Најлепше успомене из детињства вежу је управо за Шабац и мајчину кућу, у близини Хиподрома, у којој је проходала. Шапцу се увек радо враћа, а жеља јој је и да по одласку у пензију овде настави живот
Проф. др Даница Тиодоровић, дерматовенеролог, међу најцењенијим је светским стручњацима у области раног откривања меланома. Учестовала је у развоју дермоскопије, методе којом се меланом открива у почетној фази, када је стопостотно излечив.
Рођена Нишлијка, докторка којом Србија може, и треба, да се поноси помало је и Шапчанка. Мајка јој је из Шапца, са Камичка, из породице Вукашиновић, проф. др Јелица Тиодоровић, такође дерматовенеролог, док јој је отац др Бранислав Тиодоровић, чувени епидемиолог који је био део свакодневице свих нас током пандемије ковида.
Фото: "Глас Подриња"
Најлепше успомене из детињства вежу је управо за Шабац и мајчину кућу, у близини Хиподрома, у којој је проходала. Шапцу се увек радо враћа, а жеља јој је и да по одласку у пензију овде настави живот.
-Долазим у Шабац лети, за празнике, а планирам да долазим све чешће. Расла сам на Хиподрому поред коња и увек када дођем посетим ово место које ме враћа у детињство. Гајили су ме нана и мамина фамилија. Имам ту пријатеље. Сваки долазак искористим да се видим са њима, са рођацима, волим да посетим неке ресторане у Шапцу. Себе у пензији видим у овом граду, да за њега вежем свој почетак и свој крај, каже др Тиодоровић.
Проф. др Даница Тиодоровић председник је Удуржења дерматовенеролога Србије. Обавља и функцију председника Радне групе при Министарству здравља за превенцију и рану дијагностику карцинома коже. Помоћник је генералног директора Универзитетског клиничког центра за научно истраживачки рад и контролу квалитета. Директор је Клинике за дерматовенерологију у Нишу. Написала је велики број радова и била предавач на десетинама симпозијума и конгреса из области дерматовенерологије.
До пензије има још много. Огроман успех постигла је прилично млада. Била је „Вуковац“ у школи, а Медицински факултет у Нишу завршила је са просеком 9,96. Презиме успешних родитеља у тим годинама био јој је бише баласт него помоћ, јер децу лекара и професора други углавном гледају са предрасудама.
-Због тога сам желела да студирам ван Ниша, чак ван земље, али родитељску подршку тада за то нисам добила. Постоји то неко предубеђење о деци лекара и професора, али онда се поставља питање и где је граница између непотизма и дискриминације. Имате право да будете успешно дете успешних родитеља. Против тога сам да се родитељи користе као пречица за лакши пут, поготову како би се завршила медицина и лечили људи. Ово је изузетно одговоран посао и ваш неквалитет неког може коштати здравља, па и живота. Некада ми је сметало звучно презиме. Сада ми је то смешно. То је била моја борба. Нека деца и надмаше своје родитеље. Поносна сам што сам њихово дете, а знам да су и они поносни на мене, истиче др Даница Тиодоровић.
Фото: "Глас Подриња"
Мајка јој је најпоноснија била када је чула да пацијенти желе код „Тиодоровићке млађе“. Ипак, пут до успеха није био лак, а времена за приватни живот остајало је мало. Др Даница мајка је одскора пунолетног сина, који има жељу да настави породичну традицију.
-Никада не бих утицала на његов избор, али његова жеља је медицина, а ја ћу га увек подржати у ономе што воли. Најважније у животу је радити оно што волите, тада једино има смисла, истиче др Тиодоровић.
Каже да дерматовенерологија није била њен први избор. Размишљала је о интернистичким гранама медицине, пре свега кардиологији, па и о биохемији.
-Одабрана сам на другој години факултета да будем демонстратор из биохемије. Писала сам радове, добија награде и жеља људи са факултета је била да се запослим на биохемији, останем на тој катедри и идем на усавршавање у иностранство. Међутим, моја менторка је утицала на мене говорећи да треба да будем „прави“ лекар, да имам контакт са пацијентима и да им помажем. Тако сам се одлучила за дерматовенерологију, наводи др Тиодоровић.
Имате право да будете успешно дете успешних родитеља. Против тога сам да се родитељи користе као пречица за лакши пут, поготову како би се завршила медицина и лечили људи. Ово је изузетно одговоран посао и ваш неквалитет неког може коштати здравља, па и живота
Када се определила за рану дијагностику карцинома коже и дерматоскопију, ова метода је била тек у зачетку. Отишла је у Италију 2005. године, са 27 година и то код изумитеља дермоскопије проф. Ђузепеа Арђенциана и проф. Ирис Залаудек. Од тада је методу усавршавала зеједно са њима, преко Напуља, Рима, Ређо Емилије, Граца, АКХ болнице у Бечу, до Трста. Свуда су желели да је задрже, али је др Даница била одлучна да стечено знање донесе у своју земљу.
-Током усавршавања сам писала истраживачке радова и активно учествовала у напретку дермоскопије, како за рано откривање меланома и немеланомских карцинома коже, тако и улоге дермоскопије у општој дерматологији. Сада се дермоскоп користи за све дерматозе, не само за туморе коже, објашњава др Тиодоровић.
Упоредо са стручном развијала је и научну каријеру. Последњих десетак година редован је предавач на свим европским конгресима и симпозијумима из области дерматовенерологије и дермоскопије. Иако и даље имам могућност да тади практично било где у свету, њен избор је Србија.
Фото: "Глас Подриња"
-Те 2005. године сам гледала своје професоре из иностранства и сањала да будем као они. Ти снови су ми се остварили. Као млађа сам размишљала да радим у иностранству, али касније је у мени прорадио српски инат. Љубав према мојој земљи је са годинама била све израженија и желела сам да лечим мој народ, који има право да буде здрав, у сваком граду и у сваком селу. Каријеру сам прво остварила ван Србије, а сада у Србији имам огроман број пацијената и стално сам у амбуланти и на одељењу, јер волим да радим са пацијентима, наводи др Тиодоровић.
Потврду за свој рад добила је и од колега из Србије. Изабрана је за координатора пројекта Еуромеланом 2020. године. Тада је била секретар Удружења дерматовенеролога Србије избором колега. Прошле године је изабрана за председника овог Удружења, као најмлађи и једини председник ван Београда икада. Тада се повукла са позиције координатора Еуромеланома, јер је сматрала да није коректно да буде на обе функције.
-Еуромеланом је био мој велики сан, јер се ради о хуманитарном раду и бесплатним прегледима, као и о едукацији младих и деце. Нажалост, убрзо је почела и корона. Ушла сам у „црвену зону“ и поносна сам на све колеге које су биле у ковиду током пандемије. Пројекат се наставио 2021. године и тада смо урадили нешто што нико раније није, почели смо едукацију и прегледе деце по ватерполо камповима Ватерполо савеза Србије и у Одбојкашком кампу Вање Грбић. Следеће године смо кренули са прегледима људи по сеоским амбулантама широм Србије. Колеге које учествују у томе су елита дерматологије у Србији и све радимо волонтерски, наводи др Даница Тиодоровић.
Причу са проф. др Даницом Тиодоровић о меланому пренећемо у једном од нередних бројева „Гласа Подриња“.
Фото: "Глас Подриња"
Фото: "Глас Подриња"
