Фото: Национална еколошка асоцијација
Дејан Лекић, један од онивача Националне еколошке асоцијације (НЕА)
и оснивач портала Екстремна екологија (xЕcо – Еxtreme Еcology)
и оснивач портала Екстремна екологија (xЕcо – Еxtreme Еcology)
Неопходни анализатори PM честица у свим мерним станицама
Дејан Лекић, један од онивача Националне еколошке асоцијације (НЕА) и оснивач портала Екстремна екологија (xЕcо – Еxtreme Еcology), творац десктоп и мобилних апликација xЕcо Vazduh, xЕcо Polen и xЕcо Оdžak истиче да постоји одређени помак када је реч о мониторингу квалитета ваздуха, али да то није довољно, јер већина градова нема мерне станице, као ни анализаторе суспендованих честица (PM).
Решење види у сарадњи државе, локалних самоуправа и спорвођењу Програма заштите квалитета ваздуха у Репубулици Србији до 2030. године са акционим планом који је Влада Републике Србије усвојила децембра 2022. године.
Влада Р. Србије је на седници 25.5.2023. године донела Закључак о примени Европског индекса квалитета ваздуха. Шта је срж овог Закључка и у којој мери утиче на информисаност грађана о квалитету ваздуха?
Примена овог Индекса онемогућава “слободан” избор термина за оцену средње сатне концентрације (према сада коришћеном индексу CAQI). Примера ради, ако за припрему прилога у медијима изаберете “прави” сат, ваздух ће скоро увек бити “бољи” за једну или више категорија. Тако се догађа да је према вестима ваздух већи део године “прихватљив” а на крају године се испостави да су баш она места у којима је све време ваздух наводно био “осредњи”, према званичним извештајима сврстана у III категорију ваздуха - прекомерно загађен.
И најважније, у оцену квалитета ваздуха морају ући концентрације PM честица! А ако се не мере, то мора бити праћено одговарајућом напоменом. Ово је посебно значајно за Србију и земље региона јер су заправо једина прекорачења која бележимо управо прекорачења концентрација PM честица. Посебно занимљиво је да се управо градови као што су Шабац, Сремска Митровица или Лозница налазе у групи оних које имају аутоматске мерне станице за праћење квалитета ваздуха, али не и PM анализаторе, односно не мере концентрације суспендованих честица које су заправо једина загађујућа материја за коју се у Републици Србији бележе прекорачења Граничних вредности прописаних законом.
Постоји ли помак у мониторингу квалитета ваздуха у Србији у односу на 2021. и 2022. годину?
Мониторинг квалитета ваздуха у Републици Србији, сем у Београду где је набављено 20-так нових аутоматских мерних станица унапређен је за нијансу. Наиме, постављени су анализатори суспендованих честица у Чачку, Краљеву и Крагујевцу, што је свакако за похвалу али је истовремено и недовољно јер и даље у великом броју локалних самоуправа у статусу града, нема мерења суспендованих честица( PM2.5 и PM10):
Врање, Вршац, Зајечар, Јагодина, Кикинда, Крушевац, Лозница, Сремска Митровица, Шабац (мерна станица нема PM анализатор), Лесковац, Пожаревац, Прокупље (нема мерну станицу), Суботица, Зрењанин, Сомбор (подаци немају захтевани ниво поузданости или нема PM анализатор).
Шабац је посебан случај јер је локална самоуправа у сарадњи са привредним субјектом у граду набавила потпуно опремљену аутоматску мерну станицу, укључујући анализаторе PM честица. Ова станица још увек није укључена у државни систем за прикупљање података на порталу Агенције за заштиту животне средине.
Посебно су повишене биле вредности PM честица. Како настају, шта их узрокује?
Три су главна извора загађења ваздуха у Србији. У току целе године, у континуитету, имамо емисије загађујућих материја из индустрије укључујући термоенергетски сектор који је у Србији доминантан извор пре свега сумпор-диоксида и оксида азота. Други значајни извори су постројења односно уређаји за производњу топлоте, топлане, котларнице, мала ложишта. Даље, ту је саобраћај који носи нешто мањи удео, до 10% са епизодама које према светским истраживањима могу ићи и до 20%.
У контексту загађења суспендованим честицама редослед је нешто другачији. Доминантне емисије ових честица долазе управо из процеса производње топлоте односно топлана мање снаге, малих котларница и ложишта, чак и до 80%. То је заправо и једноставно објашњење чињенице да се практично сва прекорачења концентрација суспендованих честица у Србији бележе у току грејне сезоне.
НЕА преузима податке са шабачке аутоматске мерне станице, која је почела са радом прошле године.
Како тумачите резултате оваквог начина мерења, да ли је адекватан и шта може бити узрок повишеног загађења у последња два месеца?
Нова аутоматска мерна станица у Шапцу је опремљена најсавременијом опремом и то је врло поуздан начин праћења квалитета ваздуха. Оно што можемо закључити на основу неколико месеци расположивих података је да је, као што се и очекивало, ваздух у Шапцу прекомерно загађен. Наиме, у нешто мање од 4 месеца, колико xЕcо прикупља податке са ове станице, забележено је 49 дана са прекорачењем средње дневне Граничне вредности за концентрације PM10 суспендованих честица (50 µг/м3), Законска регулатива прописује да је максимални дозвољени број дана у току календарске године са оваквим прекорачењима 35.
Дакле, и поред тога што имамо низ података који покрива мање од половине године, прекорачена је једна од законом дефинисаних граница. Узрок повишених концентрација PM честица је као и у осталим деловима земље - производња топлотне енергије у средњим и малим постројењима односно топлана и котларницама које као гориво користе мазут или угаљ као и емисије из малих ложишта односно грејања домаћинстава где се такође користе различита фосилна горива а у екстремним случајевима и отпад или још горе материје које су посебно штетне за људско здравље, нпр. отпадно моторно уље. Удео наведених извора у загађењу ваздуха PM честицама иде и до 80%.
Поред адекватне законске регулативе које су то мере које могу побољшати квалитет ваздуха?
Потребно је кроз координисани рад локалних самоуправа уз подршку националних институција спровести мере из Програма заштите квалитета ваздуха у Репубулици Србији до 2030. године са акционим планом који је Влада Републике Србије усвојила децембра 2022. године. Такође, потребно је да локалне самоуправе у којима је ваздух у званичним извештајима оцењен као III категорије – прекомерно загађен кроз израду Плана квалитета ваздуха и његову потпуну имплементацију ураде све што је у њиховој моћи да се загађење смањи на најмању могућу меру – на самом извору. Дакле, ради се о увођењу система даљинско грејања, гасификацији, унапређењу енергетске ефикасности зграда, замени средњих и малих ложишта, замени грејних тела, чишћењу оџака, итд. Све то морали би да радимо много ефикасније и много брже.
Решење види у сарадњи државе, локалних самоуправа и спорвођењу Програма заштите квалитета ваздуха у Репубулици Србији до 2030. године са акционим планом који је Влада Републике Србије усвојила децембра 2022. године.
Влада Р. Србије је на седници 25.5.2023. године донела Закључак о примени Европског индекса квалитета ваздуха. Шта је срж овог Закључка и у којој мери утиче на информисаност грађана о квалитету ваздуха?
Примена овог Индекса онемогућава “слободан” избор термина за оцену средње сатне концентрације (према сада коришћеном индексу CAQI). Примера ради, ако за припрему прилога у медијима изаберете “прави” сат, ваздух ће скоро увек бити “бољи” за једну или више категорија. Тако се догађа да је према вестима ваздух већи део године “прихватљив” а на крају године се испостави да су баш она места у којима је све време ваздух наводно био “осредњи”, према званичним извештајима сврстана у III категорију ваздуха - прекомерно загађен.
И најважније, у оцену квалитета ваздуха морају ући концентрације PM честица! А ако се не мере, то мора бити праћено одговарајућом напоменом. Ово је посебно значајно за Србију и земље региона јер су заправо једина прекорачења која бележимо управо прекорачења концентрација PM честица. Посебно занимљиво је да се управо градови као што су Шабац, Сремска Митровица или Лозница налазе у групи оних које имају аутоматске мерне станице за праћење квалитета ваздуха, али не и PM анализаторе, односно не мере концентрације суспендованих честица које су заправо једина загађујућа материја за коју се у Републици Србији бележе прекорачења Граничних вредности прописаних законом.
Постоји ли помак у мониторингу квалитета ваздуха у Србији у односу на 2021. и 2022. годину?
Мониторинг квалитета ваздуха у Републици Србији, сем у Београду где је набављено 20-так нових аутоматских мерних станица унапређен је за нијансу. Наиме, постављени су анализатори суспендованих честица у Чачку, Краљеву и Крагујевцу, што је свакако за похвалу али је истовремено и недовољно јер и даље у великом броју локалних самоуправа у статусу града, нема мерења суспендованих честица( PM2.5 и PM10):
Врање, Вршац, Зајечар, Јагодина, Кикинда, Крушевац, Лозница, Сремска Митровица, Шабац (мерна станица нема PM анализатор), Лесковац, Пожаревац, Прокупље (нема мерну станицу), Суботица, Зрењанин, Сомбор (подаци немају захтевани ниво поузданости или нема PM анализатор).
Шабац је посебан случај јер је локална самоуправа у сарадњи са привредним субјектом у граду набавила потпуно опремљену аутоматску мерну станицу, укључујући анализаторе PM честица. Ова станица још увек није укључена у државни систем за прикупљање података на порталу Агенције за заштиту животне средине.
Три су главна извора загађења ваздуха у Србији. У току целе године, у континуитету, имамо емисије загађујућих материја из индустрије укључујући термоенергетски сектор који је у Србији доминантан извор пре свега сумпор-диоксида и оксида азота. Други значајни извори су постројења односно уређаји за производњу топлоте, топлане, котларнице, мала ложишта. Даље, ту је саобраћај који носи нешто мањи удео, до 10% са епизодама које према светским истраживањима могу ићи и до 20%.
У контексту загађења суспендованим честицама редослед је нешто другачији. Доминантне емисије ових честица долазе управо из процеса производње топлоте односно топлана мање снаге, малих котларница и ложишта, чак и до 80%. То је заправо и једноставно објашњење чињенице да се практично сва прекорачења концентрација суспендованих честица у Србији бележе у току грејне сезоне.
НЕА преузима податке са шабачке аутоматске мерне станице, која је почела са радом прошле године.
Како тумачите резултате оваквог начина мерења, да ли је адекватан и шта може бити узрок повишеног загађења у последња два месеца?
Нова аутоматска мерна станица у Шапцу је опремљена најсавременијом опремом и то је врло поуздан начин праћења квалитета ваздуха. Оно што можемо закључити на основу неколико месеци расположивих података је да је, као што се и очекивало, ваздух у Шапцу прекомерно загађен. Наиме, у нешто мање од 4 месеца, колико xЕcо прикупља податке са ове станице, забележено је 49 дана са прекорачењем средње дневне Граничне вредности за концентрације PM10 суспендованих честица (50 µг/м3), Законска регулатива прописује да је максимални дозвољени број дана у току календарске године са оваквим прекорачењима 35.
Дакле, и поред тога што имамо низ података који покрива мање од половине године, прекорачена је једна од законом дефинисаних граница. Узрок повишених концентрација PM честица је као и у осталим деловима земље - производња топлотне енергије у средњим и малим постројењима односно топлана и котларницама које као гориво користе мазут или угаљ као и емисије из малих ложишта односно грејања домаћинстава где се такође користе различита фосилна горива а у екстремним случајевима и отпад или још горе материје које су посебно штетне за људско здравље, нпр. отпадно моторно уље. Удео наведених извора у загађењу ваздуха PM честицама иде и до 80%.
Поред адекватне законске регулативе које су то мере које могу побољшати квалитет ваздуха?
Потребно је кроз координисани рад локалних самоуправа уз подршку националних институција спровести мере из Програма заштите квалитета ваздуха у Репубулици Србији до 2030. године са акционим планом који је Влада Републике Србије усвојила децембра 2022. године. Такође, потребно је да локалне самоуправе у којима је ваздух у званичним извештајима оцењен као III категорије – прекомерно загађен кроз израду Плана квалитета ваздуха и његову потпуну имплементацију ураде све што је у њиховој моћи да се загађење смањи на најмању могућу меру – на самом извору. Дакле, ради се о увођењу система даљинско грејања, гасификацији, унапређењу енергетске ефикасности зграда, замени средњих и малих ложишта, замени грејних тела, чишћењу оџака, итд. Све то морали би да радимо много ефикасније и много брже.
Г.П.
Најновији број
25. април 2024.
