најважнијим вештинама за здравље деце предшколског и раног школског узраста. Најбоље би било да сви користе само уређене плаже предвиђене за пливање. Плажу је најбоље користити у радно време спасиоца, а пливати само у обележеним зонама. Ово нарочито треба практиковати када се иде са децом и објашњавати им, најбоље током целог одрастања, док још на плаже иду са одраслима. Непливачи треба да улазе у воду само са одраслим пливачем, уз безбедносни прслук или сертификоване гуме за непливаче.
–Обучавање посматрача и намерника у безбедном спасавању и реанимацији Спасавање и реанимација су ограниченог утицаја на смањење смртности од утапања и морбидитета. Ресурси су исплативији када се примене на друге мере превенције утапања. Међутим, обученост намерника за спасавање и реанимацију могу да значе живот или смрт код појединца који се налазе у ситуацији утапања. Корисно је проћи професионалне обуке пружања прве помоћи.
–Успоставити и спроводити прописе о безбедној пловидби, транспорту и трајекту.
–Унапредити управљање ризиком од поплава.
Најновији број
25. април 2024.
