НОВЕ КЊИГЕ
ДИВ СРПСКОГ ЧОЈСТВА
У издању Библиотеке “Крст и мач“, “Српске књиге“ из Руме, из штампе је изашао роман “Кнез Иво од Семберије“, Николе Девуре, књижевника из Шапца
У шест поглавља, препознатљивим стилом и језиком, којим драгоцене историјске чињенице, обично штуре и мање познате ширем кругу читалаца, претвара у причу, Никола Девура живопише једну од највећих личности у српској историји - Иву Кнежевића. У Срба је одувек било јунака, али премало и недовољно, још храбријих од њих - чојственика. Најбољи пример је кнез Иво од Семберије, легендарни откупник српског робља у Босни, пред крај живота наш суграђанин, који је у Шапцу и сахрањен на, сада непостојећем, гробљу крај речице Камичак.
О лику племенитог Србина Никола Девура говори кроз речи самог кнеза Иве, и казивање владике Максима Савића и Вука Караџића.
Песници Тодор Бјеликић и Перо Зубац о књизи Николе Девуре, поред осталог су забележили:
“О кнезу Иви од Семберије до сада се писало спорадично, узгред, без истраживачког и белетристичког напора. Све је то реализовано кроз пригодне чланке, аматерски, публицистички, немарно. Никола Девура је први написао прави историјски роман о Ивану Кнежевићу, славном обор-кнезу Семберије, крупној моралној фигури српског 19-ог века. Реч је о вредном књижевном делу, које ову историјску личност осветљава са свих страна, даје њен прави профил, тако да су читаоци у прилици да први пут виде кнеза Иву у целости као човека, који је обележио своје време мудрошћу и добротом. То је био човек који је успео да одговори на изазове своје епохе. Многи историчари и људи од ума убрајају кнеза Иву међу најзначајније Србе у 19-ом веку и у целој нашој историји. Његов допринос српском идентитету је немерљив.
Роман је писан у првом лицу, у ЈА- форми. Тако је главни јунак осветљен изнутра. Није то прича само о њему, већ и о његовим прецима, о лози Кнежевића, која вуче корене још из времена Кулин бана. То је била племићка породица, која се исламизирала. Податке о томе аутор романа је потражио у историјским архивима, у коресподенцији многих великана, па и обичних људи, свештеника, трговаца, учитеља, војвода из претпрошлог века. Све је то аутор профилисао својом акрибијом, опсервацијом искусног писца, тако да смо добили роман значајног домета. Дело је писано народном фразом, оплемењено новим реченичним спреговима и лескемама. Стил је сведен, огољен до краја, без метафора. Роман, у том смислу, много подсећа на Андрићеву “Проклету авлију“.
О лику племенитог Србина Никола Девура говори кроз речи самог кнеза Иве, и казивање владике Максима Савића и Вука Караџића.
Песници Тодор Бјеликић и Перо Зубац о књизи Николе Девуре, поред осталог су забележили:
“О кнезу Иви од Семберије до сада се писало спорадично, узгред, без истраживачког и белетристичког напора. Све је то реализовано кроз пригодне чланке, аматерски, публицистички, немарно. Никола Девура је први написао прави историјски роман о Ивану Кнежевићу, славном обор-кнезу Семберије, крупној моралној фигури српског 19-ог века. Реч је о вредном књижевном делу, које ову историјску личност осветљава са свих страна, даје њен прави профил, тако да су читаоци у прилици да први пут виде кнеза Иву у целости као човека, који је обележио своје време мудрошћу и добротом. То је био човек који је успео да одговори на изазове своје епохе. Многи историчари и људи од ума убрајају кнеза Иву међу најзначајније Србе у 19-ом веку и у целој нашој историји. Његов допринос српском идентитету је немерљив.
Роман је писан у првом лицу, у ЈА- форми. Тако је главни јунак осветљен изнутра. Није то прича само о њему, већ и о његовим прецима, о лози Кнежевића, која вуче корене још из времена Кулин бана. То је била племићка породица, која се исламизирала. Податке о томе аутор романа је потражио у историјским архивима, у коресподенцији многих великана, па и обичних људи, свештеника, трговаца, учитеља, војвода из претпрошлог века. Све је то аутор профилисао својом акрибијом, опсервацијом искусног писца, тако да смо добили роман значајног домета. Дело је писано народном фразом, оплемењено новим реченичним спреговима и лескемама. Стил је сведен, огољен до краја, без метафора. Роман, у том смислу, много подсећа на Андрићеву “Проклету авлију“.
Најновији број
25. април 2024.
