Хуманост као део кућног васпитања

Тромбоцити су често једина нада за оболеле од леукемије. Код нас се о овоме недовољно зна. Оболели, као и њихове породице, морају да се носе не само са болешћу, него и са чињеницом да није нимало лако нађи даваоце ових крвних елемената.

Удружење „Леука“ помаже пацијентима са леукемијом, али и њиховим породицама. Када је давање тромбоцита у питању један од људи на које увек могу рачунати је Шапчанин Владимир Петровић.
Тридесет седмогодишњи бивши професионални фудбалер, сада запослен у „Галеб Метал Паку“, након завршетка спортске каријере редовно даје крв и тромбоците, такође о свом трошку неретко вози суграђане у Београд у Институт за трансфузију крви.

Фото: "Глас Подриња"

Владимир за себе каже да је дете из радничке породице, научен и васпитан, пре свега, да буде добар човек и хуман. Данас је и сам отац, дванаестогодишњег сина и двогодишње ћерке, које васпитава на исти начин.

-Док сам се бавио спортом нисам могао толико често да дајем крв, тако да сам то почео да радим по престанку бављења спортом, око 2011. године, док сам тромбоците први пут дао 2012. године. Када сам први пут дао тромбоците о томе се јако мало знало. Контактирали су ме људи из организације „Леука“ и мало више ми појаснили о чему се ради. Тада сам чуо да се Пеђа (Предраг Слијепчевић председник удружења „Леука“) четири пута излечио од леукемије и дао ми пример да је борба за живот нешто најјаче у човеку. До сада сам крв дао око 45 пута, а тромбоците више од 30 пута. Некада се дешавало да тромбоците дајем и на 15 дана, наводи Владимир.

Процедура за давање тромбоцита једноставна
Тромбоците могу дати потпуно здраве особе старе од 18 до 60 година и теже од 65 килограма, које не пију никаве лекове, а за жене је потребно и да нису рађале и никада нису биле трудне. Обавља се и контрола здравственог стања и квалитета вена. Потребна је само једна епрувета крви да би потенцијални донор био евидентиран у Бази давалаца тромбоцита. Када се пронађе подударност са пацијентом иде се у Београд, јер је само тамо могуће дати тромбоците. Поступак траје око сат времена и за то време машина одваја тромобиците из крви, а остатак крви враћа назад у организам. Давалац након овог поступка нема никаве последице. Ови делови крви јако брзо се обнављају, те је тромбоците могуће давати на сваких 15 дана.

Мотивисао је многе пријатеље и познанике да крену његовим хуманим путем. Дешава се да, уколико не могу да оду у Београд да дају тромбоците, средом га зову да заједно иду на редовну акцију добровољног давања крви.

-Увек ми је драго када се неко укључи у ову причу вођен мојим примером. Надам се да ће бити што већи одзив бар нас младих, како би и за будуће нараштаје оставили неки пример. Ако не можемо новчано да помогнемо некоме коме треба за лечење, сви можемо да одвојимо пет минута и дамо бочицу крви за базу давалаца тромбоцита и евентуално сат времена колико се седи у Институту за трансфузију. Тиме немерљиво много помажемо другима, истиче Владимир.

Шабац други у Србији по броју давалаца
Пре неколико година удружење „Леука“ почело је акције прикупљања узорака за регистре донора тромбоцита и матичних ћелија и у Шапцу. Давања се огранизују повремено, средом, током редовних акција давања крви у Културном центру. За кратко време Шабац је по броју донора стао одмах иза Београда. Акцијама у Шапцу координира Весна Томић која је и сама пре готово 15 година победила леукемију.

Често о свом трошку у Београд вози и друге даваоце тромбоцита.

-Када неко оболи породица је у тешкој ситуацији. То је мој лични допринос нечијој борби. Повезем неколико људи и то могу да учиним. Једном приликом сам водио и сина, видео је доста младих и изразио жељу да и сам то чини када напуни 18 година. Тромбоцити и крв се увек искористе. Моја крвна група, АБ позитивна је јако ретка и када видим да некоме треба није ми тешко да одем до Београда. При том и сам имам здравствене користи од тога, од када сма почео да дајем крв не знам да ли сам био прехлађен неколико пута, крв се обнавља, тромбоцити такође, каже Владимир.