Момир Трифковић 1952-2023

Напустио нас је добар човек, а сведочења о доброти сустижу једно друго. Стари су умели рећи и да дрво доброте рађа бројне незабораве. Они који су имали среће да упознају Момира Трифковића могли су из клупка доброте да добију своје ткање или пак небројена пријатељства, али и да сведоче о доброти и благости.

Имао је Момир Трифковић слуха и за најмлађе, младе и вршњаке а у својој Горњој Врањској био попут магнета око ког су се тићали ко пчеле око цвета. Из генерације у генерацију био је ту да препозна школарце, да помогне кад нестане одважности и безмерно волео борце честите душе. Уз своју супругу као два цвета једног букета, две ћерке као два ока у глави, унуку мезимицу и драгог зета био је свима њима уточиште. А за небројене пријатеље био осмех који одагнава сваку неверицу.

У име оних који су Момира Трифковића познавали и у ту се причу уткали, вечна му слава и хвала што је био у царству оних који су се имали рашта родити.