ИЗМЕЂУ РЕДОВА
ОБЕЋАНА ЗЕМЉА
Благо оним малишанима који су сад у забавишту. Они ће бити прави европски Срби, или српски европљани. Наиме, један од добро упућених званичника, и то светских, најавио је ових дана да ће Србија ући у Европу, не ових дана, него је он то рекао ових дана, да ће, дакле, Србија постати члан те Европске уније тек тамо 2020. године.
Па јес“™ вала баш, далеко је, ал“™ код нас постоји и она народна “Кад год дошло добро дошло“. Па и наш песник каже “Љубав је лепа само кад се чека“.
Да, у праву су они који говоре да све ово што се ради како би се привирило у Европу, не ради се ради оних средовечних, остарелих или потрошених Срба, већ због генерација које долазе.
Дакле, Европо, ето нас у обећану земљу. Само што нисмо.
Иако нема везе са том причом, а можда и има, ових дана се у престоници Србије играо вечити дерби. И својски су се тукли навијачи “Звезде“ и “Партизана“, онако српски. А да није тога било, сви би мислили да у српском фудбалу нешто није у реду.
А вала, и нек“™ види Европа, шта су и ко су Срби. Кад се шорамо, чинимо то онако братски и до краја. А кад навијамо, гори и под ногама и на трибинама. А не као они тамо код њих по уштовљеној Европи, седе на утакмици к“™о у позоришту док им се милиција досађује од нерада.
Код нас неки дан баш било тесно. Председник Србије у Москви, премијер у Лондону, први потпредседник у Емиратима, а куд смо пристали ми сви остали.
Лепе дане крајем октобра радници по неким местима у Србији обилато користили за изражавање својих проблема, те за окупљања на појединим локацијама и блокирање путева и пруга. Новембар, већ, није за то, хладно је.
А у истој тој Србији, кажу неки, неће гостовати Деда Мраз. Одустао. Кажу да је јавио да нам он не треба јер имамо Вучића.
И баш ових дана неколико светских земаља објавило како излазе из те фамозне и грозне економске кризе. А шта ћемо ми, код нас та криза није званично ни почела.
Упоредо код нас још траје недеља штедње. Мало ко је то у Србији осетио.
По Европи, па и осталим деловима света, од сада може да прича ко шта хоће. Американци обећали да неће више прислушкивати.
Па јес“™ вала баш, далеко је, ал“™ код нас постоји и она народна “Кад год дошло добро дошло“. Па и наш песник каже “Љубав је лепа само кад се чека“.
Да, у праву су они који говоре да све ово што се ради како би се привирило у Европу, не ради се ради оних средовечних, остарелих или потрошених Срба, већ због генерација које долазе.
Дакле, Европо, ето нас у обећану земљу. Само што нисмо.
Иако нема везе са том причом, а можда и има, ових дана се у престоници Србије играо вечити дерби. И својски су се тукли навијачи “Звезде“ и “Партизана“, онако српски. А да није тога било, сви би мислили да у српском фудбалу нешто није у реду.
А вала, и нек“™ види Европа, шта су и ко су Срби. Кад се шорамо, чинимо то онако братски и до краја. А кад навијамо, гори и под ногама и на трибинама. А не као они тамо код њих по уштовљеној Европи, седе на утакмици к“™о у позоришту док им се милиција досађује од нерада.
Код нас неки дан баш било тесно. Председник Србије у Москви, премијер у Лондону, први потпредседник у Емиратима, а куд смо пристали ми сви остали.
Лепе дане крајем октобра радници по неким местима у Србији обилато користили за изражавање својих проблема, те за окупљања на појединим локацијама и блокирање путева и пруга. Новембар, већ, није за то, хладно је.
А у истој тој Србији, кажу неки, неће гостовати Деда Мраз. Одустао. Кажу да је јавио да нам он не треба јер имамо Вучића.
И баш ових дана неколико светских земаља објавило како излазе из те фамозне и грозне економске кризе. А шта ћемо ми, код нас та криза није званично ни почела.
Упоредо код нас још траје недеља штедње. Мало ко је то у Србији осетио.
По Европи, па и осталим деловима света, од сада може да прича ко шта хоће. Американци обећали да неће више прислушкивати.
Најновији број
25. април 2024.
