Фото: Приватна архива
Регистар „Не зови“ ступио на снагу
Црвено светло за насртљиве трговце
Грађани који не желе више не морају да толеришу телефонске позиве навалентних трговаца. Потребно је само да своје податке упишу у регистар
Регистар „Не зови“ ступио је на снагу 5. јануара, што значи да грађани више не морају да толеришу телефонске позиве насртљивих трговаца. Довољно је само да унесу своје податке и на тај начин потврде да не желе да буду позивани у те сврхе. Регистар се води при Регулаторном телу за електронске комуникације и поштанске услуге РАТЕЛ, тако да је провера уписаних бројева телефона омогућена на интернет страници тог тела.
Како наводи руководилац правног тима Националне организације потрошача Србије (НОПС) Младен Алфировић, искуства земаља у окружењу показала су да овакав вид забране даје добре резултате.
Несмотрено остављање личних података
-То је први озбиљан покушај државе да се избори са насртљивом пословном праксом. Сваки грађанин који не жели да га позивају телефоном и нуде му робу и услуге може да упише свој број у регистар тако што ће попунити образац који се налази на сајту оператора мобилне или фиксне телефоније или у пословници, уколико жели да то учини лично. Након што се утврди да је грађанин који је поднео захтев власник тог броја, број се уписује у регистар и сваки трговац који жели да позове одређен број телефона прво мора да провери да ли се он налази у регистру. Уколико је тако, не сме да контактира власника тог броја. У супротном, ризикује да буде новчано кажњен на основу прекршајног налога у износу од 50 хиљада динара- истиче Алфировић.
Све ово не важи за СМС поруке, већ искључиво за позиве. Треба напоменути да се то не односи на Агенције за истраживање јавног мњења и друге организације, већ само на оне који имају статус трговца дефинисан Законом о зашити потрошача. Старо је и питање на који начин се долази до приватних бројева телефона и они злоупотребљавају у те сврхе.
-То је посебна тема и ту има мало и одговорности грађана који су прилично несмотрени и свуда остављају своје личне податке, и где треба и где не треба. Имамо и разне врсте злупотреба база података, јер Закон о зашити података о личности се баш и не примењује доследно, па се често неке базе стављају на располагање неким лицима којима не би смеле. Дешава се да се приликом куповине оставља контакт телефон и имејл адреса. Кад неко тражи број, наведе разлоге из којих му је број потребан, а купац да сагласност и не чита шта се све сматра под обрадом података, па бланко на то пристане, онда трговац користи тај број за нуђење робе и услуге- објашњава руководилац правног тима НОПС-а.
Лажне СМС поруке јавних предузећа
Лажне СМС поруке које су примили бројни суграђани нису биле послате од стране неких трговаца, већ од разних лица, са жељом да се злоупотребе лични подаци и да се изврши неки недозвољен приступ телефону или рачунару преко ког се приступа том линку који се налази у тој поруци. Суштина је објашњена у јавном саопштењу свих јавних предузећа која се појављују у тим порукама, а то је да се путем порука од грађана никада не тражи да уносе било које податке на основу СМС поруке. Једино обавештење које могу добити путем СМС од поште јесте да је за њих пристигла одређена пошиљка и број те пошиљке. За све поруке које захтевају да се иде на одређене линкове, уносе лични подаци, бројеви картица, адресе, аутоматски треба да се упали аларм да се ради о злоупотреби, да се тај број блокира и да се та порука обрише.
Најстарији суграђани најчешће „мете“
Наглашава да је у земљама Европске уније у којима се годинама примењује регистар показао добру примену у пракси.
-Регистар „Не зови“ дао је добре резултате у земљама у окружењу у којима се примењује годинама, у Европској унији, тако да позивам наше најстарије суграђане на првом месту да се упишу, јер су они најчешће „жртве“ насртљивих трговаца. Наравно, то је све добровољно, нико нема обавезу да се упише у тај регистар, него само онај који не жели да буде контактиран на овај начин. Верујем да постоје грађани, односно потрошачи, који желе да примају те позиве, они се не морају уписати у регистар- подвлачи.
Ипак, Алфировић их позива на опрез.
-На првом месту је то начин да се заштите од позива. Ти продавци су врло вешти. Они искористе ситуацију, нарочито најстаријих суграђана који су сами, имају ниска примања, па их на основу лепе приче, лепог приступа, изманипулишу и наведу да донесу одлуку коју иначе не би донели. То не може да се уради путем СМС поруке. Суштина је да се заштите од тих разговора где су као угрожени потрошач истовремено и лака мета тих предатора који користе све само да их наведу да купе нешто што има нереалне цене, вишеструко увећане, а по квалитету не одговара стандарду код те врсте робе- закључује Алфировић.
Како наводи руководилац правног тима Националне организације потрошача Србије (НОПС) Младен Алфировић, искуства земаља у окружењу показала су да овакав вид забране даје добре резултате.
Несмотрено остављање личних података
-То је први озбиљан покушај државе да се избори са насртљивом пословном праксом. Сваки грађанин који не жели да га позивају телефоном и нуде му робу и услуге може да упише свој број у регистар тако што ће попунити образац који се налази на сајту оператора мобилне или фиксне телефоније или у пословници, уколико жели да то учини лично. Након што се утврди да је грађанин који је поднео захтев власник тог броја, број се уписује у регистар и сваки трговац који жели да позове одређен број телефона прво мора да провери да ли се он налази у регистру. Уколико је тако, не сме да контактира власника тог броја. У супротном, ризикује да буде новчано кажњен на основу прекршајног налога у износу од 50 хиљада динара- истиче Алфировић.
Регистар „Не зови“ дао је добре резултате у земљама у окружењу у којима се примењује годинама, у Европској унији, тако да позивам наше најстарије суграђане на првом месту да се упишу, јер су они најчешће „жртве“ насртљивих трговаца. Наравно, то је све добровољно, нико нема обавезу да се упише у тај регистар, него само онај који не жели да буде контактиран на овај начин
Све ово не важи за СМС поруке, већ искључиво за позиве. Треба напоменути да се то не односи на Агенције за истраживање јавног мњења и друге организације, већ само на оне који имају статус трговца дефинисан Законом о зашити потрошача. Старо је и питање на који начин се долази до приватних бројева телефона и они злоупотребљавају у те сврхе.
-То је посебна тема и ту има мало и одговорности грађана који су прилично несмотрени и свуда остављају своје личне податке, и где треба и где не треба. Имамо и разне врсте злупотреба база података, јер Закон о зашити података о личности се баш и не примењује доследно, па се често неке базе стављају на располагање неким лицима којима не би смеле. Дешава се да се приликом куповине оставља контакт телефон и имејл адреса. Кад неко тражи број, наведе разлоге из којих му је број потребан, а купац да сагласност и не чита шта се све сматра под обрадом података, па бланко на то пристане, онда трговац користи тај број за нуђење робе и услуге- објашњава руководилац правног тима НОПС-а.
Лажне СМС поруке које су примили бројни суграђани нису биле послате од стране неких трговаца, већ од разних лица, са жељом да се злоупотребе лични подаци и да се изврши неки недозвољен приступ телефону или рачунару преко ког се приступа том линку који се налази у тој поруци. Суштина је објашњена у јавном саопштењу свих јавних предузећа која се појављују у тим порукама, а то је да се путем порука од грађана никада не тражи да уносе било које податке на основу СМС поруке. Једино обавештење које могу добити путем СМС од поште јесте да је за њих пристигла одређена пошиљка и број те пошиљке. За све поруке које захтевају да се иде на одређене линкове, уносе лични подаци, бројеви картица, адресе, аутоматски треба да се упали аларм да се ради о злоупотреби, да се тај број блокира и да се та порука обрише.
Најстарији суграђани најчешће „мете“
Наглашава да је у земљама Европске уније у којима се годинама примењује регистар показао добру примену у пракси.
-Регистар „Не зови“ дао је добре резултате у земљама у окружењу у којима се примењује годинама, у Европској унији, тако да позивам наше најстарије суграђане на првом месту да се упишу, јер су они најчешће „жртве“ насртљивих трговаца. Наравно, то је све добровољно, нико нема обавезу да се упише у тај регистар, него само онај који не жели да буде контактиран на овај начин. Верујем да постоје грађани, односно потрошачи, који желе да примају те позиве, они се не морају уписати у регистар- подвлачи.
Ипак, Алфировић их позива на опрез.
-На првом месту је то начин да се заштите од позива. Ти продавци су врло вешти. Они искористе ситуацију, нарочито најстаријих суграђана који су сами, имају ниска примања, па их на основу лепе приче, лепог приступа, изманипулишу и наведу да донесу одлуку коју иначе не би донели. То не може да се уради путем СМС поруке. Суштина је да се заштите од тих разговора где су као угрожени потрошач истовремено и лака мета тих предатора који користе све само да их наведу да купе нешто што има нереалне цене, вишеструко увећане, а по квалитету не одговара стандарду код те врсте робе- закључује Алфировић.
Д.Д.
Најновији број
25. април 2024.
