За добру производњу добро познавање услова

Гајење уљане репице код нас има велики значај, спада у групу ( Brassicaca ) гаји се углавном због семена богатог уљима и протеинима. Гаје се најчешће као озиме културе са приносом и од 2 до 3,5 т/ха. За успешну производњу мора се познавати коjи су оптимални услови према агрометеоролошким факторима. Као све биљке за успешну производњу су битни, земљиште, светлост и вода. Успева на широком спектру земљишта а наjбоља су, дубока карбонатна земљишта средњег механичког састава, неутралне до слабо базне средине. Корен уљане репице тражи више кисеоника у ризосверном слоју од пшеница, као могућност лакшег продирања корена у дубље слојеве.

Уљана репица је биљка дугог дана, а наш географски положај омогућава добру инсолацију за њен добар раст и развој. Како је осунчаност добра, подразумева се да је и температура у оптималном опсегу за гајење уљане репице. Температура ницања се креће од минималне 3-5 С степени и оптималне 14-17 С кад ницање креће за 4-6 дана. Раст надземне масе стаје када су дневне температуре испод 5 степени, корен расте док се спољња температура не спусти испод 2 стапена. Специфичност ове културе ја што репица улази у генеративну фазу пре зиме, код раније сетве улазе у генеративну фазу почетком новембра месеца и касние средином децембра месеца. Добро развијене биљке на почетку зиме имају 7-10 листова и лако подносе мразеве од -15 до -20 степени. Интезивни пролетњи раст креће са средњим дневним температурама преко 7 степени. Квалитет рода квалитативно и квантативно зависи од устаљености дневних температура у опсегу 10-14 степени. Више пролећне температура дају бољи хабитус као и бољи принос уљане репице. Сведоци смо климатских промена које имају велик негативан утицај на успешну производњу уљане репице. Стресне промене од изразите суше до обилних количина воде за кратак временски период. Честе смене оваквих промена јако лоше се одразе на здравствено стање усева, повећавају се инпути производње. Последице су широких размера од квалитета семена до економске вредности производње. Један фактор о којем се мора водити више рачуна је и време сетве, као и количина унетих хранива пре сетве. Много рана сетва и топле јесени биљци дају бујнију надземну масу која лакше измрзне на много мањим голомразним темпетатурама. Све чешће обилне пролетње падавине на лошије припремњеним, слабо пропусним земљиштима смањују проценат ваздуха у зони корена, онемогућује његов раст и смањује принос. Падавине по формирању махуна чине штету како на квалитету зрна тако и на проценту његовог осипања.

Морамо обратити много више пажње на плодоред односно одабиру пред културе, употреба хербицида предходних усева, основне обраде земљишта, предсетвене припреме, избор сорти по рејонима, новине у технологији производње.

Избегавати вишегодишње гајење на истој површини из позних разлога монокултуре, као и контролу употребе хербицида предходних култура које су негативне на гајење уљане репице.

Основна обрада омогућава лако ницање јако ситног семена рапице у кратком року јесењег периода која зна бити јако лоша. Изникле биљке морају се добро укоренити и развити лисну масу за добро и успешно презимљавање. Из ових разлога у сувим јесењим данима препорука ваљање ради бољег ницања.

Повећање органске материје (не паљење надземне масе) повећава ваздушно водни капацитет који је за рапицу значајан како би се корен што боље развио, то је и услов доброг рода.

Одабиром сорте која ће се гајити на пољима највише зависи стабилност приноса, квалитет и економска вредност производње.

Сетва искључиво декларисаног семена, са добрим сортним особинама за регион сетве (отпорне на полегање у подручјима честих ветрова и слично), Бирати сорте са интезивнијим пролетњим растом, отпорношћу на пуцање махуна итд.

Сетва то јест време сетве, после контроле дате прогнозно метеоролошких услова наредног периода. Не треба прерано сејати да се хабитус неразвије много а биљка уљане репице неуђу у хладни период у лошем стању.

Сетвом то јест дубином сетве репици омогућавамо лако ницање доста ситног семена на 1,5 до 2,5 цм дубине. Избегавати земљишта која су склона појави покорице која је јако лош фактор у ницању ситног семена. Да би се добро развијала уљана репица, потреба за макро елементима N:P:K и принос око 3000кг/ха иде у односу 210:75:300 кг/ха, спада у калиофилне биљке. Потребе за Азотом у раним пролетњим фазама око 160 кг/ха, најбоље ову количину поделити у два прихрањивања са 80кг/ха. Прво по буђењу вегетације и након 3-4 недеље. На овакав начин биљке се лакше опораве, боље се и бујније развију. Искоришћеност N максимална уложена средства оправдана.

Поред добре технологије производње морамо предупредити агрометеоролошке негативне факторе, све више изражене на нашим подручјима. Квалитет плодности као и дубину сетвеног слоја, дубљу акумулацију влаге и оптималну pH земљишта морамо одржавати. Улагања у било коју биљну производњу нису мала, а циљ је добар принос и економска оправданост не може без сталног учења и налажења решења насталих негативних утицаја у производњи. Долажење до решења у сарадњи са струком и науком је много лакше.