СВЕТСКИ ДАН ХРАНЕ
КЉУЧ У ПОЉОПРИВРЕДНИМ ЗАДРУГАМА
Светски дан хране, 16.октобар ове године се обележава под слоганом „Пољопривредне задруге: кључ за обезбеђење хране у свету“ и усмерен је на пољопривредне задруге и њихов допринос смањењу глади и сиромаштва у свету. Циљ је подизање свести, ширење информација и знања, али и мобилисање јавног мњења и фондова у корист глобалне борбе против глади. Од процењених скоро милијарду гладних у свету 70 процената живи у руралним пољопривредним областима. Ово је највећи број гладних људи од 1970. године који није последица само слабих приноса хране већ и високих цена намирница, малих прихода и повећања незапослености као резултата глобалне економске кризе.
У првој половини 21.века са порастом светске популације на 9 милијарди људи потражња за храном ће се скоро удвостручити, а истовремено усеви се све више користе као биоенергент и у друге индустријске сврхе. Нови и традиционални захтеви за пољопривредним производима представљају растући притисак на већ осиромашене пољопривредне ресурсе. Пољопривреда је принуђена да се такмичи за земљиште и воду са градским насељима, а истовремено је под притиском адаптације на климатске промене, покушава да помогне очувању природних станишта, очувању угрожених врста и биодиверзитета. Ипак, све мање људи ће живети у руралним областима и све мање ће се бавити пољопривредном производњом па је неопходан развој нових технологија ради повећања производње са све мање земљишта и све мање радне снаге.
Стога се неминовно намећу следећа питања: које су могућности производње довољних количина хране по приступачним ценама или ће растуће цене хране повећати популацију гладних и сиромашних у свету; како у условима пораста цена хране обезбедити исхрану за очување здравља сиромашних; колико је слободних капацитета воде и земљишта на располагању за обезбеђење довољних количина здравствено безбедне и квалитетне хране; које доступне нове технологије могу да помогну у ефикаснијем коришћењу већ осиромашених ресурса; како учинити правилну исхрану доступном и спречити појаву болести и стања која су последица неправилне исхране; да ли улажемо довољно у истраживања како бисмо обезбедили одговарајућа решења на време; да ли ће нове технологије бити доступне онима којима су најпотребније - сиромашнима; колико климатске промене утичу на пољопривредну производњу; шта можемо да учинимо за очување животне средине ради обезбеђења здравствено исправне воде, ваздуха, земљишта од којих зависи и безбедност хране.
У првој половини 21.века са порастом светске популације на 9 милијарди људи потражња за храном ће се скоро удвостручити, а истовремено усеви се све више користе као биоенергент и у друге индустријске сврхе. Нови и традиционални захтеви за пољопривредним производима представљају растући притисак на већ осиромашене пољопривредне ресурсе. Пољопривреда је принуђена да се такмичи за земљиште и воду са градским насељима, а истовремено је под притиском адаптације на климатске промене, покушава да помогне очувању природних станишта, очувању угрожених врста и биодиверзитета. Ипак, све мање људи ће живети у руралним областима и све мање ће се бавити пољопривредном производњом па је неопходан развој нових технологија ради повећања производње са све мање земљишта и све мање радне снаге.
Стога се неминовно намећу следећа питања: које су могућности производње довољних количина хране по приступачним ценама или ће растуће цене хране повећати популацију гладних и сиромашних у свету; како у условима пораста цена хране обезбедити исхрану за очување здравља сиромашних; колико је слободних капацитета воде и земљишта на располагању за обезбеђење довољних количина здравствено безбедне и квалитетне хране; које доступне нове технологије могу да помогну у ефикаснијем коришћењу већ осиромашених ресурса; како учинити правилну исхрану доступном и спречити појаву болести и стања која су последица неправилне исхране; да ли улажемо довољно у истраживања како бисмо обезбедили одговарајућа решења на време; да ли ће нове технологије бити доступне онима којима су најпотребније - сиромашнима; колико климатске промене утичу на пољопривредну производњу; шта можемо да учинимо за очување животне средине ради обезбеђења здравствено исправне воде, ваздуха, земљишта од којих зависи и безбедност хране.
Најновији број
25. април 2024.
