ИН МЕМОРИАМ
У ШАПЦУ САХРАЊЕН СРПСКИ ФИЛОЗОФ МИЛЕ САВИЋ
У четвртак, 8. јануара, на Доњошорском гробљу у Шапцу сахрањен је српски филозоф и професор Београдског универзитета, Миле Савић, који је преминуо после дуге и тешке болести.
Миле Савић рођен је у Челопеку код Зворника 1957. године. Основну школу и гимназију завршио је у Зворнику, а Филозофски факултет, одсек за филозофију, на Београдском универзитету. На истом Факултету одбранио је магистарску тезу и докторску дисертацију.
Од 1995. - 2003. године радио је у Институту за филозофију и друштвену теорију у Београду, а од 2003. године радио је као редовни професор Београдског универзитета на Учитељском факултету. Био је директор Института за филозофију и друштвену теорију, главни уредник часописа „Филозофија и друштво“, председник Српског филозофског друштва, председник Савета Крушевачке филозофско - књижевне школе, члан Савета Филозофске школе Фелиџ Ромулиана и члан жирија Другог програма Радио Београда за књигу године из области естетике, теорије уметности и филозофије. Био је државни секретар у Министарству науке, директор Фонда „Слободан Јовановић“ и декан Учитељског факултета у Београду.
Аутор је више књига: „Битак и разумевање: херменеутика у делу Мартина Хајдегера“, „Изазови маргиналног: домети и критике логоцентризма у спору модерна-постмодерна“, „Ванредно стање“, „Политика филозофског дискурса: практичне импликације постмодерне филозофије“. Био је коаутор уџбеника “Филозофија за четврти разред гимназија и стручних школа“. Објавио је велики број текстова у филозофским и стручним часописима.
На Високој школи струковних студија у Шапцу више година предавао је филозофију. Генерације студената ове школе, као и студенти Учитељског факултета у Београду памтиће га као изузетног професора који је суверено владао знањем из области коју је предавао и који је имао редак дар да то знање пренесе својим студентима.
Београдски универзитет и српска филозофија изгубили су једног од најзначајнијих филозофа савремене Србије, чије ће дело бити трајно уграђено у историју наше науке и културе.
Био је човек од интегритета који је са изразитим даром за толеранцију у дијалогу, доследно и без икаквог компромиса бранио своја уверења и своје ставове.
На вечни починак у парцели на Доњошорском гробљу у Шапцу испратио га је велики број његових студената, колега и пријатеља из Београда, Зворника и Шапца.
Била је велика привилегија познавати га и част бити са њим пријатељ. Имао се рашта и родити!
Миле Савић рођен је у Челопеку код Зворника 1957. године. Основну школу и гимназију завршио је у Зворнику, а Филозофски факултет, одсек за филозофију, на Београдском универзитету. На истом Факултету одбранио је магистарску тезу и докторску дисертацију.
Од 1995. - 2003. године радио је у Институту за филозофију и друштвену теорију у Београду, а од 2003. године радио је као редовни професор Београдског универзитета на Учитељском факултету. Био је директор Института за филозофију и друштвену теорију, главни уредник часописа „Филозофија и друштво“, председник Српског филозофског друштва, председник Савета Крушевачке филозофско - књижевне школе, члан Савета Филозофске школе Фелиџ Ромулиана и члан жирија Другог програма Радио Београда за књигу године из области естетике, теорије уметности и филозофије. Био је државни секретар у Министарству науке, директор Фонда „Слободан Јовановић“ и декан Учитељског факултета у Београду.
Аутор је више књига: „Битак и разумевање: херменеутика у делу Мартина Хајдегера“, „Изазови маргиналног: домети и критике логоцентризма у спору модерна-постмодерна“, „Ванредно стање“, „Политика филозофског дискурса: практичне импликације постмодерне филозофије“. Био је коаутор уџбеника “Филозофија за четврти разред гимназија и стручних школа“. Објавио је велики број текстова у филозофским и стручним часописима.
На Високој школи струковних студија у Шапцу више година предавао је филозофију. Генерације студената ове школе, као и студенти Учитељског факултета у Београду памтиће га као изузетног професора који је суверено владао знањем из области коју је предавао и који је имао редак дар да то знање пренесе својим студентима.
Београдски универзитет и српска филозофија изгубили су једног од најзначајнијих филозофа савремене Србије, чије ће дело бити трајно уграђено у историју наше науке и културе.
Био је човек од интегритета који је са изразитим даром за толеранцију у дијалогу, доследно и без икаквог компромиса бранио своја уверења и своје ставове.
На вечни починак у парцели на Доњошорском гробљу у Шапцу испратио га је велики број његових студената, колега и пријатеља из Београда, Зворника и Шапца.
Била је велика привилегија познавати га и част бити са њим пријатељ. Имао се рашта и родити!
М. Ераковић
Најновији број
25. април 2024.
