Сточни грашак за зрно – јари

Јари сточни грашак је захвална крмна биљка, јер за релативно кратко време и уз мала улагања даје високе приносе зрна.Веома је значајан извор протеина и може надоместити дефицит протеина биљног порекла за потребе сточарства, посебно када су велике суше јер стасава раније. Зрно грашка не мора бити термички обрађено, јер је садржај антинутритивних материја веома низак, већ се директно меље и користи као једна од компоненти за припремање концетрованих хранива.

На корену грашка формирају се квржице у којима се налазе квржичне бактеријекоје усвајају атмосферски азот и обогаћују земљиште азотом и тиме земљиште остаје плодније, растреситије, бољег водно-ваздушног режима.

У погледу плодореда није захтеван али му највише одговарају стрнине и окопавине. Не подноси монокултуру и на исту парцелу најбоље да дође после 3-4 године али је зато добар предусев за све ратарске усеве.

Његова се сетва препоручује на локалитетима где теже соја успева због недостатка влаге у другој половини јула и током августа. Зато на тим локалитетима треба сејати грашак за зрно, јер се он сеје веома рано и добро користи резерве зимске влаге и пролећних падавина и тиме заврши пре вегетацију без већих осцилација у приносу.

Основна обрада - треба да се обави на време што раније, како би у пролеће било довољно времена за квалитетну предсетвену припрему. Сетвени слој земљишта треба да је добро уситњен и поравнати.

Ђубрење – поштојари грашак има релативно кратак период вегетације и све фазе развоја су му скраћене, мора се водити рачуна о минералној исхрани која треба да омогући довољно лако приступачних хранива током вегетације. Пошто је грашак легуминоза и највећи део азота обезбеђује азотофиксацијом, веома је важно да се у почетку за младе биљке обезбеди довољно азота да оне не би заостале у порасту. Касније када се формирају на корену квржице део азота обезбедиће се азотофиксацијом азота из атмосфере.

Зато у каснијим фазама мора се бити јако обазрив са уношењем ђубрива ,а посебно азота, јер може доћи до велике бујности усева, полегања, неуједначеног цветања и зрења, продужења вегетације. Дакле ђубрење јарог грашка треба планирати првенствено на основу анализе земљишта, изношења хранљивих материја, климатских услова, сорте. На основу свега овога, ђубрење се мора урадити одједном пред основну обраду и то са 35-40 кг/х азота и по 60-80кг/х фосфора и калијума.

Сетва - се мора обавити што је могуће пре односно чим временски и земљишни услови то дозволе, некада и крајем фебруара. Сеје се житним сејалицама и основно је да се оствари потребан склоп биљака. Потребна количина семена је 250-300 кг/х.

Нега - Након сетве усев поваљати ако је потребно с обзиром на ранију сетву,а обавезно ако је сетва каснија и земљиште сувље. Уколико се јаве корови потребно је третирати усев, а такође и против грашковог жижка у фази пуног цветања.

Жетва – треба је почети када је 75-80% биљака сазрело, уз предходно подешавање комбајна. Смањити обртаје витла, бубња на 500-550 обртаја у минути, повећати зазор између бубња и подбубња, подесити ветрове. Ако је влага зрна већа од 13% треба га досушити. Сорте Јавор, а посебно нове Дукат и Партнер намењену су за производњу зрна, имају скраћену стабљику што представља велику предност. Стабљику, толерантне су на полегање и детерминантне тј.уједначено сазревају што је велика предност. У већини година вегетацију завршавају крајем јуна. Садржај протеина у зрну је 24-28%,а принос зрна се креће од 2,5-3,5 т/х за Јуниор, а Дукат,Јавор и Партнер од 4,5-5,1 т/х зрна.