ЈОШ ЈЕДАН НЕЉУДСКИ ЧИН БАЦАЊА НЕЖЕЉЕНИХ ПАСА
Штенци у јами за угинуле свиње
Остављени пси су свакодневица у Србији, а несавесни власници увек налазе нове нехумане начине да се ослободе својих паса и мачака, нарочито нежељених окота. Недавни случај из Прњавора још једном је показао колико људи које свакодневно срећемо могу бити сурови и бездушни.
Јама ископана ископана за бацање еутаназираних свиња оболелих од афричке куге послужила је неком да у њу побаца тек прогледале штенце. Двоје је спасено захваљујући пожртвовању припадника Добровољног ватрогасног друштва „Прњавор“, док троје није било те среће и скончало је пре доласка помоћи.
-Ради се о дивљој депонији у Прњавору, на путу ка Дрини, где је одређена парцела за закопавање мртвих заражених свиња. Добио сам пријаву да се ту чују пси, али сам и желео да видим јаму која је ископана, те сам отишао да обиђем ту локацију. Рупа је дубине око четири, четири и по метра. На њеном дну сам видео два жива и три мртва штенета. Они нису могли сами упасти ту. Неко их је свесно донео и бацио. Нажалост, вероватно наш мештанин, неко од наших комшија, наводи Милош Јекић, потпредседник Савета Месне заједнице Прњавор и директор Прихватилишта Шабац.
Захвалност припадницима ДВД „Прњавор“
-Желим да се захвалим припадницима ДВД-а који су се спустили у рупу пунуј смећа, стакла и најразличитијег крша. Поступили су јуначки и херојски. Да није било њих много бисмо теже спасили штенце, истиче Милош Јекић.
Одмах је обавестио Комуналну инспекцију и волонтере Удружења за заштиту паса „Право на живот“, а онда позвао и чланове новоформираног ДВД „Прњавор“. Добровољни ватрогасци, волонтери, Пеђа Веселиновић и Синиша Лукић, одмах су се одазвали позиву, спустили мердевине у рупу и изнели преживеле штенце.
-Нажалост, волонтери немају локацију где могу да склоне штенце, а ми као служба Зоогијене у Прихватилиште не узимамо штенце. Поред тих двоје штенаца, на депонији је још најмање десет паса. Неки од њих су расни, неки са демодексом. Волонтери из Шапца сада иду тамо и хране их. Сви они чекају своју шансу да их неко примети и пружи им дом, наводи Милош.
Штенци побацани у јаму у Прњавору само су једна од тужних прича са којима се волонтери и запослени у Прихватилишту сваки дан сусрећу. Депонија није место где треба да живи иједан пас. Остаје нада да ће несрећна судбина ових штенаца довести до тога да неко од паса буде спасен из нехуманих услова и пронађе своје људе и дом.
Јама ископана ископана за бацање еутаназираних свиња оболелих од афричке куге послужила је неком да у њу побаца тек прогледале штенце. Двоје је спасено захваљујући пожртвовању припадника Добровољног ватрогасног друштва „Прњавор“, док троје није било те среће и скончало је пре доласка помоћи.
-Ради се о дивљој депонији у Прњавору, на путу ка Дрини, где је одређена парцела за закопавање мртвих заражених свиња. Добио сам пријаву да се ту чују пси, али сам и желео да видим јаму која је ископана, те сам отишао да обиђем ту локацију. Рупа је дубине око четири, четири и по метра. На њеном дну сам видео два жива и три мртва штенета. Они нису могли сами упасти ту. Неко их је свесно донео и бацио. Нажалост, вероватно наш мештанин, неко од наших комшија, наводи Милош Јекић, потпредседник Савета Месне заједнице Прњавор и директор Прихватилишта Шабац.
-Желим да се захвалим припадницима ДВД-а који су се спустили у рупу пунуј смећа, стакла и најразличитијег крша. Поступили су јуначки и херојски. Да није било њих много бисмо теже спасили штенце, истиче Милош Јекић.
Одмах је обавестио Комуналну инспекцију и волонтере Удружења за заштиту паса „Право на живот“, а онда позвао и чланове новоформираног ДВД „Прњавор“. Добровољни ватрогасци, волонтери, Пеђа Веселиновић и Синиша Лукић, одмах су се одазвали позиву, спустили мердевине у рупу и изнели преживеле штенце.
-Нажалост, волонтери немају локацију где могу да склоне штенце, а ми као служба Зоогијене у Прихватилиште не узимамо штенце. Поред тих двоје штенаца, на депонији је још најмање десет паса. Неки од њих су расни, неки са демодексом. Волонтери из Шапца сада иду тамо и хране их. Сви они чекају своју шансу да их неко примети и пружи им дом, наводи Милош.
Штенци побацани у јаму у Прњавору само су једна од тужних прича са којима се волонтери и запослени у Прихватилишту сваки дан сусрећу. Депонија није место где треба да живи иједан пас. Остаје нада да ће несрећна судбина ових штенаца довести до тога да неко од паса буде спасен из нехуманих услова и пронађе своје људе и дом.
М.М.
Најновији број
25. април 2024.
