ОЛИМПИЈСКИ ПЛАМЕН КРЕНУО НА ПУТ КА БРАЗИЛУ
Од Прометеја људима
Церемонија отварања, дефиле учесника и свечано паљење олимпијског пламена, стандардан су „фолклор“ који означава почетак Олимпијских игара. Пламен, на стадиону у Рио де Жанеиру засијаће 5. августа, али, то ће бити пламен симболично упаљен пре шест дана, тамо где се то увек чини, у древној Олимпији, у Грчкој. Наравно, сваки сегмент церемоније носи симболику античких дана
Вечна ватра представља ватру коју је Прометеј украо од врховног божанства Зевса и поклонио људима. Ватру пали 11 жена обучених као свештенице богиње Весте, митолошког божанства огњишта, на месту где се налазио храм посвећен Хери, врховној богињи древних Грка, Зевсковој жени. Пламен се ствара помоћу сунчевих зрака и огледала, онако, како се верује да су чинили Антички Грци током одржавања олимпијских светковина. Док се ватра преноси, глумице у улози Вестиних свештеница, застану како би са дрвета Маслине, одсекли гранчице које симболишу мир и подсете на бит олимпизма зачетог у осмом веку пре Нове ере, која каже да док трају Игре, сви ратови престају. Пре самог чина паљења, олимпијску заставу, као и националне заставе Грчке и Бразила, подигли су Грчки гардисти, поздравивши их стројевим кораком.
Част да први понесе симбол Игара имао је шампион Европе у гимнастици, Елефтериос Петрунијас. Својим првим кораком направио је и први корак на путу бакље ка Јужној Америци.
Иако олимпијски пламен носи спомен на Антику, првих седам модерних олимпијских игара протекло је без њега. Тек је у Амстердаму 1928. године означио почетак Игара. Први пут, церемонија преношења пламена од Олимпије до града домаћина започета је пред Олимпијске игре 1936. године у Берлину и то на предлог земље организатора, односно Јозефа Гебелса лично. Нажалост, за нацисте, пламен и читав процес означавао је све осим мира. Бакља је скована у Немачкој, а циљ ондашње немачке власти био је да Античке Грке прикаже као Аријевце, а Немце као њихове потомке. Пламен је симболисао ту спону. Путовао је 3.187 км, а преносио га је 3.331 спортиста. Између осталих, бакља је прошла и кроз Краљевину Југославију. Иако је припремљен свечани дочек, у Београду су организовани и протести због горе поменутих разлога.
Првобитна идеја била је да се читавим путем пламен преноси трчећи, али како то није могуће, користе се сва средства преноса. Дизајн бакље обавеза је домаћина, а сама рута којом пролази на путу од Олимпије до земље домаћина треба да симболише људска достигнућа. Бакља (не и пламен) били су и у свемиру, преносили су га и рониоци. Овогодишња рута обухватила је пут Грчком коју је напустио управо данас. Европу ће репрезентовати још Лозана и Женева, а потом 2. маја стиже у Јужну Америку (Богота, Колумбија). Дан касније улази у Бразил. У земљи „кариока“ проћи ће више од 300 градова пре него што дође до Рио де Жанеира.
Пламен гори захваљујући комбинацији пропана и бутана, а занимљиво је и да се, осим главне, на Олимпији, упали још неколико „резервних“ бакљи које прате главну. Оне се чувају и током Игара, како би, у случају гашења, бакља поново била запаљена пламеном Олимпије.
Посебна част за спортисту је позив да упали горионик на Олимпијском стадиону. Град домаћин бира личност која ће то учинити. Углавном је заслужни спортиста, али може да буде и позната личност из неке друге сфере.
Пламен наде
Осим Олимпијских и Параолимпијских игара, одржавају се и Специјалне Олимпијске игре за спортисте са сметњама у развоју. Попут ОИ и ПОИ, током Игара гори пламен, али он носи назив Пламен наде.
Вечна ватра представља ватру коју је Прометеј украо од врховног божанства Зевса и поклонио људима. Ватру пали 11 жена обучених као свештенице богиње Весте, митолошког божанства огњишта, на месту где се налазио храм посвећен Хери, врховној богињи древних Грка, Зевсковој жени. Пламен се ствара помоћу сунчевих зрака и огледала, онако, како се верује да су чинили Антички Грци током одржавања олимпијских светковина. Док се ватра преноси, глумице у улози Вестиних свештеница, застану како би са дрвета Маслине, одсекли гранчице које симболишу мир и подсете на бит олимпизма зачетог у осмом веку пре Нове ере, која каже да док трају Игре, сви ратови престају. Пре самог чина паљења, олимпијску заставу, као и националне заставе Грчке и Бразила, подигли су Грчки гардисти, поздравивши их стројевим кораком.
Част да први понесе симбол Игара имао је шампион Европе у гимнастици, Елефтериос Петрунијас. Својим првим кораком направио је и први корак на путу бакље ка Јужној Америци.
Иако олимпијски пламен носи спомен на Антику, првих седам модерних олимпијских игара протекло је без њега. Тек је у Амстердаму 1928. године означио почетак Игара. Први пут, церемонија преношења пламена од Олимпије до града домаћина започета је пред Олимпијске игре 1936. године у Берлину и то на предлог земље организатора, односно Јозефа Гебелса лично. Нажалост, за нацисте, пламен и читав процес означавао је све осим мира. Бакља је скована у Немачкој, а циљ ондашње немачке власти био је да Античке Грке прикаже као Аријевце, а Немце као њихове потомке. Пламен је симболисао ту спону. Путовао је 3.187 км, а преносио га је 3.331 спортиста. Између осталих, бакља је прошла и кроз Краљевину Југославију. Иако је припремљен свечани дочек, у Београду су организовани и протести због горе поменутих разлога.
Првобитна идеја била је да се читавим путем пламен преноси трчећи, али како то није могуће, користе се сва средства преноса. Дизајн бакље обавеза је домаћина, а сама рута којом пролази на путу од Олимпије до земље домаћина треба да симболише људска достигнућа. Бакља (не и пламен) били су и у свемиру, преносили су га и рониоци. Овогодишња рута обухватила је пут Грчком коју је напустио управо данас. Европу ће репрезентовати још Лозана и Женева, а потом 2. маја стиже у Јужну Америку (Богота, Колумбија). Дан касније улази у Бразил. У земљи „кариока“ проћи ће више од 300 градова пре него што дође до Рио де Жанеира.
Пламен гори захваљујући комбинацији пропана и бутана, а занимљиво је и да се, осим главне, на Олимпији, упали још неколико „резервних“ бакљи које прате главну. Оне се чувају и током Игара, како би, у случају гашења, бакља поново била запаљена пламеном Олимпије.
Посебна част за спортисту је позив да упали горионик на Олимпијском стадиону. Град домаћин бира личност која ће то учинити. Углавном је заслужни спортиста, али може да буде и позната личност из неке друге сфере.
Пламен наде
Осим Олимпијских и Параолимпијских игара, одржавају се и Специјалне Олимпијске игре за спортисте са сметњама у развоју. Попут ОИ и ПОИ, током Игара гори пламен, али он носи назив Пламен наде.
Д. Благојевић
Најновији број
25. април 2024.
