Оскар Давичо (1909-1989)
Oскар Давичо је рођен 1909. године у Шапцу у јеврејској породици. У родном месту је завршио основну школу, а гимназију у Београду. Још као гимназијалац је у ревији Недељне илустрације објавио своју прву причу. Студирао је у Паризу, на Сорбони и у Беграду, где је и дипломирао романистику. За време студија је с Ђорђем Костићем и Јовановићем издавао листове Окно и Трагови. У Шибенику је био суплент и предавао српски и француски језик, а затим је предавао француски и у Бихаћу, у државној гимназији. 1931. године почео је да издаје надреалистичку ревију „Надреализам данас и овде“. Тих година Давичо је почео да се занима за друштвено-политичка питање у својој земљи. Постао је члан југославенског савеза комуниста и посатао секретар Месног комитета у Бихаћу. Седеће године је ухапшен и осуђен на затвор пет година. До Другог светског рата живео је у Београду и Загребу. Објавио је циклусе песама “Три зида”, “Детињство” и “Србија”, као и збирку песама “Песме” која је одмах била забрањена због свог, наводно, неморалног садржаја. За време рата био је у Првој пролетерској дивизији и 1944. и учествовао у ослобођењу Београда. Исте године постао је Секретар Удружења књижевника Србије. Неко време радио је као новинар дописник, а онда почео да се бави искључиво новинарством. За своја књижевна дела добио је чак три НИН-ове награде, а за целокупно песништво добио је Змајеву награду 1959. године.Његови романи и песме преведени су на бројне светске језике. Преминуо је 1989. године у Београду.