Балканске ватерполо велесиле

Европски трофеји су били готово правило за велика имена овдашњег ватерпола на клупском нивоу. Од распада СФРЈ чак 11 титула шампиона Европе је завршило на подручју бивше државе (Југ 3, Јадран Сплит 2, Младост, ПОШК, Приморац, Партизан, Бечеј, и Ц. Звезда по једна), уз њих су у колекцији Куп купова (Младост), ЛЕН куп (Партизан, Раднички, Младост, Катаро). Најуспешнији на националном нивоу до 1991. био је Југ, 21 титула, Партизан их је имао 17, Јадран девет, Младост шест...

Где су данас?
Од ондашњих прволигаша, Бечеј једини данас није у елитном рангу своје државе, игра други ранг у Србији, док из Прве Б лиге СФРЈ у елити нису: Београд (други ранг Србија), Гусар (други ранг Хрватска) и Белви Дубровник, угашен 2001, па поново покренут 2009. игра у нижим ранговима Хрватске.

Последњу сезону целовите СФРЈ освојио је сплитски Јадран. Невен Ковачевић је био тренер, а играли су доскорашњи спортски директор ВК Шабац Анто Васовић, Братић, Крековић, Безмалиновић, Врбичћић, Вићевић, Мочан, Нардели. Сплићани су након националне титуле, 1992. и 1993. постали и шампиони Европе.

ВК Јадран 91 (фото: клупски сајт)

Од нестанка бивше државе у Хрватској доминира Југ (17 титула). Првих година је примат имала Младост. Интересантно да Јадран Сплит није био првак Хрватске до 2023. године, ПОШК је једном освојио титулу, а ријечко Приморје се два пута радовало. Јадран (4) и Будва (1) су освајали СРЈ титуле, но након независности 2006. добар рад у школи и стабилност клуба донела је доминацију Новљанима. Имају 11 титула, Приморац и Будва две. Десет од 15 титула Регионалне лиге отпутовале су у Хрватску.
Период СРЈ је време доминације Бечеја, клубова из Црне Горе, а још само Партизан и Црвена Звезда имају по две титуле. Од 2006. имала је Србија чак пет шампиона. Партизан је освојио првих шест титула, а потом још и четири. Нови Београд (основан 2015) и Звезда су двоструки, а Раднички (основан 2012) и Шабац су једноструки освојачи титуле.

Партизан и Зорка
На самом крају осамдесетих и почетком деведесетих година у Шапцу су егзистирала два клуба. Старији „Зорка“ из које се 1989. издвојила група која је формирала „Партизан“ Мишар, од 1990. преименован у ВК Шабац“. Екипа Партизана је наступала у Српској лиги у лето 1990. и освојила прво место: Тренер је био Живислав Живановић, а играли су: Д. Мијаиловић, Димитријевић, Бабић, Тимотић, Шујић, Стојановић, Матић, Полић, Николић, Человски, Ђорђевић, Тодоровић Ђурковић, Бркић... Други је био градски ривал „Зорка“, основана 1978. У лето 1991. Зорка игра Српску лигу. Тренер је Иван Ковачевић, а играли су, између осталих: С. Мијаиловић, Ковачевић, браћа Булатовић, браћа Клипа, Ракић, Поповић, Андрејевић, Величковић, Петронић, Јанковић...

Најбољи словеначки и македонски клубови у СФРЈ и данас су најбољи: Триглав Крањ и Вардар, мада су по популаности ватерпола ове државе далеко иза Србије, Црне Горе и Хрватске. Лига БиХ постоји од 2014. године. Најбољи тим је Бања Лука, но овај тим је на зачељу Прве Б лиге Србије (трећи ранг), док у Хрватској, нижим лигама, наступа Јадран из Неума. По организованости још се издваја Инвиктус Сарајево.