ЗИМСКЕ ЧАРОЛИЈЕ

Ни ова година још није завршена а наши економски стручњаци најављују да ће она следећа бити тешка. Изгледа да смо безразложно страховали од ове тринаесте која носи, наводно, баксузан број. Иако, никад се не зна где баксуз чека.
Исти ти стручњаци, како наши тако и увозни, пошто су разматрали јавне финансије, констатоваше како су нама Србима потребне, тачније неопходне, додатне уштеде. Лепо од њих што брину за нас, али само још да кажу како то овај већ прештеђени народ још да штеди.
И наши пензионери, садашњи а вала и будући, улазе у натртениту зиму. Поменути стручњаци који брину о финансијама опет нешто све чешће помињу пензијску реформу. То му дође као лов на вештице, неко на улици викне “ено пензионера“ и сви трк за њим да га у“™вате. А можда ће и та реформа ићи по оном систему старо за ново назван “кеш за треш“, одведеш им деду или бабу и добијеш њихову пензију.
Код нас је опет мања брига посвећена томе како ће овај народ платити струју, грејање, зготовити јело... а већа пажња чишћењу путева до зимских скијашких центара.
Па шта, ми смо такви какви јесмо. И ове зиме више пара ћемо уложити за набавку зимских гума за аутомобиле него што ћемо потрошити за обућу.
Узбуркале се страсти пошто је речено да један од министара у Влади ради против интереса Србије и, сви јунаци ником поникоше, по оној народној. Ама баш нико себе ту не види. По оној дечјој „ми“, мир, нико није крив“.
Нисам рекао-рекла, оно што сам рекао- рекла, а и они који су чули да је тамо неко рекао нешто антипротивно власти, па онда почели сви да причају нешто недоречено, а уствари ко је рекао није ништа рекао и не зна се за кога, па... Е сад, д“™ извине онај ко чита ако мисли да је аутор ових редова пролупао. Уствари, то је између редова речено оно што се ових дана дешава у нашој Влади. Неко је рекао нешто а уствари нико ништа није рекао па они што су чули то што нико ни за кога није рекао, они су погрешно разумели.
Чудан је наш народ, често погрешно разуме истину коју му саопшти власт. Народ је народ. Па и кнез Милош ја за народ знао рећи којешта, по души га. Неки други су говорили да би народ требало мењати. Сад је касно, одомаћио се тај народ.
Канда нису лоша ова еропејска правила. Ево ови наши сад почели да обележавају и неке заборављене догађаје, као на пример битку на Кадињачи. А у последње време се уврежило мишљење да су само ч“™а Дража и аутор серије у којиј се баба чешља, једини учествовали у Другом светском рату.
Избори у појединим београдским општинама привалаче пажњу и у унутрашњости, такозваној провинцији. Па тако на Вождовцу у борби за гласове грађана представник једне политичке партије рече “да се на Вождовцу треба борити против проституције и наркоманије“. Као да се нигде даље по Србији ни не курва ни не дрогира.
Већина српских вароши, па и Шабац, већ су окићени новогодишњим украсима. Ако неко зна чаму се радујемо, нека јави другима. Па да се сви радујемо!