БАНГКОК ДАНАС

У Бангкок, главни град Тајланда долазимо предвече, једног топлог и кишног дана на почетку монсуна. И мада је ово наша седма посета, увек нам се чини другачији, непоновљив и магнетски привлачан...Оном ко га први пут види можда се неће допасти на први поглед - док не „зачепрка“. Нас дочекује топли ваздух и луксузни хотел.
Банкошке улице и булевари су украшени фотографијама краљевског пара у природној величини. Поређане су хронолошким редом; од дана венчања па до данас, пред прославу брака краља Бумибол и краљице Сирикит. Припреме увелико теку на радост тајландског народа.
Бангкоку је тесно! А заузео целу плодну низију југа.
Стреми горе, ка небу, једином преосталом слободном простору; руши старе четврти, затрпава клонгове, своја обележја, да би на њиховим местима за трен изникао још један, три, пет или читава четврт бетонских зграда...
Све време несвестан да баш у том бетону лагано губи своју душу, и надалеко чувени оријентални шарм...
Изашли смо на Сукумвит роуд; за само годину дана је у потпуности променио изглед. Целом дужином великог булевара, пружају се огромне „бетонске ноге“. Степеницама се пењемо да би прешли на другу страну улице. Можда ћемо горе, у некој од малих железничких станица, сачекати „Небески воз“, најновије банкошко чудо, итекако је успео да регулише саобраћај у најзакрченијем граду ове регије. Његови становници одушевљено су дочекали овај „небески метро“.
Тук-тук, отворена моторизована рикша, кретала се лагано. Није правила „егзибиције“ које су за нас увек представљале доживљај.