ТЕКВОНДО: ИНТЕРВЈУ СА ДРАГАНОМ ГЛАДОВИЋ, УЧЕСНИЦОМ ОЛИМПИЈСКИХ ИГАРА У ЛОНДОНУ
ОСТВАРЕН СПОРТСКИ САН
Почела је да се бави спортом у седмој години. Пре теквондоа тренирала је карате, али у време бомбардовања Србије престала је да тренира. Рођени брат наставио је даље са спортом, а она из радозналости кренула да тренира дан после њега. У једном периоду, паралелно са теквондоом, тренирала и аикидо. Прошла све узрасне категорије, од пионира, кадета, јуниора до сениора. Теквондо тренира зато што га воли и зато што је рођена за њега
На незваничном првенству света за пионире била је прва и добила пехар за најбољу техничарку планете. На кадетском првенству Европе освојила је треће место, као и на јуниорском првенству Европе. На европском првенству за млађе сениоре освојила треће место, а на европским квалификцијама за Олимпијске игре освојила је златну медаљу. Вишеструка првакиња Балкана и Србије. Учесник предстојећих Летњих олимпијских игара у Лондону. Понос породице Гладовић, Шапца и Србије - Драгана Гладовић!
Како је текао „пут припрема“ за Лондон? Која је била прва активност, такмичење, а којим наступом си завршила предолимпијски припремни циклус?
- После квалификација учествовала сам на свим турнирима који су ми послужили као тест турнири. Ишла сам са циљем да пробам нешто ново и да проверим своју форму. Била сам на припремама у Вршцу, Немачкој и Врњачкој Бањи, а већи део припрема обавила сам у матичном клубу, у Теквондо клубу „Летњиковац“. Такмичење којим сам завршила предолимпијску сезону било је првенство Европе за сениоре до 21 године на којем сам освојила треће место. Предолимпијске дане проводим припремајући се у свом граду и свом клубу.
Како си се осећала када је постало извесно да одлазиш на Олимпијаду? Шта то значи за једног спортисту? Дода ли тај осећај још који промил снаге, ината, одлучности?
- Осећај је невероватан. Била сам поносна када се српска застава подизала и што се српска химна чула у целој хали. То не може да се опише речима, то мора да се доживи. Олимпијске игре сан су сваког спортисте и најважнији догађај у спортској каријери. Сам одлазак је велики успех, а медаља употпуњује срећу и чини успех још већим, она долази као шлаг на торту. Много значи представљати своју земљу, град Шабац, теквондо као спорт, мој клуб „Летњиковац“ и моју породицу. Наравно да ми то даје доста снаге, ината, одлучности.
Како је текао „пут припрема“ за Лондон? Која је била прва активност, такмичење, а којим наступом си завршила предолимпијски припремни циклус?
- После квалификација учествовала сам на свим турнирима који су ми послужили као тест турнири. Ишла сам са циљем да пробам нешто ново и да проверим своју форму. Била сам на припремама у Вршцу, Немачкој и Врњачкој Бањи, а већи део припрема обавила сам у матичном клубу, у Теквондо клубу „Летњиковац“. Такмичење којим сам завршила предолимпијску сезону било је првенство Европе за сениоре до 21 године на којем сам освојила треће место. Предолимпијске дане проводим припремајући се у свом граду и свом клубу.
Како си се осећала када је постало извесно да одлазиш на Олимпијаду? Шта то значи за једног спортисту? Дода ли тај осећај још који промил снаге, ината, одлучности?
- Осећај је невероватан. Била сам поносна када се српска застава подизала и што се српска химна чула у целој хали. То не може да се опише речима, то мора да се доживи. Олимпијске игре сан су сваког спортисте и најважнији догађај у спортској каријери. Сам одлазак је велики успех, а медаља употпуњује срећу и чини успех још већим, она долази као шлаг на торту. Много значи представљати своју земљу, град Шабац, теквондо као спорт, мој клуб „Летњиковац“ и моју породицу. Наравно да ми то даје доста снаге, ината, одлучности.
Најновији број
25. април 2024.
