БАКА МИЛКА

У мом комшилуку живи једна старица која је мени веома драга. Има седамдесет и две године, и зове се Милка. Нижег је раста, седе косе, тамних очију и још увек добродржећег изгледа.
Када смо се доселили у зграду, од првог дана нас је тако топло прихватила као да нам је члан породице. Веома је способна и спретна за њене године и поред разних болести које су оставиле трага на њеном, још увек лепом лицу. Добра је куварица и често нас обрадује доносећи нам њена стара српска јела.
Када останем сама кући често закуца на врата да ме пита да ли ми нешто недостаје. И ја такође одлазим код ње да је нешто послушам. Пуна је доброте и неке благости за све људе, а нарочито обожава малу децу. Свако дете, које је у њеној близини, стигне да помази и пољуби, и каже му неку лепу реч.
Мене воли највише. Каже ми да сам ја њена омиљена “сукњица“. Веома је паметна и учена. Воли да саставља стихове и да прича дивне приче о њеној младости. Приметила сам да јој тад нека сета лагано прелази преко лица. Очигледно да су то дани њеног некадашњег живота које никад неће заборавити.
Питам се, каква ли је онда лепотица била?
Сазнала сам да јој страшно недостаје њен унук, који не живи са њом. То је велика штета за унука. Имати овакву баку, и бити стално са њом, нема веће награде за свако дете.
Бака Милка пуно воли и слуша добру музку. Много је волимо и растужи нас кад помислимо да једног дана више неће бити међу нама. Ја се молим за њу и верујем да ће имати дуг живот.
Ивана Петровић, V разред
Ваљево