РЕАЛНИ АИКИДО
ВЕШТИНА ЖИВЉЕЊА
Мајстор реалног аикидоа, 10. Дан ““ Соке, Љубомир Врачаревић је свој професионални рад посветио аутентичном стилу самоодбране, стварајући га годинама
Када је Европа шездесетих година прошлог века открила аикидо, Љуба је, међу првима почео да га тренира. Звање мајстора црни појас 1. Дан стекао је 1971. године. Током усавршавања у Јапану, 1978. године, борави код мајстора Кишомару Ујешибе, сина творца аикидоа Морихеја Ујешибе. Уз уважавање знања и угледа јапанских мајстора, Љуба тежи ка личном стилу, примереном менталитету и традицији којој припада. Рад са војском и полицијом, седамдесетих година, подстиче га да усаврши практични и употребни аспект вештине.
Током другог боравка у Токију, у чувеном Јошинкану ““ школи мајстора Шиоде, Љуба потврђује личне ставове. Примењивао је свој стил рада и на крају боравка, добија признање и подршку великог Шиоде.
Програми специјалне обуке војске, полиције и телохранитеља, доносе Врачаревићу међународну репутацију. Признајући оригиналност реалног аикидоа, Интернационални савет великих мајстора, 2003. године је изабрао Љубу за свог члана и доделио му црни појас 10. Дан ““ Соке, највише звање у борилачким вештинама које добијају оснивачи стила.
Сопствени стил
У својој књизи о овој вештини, Љуба Врачаревић записује: ,,Реални аикидо је мој живот и начин размишљања. Књига коју пишем целог свог живота. Она је у мени исписивана полако, део по део, као што се зида висока грађевина. Уз много преиспитивања, провера, дилема. И много, много рада и одрицања. Најлакше је бити просечан, живети без узбуђења и прихватати ствари онако како нам их нуде. Али, где је ту изазов, право на сумњу и неслагање, задовољство стварања новог или усавршавање постојећег?“
Интересујући се, искључиво, за вештину којом ће моћи одбранити себе и друге, сва знања је усмерио ка њеном усавршавању.
-Јапански аикидо сам тренирао пет година, али одређене технике ми нису одговарале, због медитације, извођења на коленима и слично. Модификовао сам јапанске технике и уклопио их са онима које сам осмислио и креирао. Тако сам направио свој програм. Дисциплину сам назвао реални аикидо. Реални, јер је свака техника конкретизована у смислу самоодбране и заштите- каже Врачаревић.
Развијајући се, реални аикидо је стекао много присталица, како у бившој Југославији, тако и у земљама Европе, а касније и света. Данас, у тридесет земаља постоје клубови ове српске борилачке вештине. Направљени су програми за децу, одрасле, али и за специјалне јединице војске, полиције и телохранитеље, који Врачаревићу доносе међународну репутацију.
Током другог боравка у Токију, у чувеном Јошинкану ““ школи мајстора Шиоде, Љуба потврђује личне ставове. Примењивао је свој стил рада и на крају боравка, добија признање и подршку великог Шиоде.
Програми специјалне обуке војске, полиције и телохранитеља, доносе Врачаревићу међународну репутацију. Признајући оригиналност реалног аикидоа, Интернационални савет великих мајстора, 2003. године је изабрао Љубу за свог члана и доделио му црни појас 10. Дан ““ Соке, највише звање у борилачким вештинама које добијају оснивачи стила.
Сопствени стил
У својој књизи о овој вештини, Љуба Врачаревић записује: ,,Реални аикидо је мој живот и начин размишљања. Књига коју пишем целог свог живота. Она је у мени исписивана полако, део по део, као што се зида висока грађевина. Уз много преиспитивања, провера, дилема. И много, много рада и одрицања. Најлакше је бити просечан, живети без узбуђења и прихватати ствари онако како нам их нуде. Али, где је ту изазов, право на сумњу и неслагање, задовољство стварања новог или усавршавање постојећег?“
Интересујући се, искључиво, за вештину којом ће моћи одбранити себе и друге, сва знања је усмерио ка њеном усавршавању.
-Јапански аикидо сам тренирао пет година, али одређене технике ми нису одговарале, због медитације, извођења на коленима и слично. Модификовао сам јапанске технике и уклопио их са онима које сам осмислио и креирао. Тако сам направио свој програм. Дисциплину сам назвао реални аикидо. Реални, јер је свака техника конкретизована у смислу самоодбране и заштите- каже Врачаревић.
Развијајући се, реални аикидо је стекао много присталица, како у бившој Југославији, тако и у земљама Европе, а касније и света. Данас, у тридесет земаља постоје клубови ове српске борилачке вештине. Направљени су програми за децу, одрасле, али и за специјалне јединице војске, полиције и телохранитеље, који Врачаревићу доносе међународну репутацију.
Најновији број
25. април 2024.
