OLIMPIJSKI PLAMEN KRENUO NA PUT KA BRAZILU
Od Prometeja ljudima
Ceremonija otvaranja, defile učesnika i svečano paljenje olimpijskog plamena, standardan su „folklor“ koji označava početak Olimpijskih igara. Plamen, na stadionu u Rio de Žaneiru zasijaće 5. avgusta, ali, to će biti plamen simbolično upaljen pre šest dana, tamo gde se to uvek čini, u drevnoj Olimpiji, u Grčkoj. Naravno, svaki segment ceremonije nosi simboliku antičkih dana
Večna vatra predstavlja vatru koju je Prometej ukrao od vrhovnog božanstva Zevsa i poklonio ljudima. Vatru pali 11 žena obučenih kao sveštenice boginje Veste, mitološkog božanstva ognjišta, na mestu gde se nalazio hram posvećen Heri, vrhovnoj boginji drevnih Grka, Zevskovoj ženi. Plamen se stvara pomoću sunčevih zraka i ogledala, onako, kako se veruje da su činili Antički Grci tokom održavanja olimpijskih svetkovina. Dok se vatra prenosi, glumice u ulozi Vestinih sveštenica, zastanu kako bi sa drveta Masline, odsekli grančice koje simbolišu mir i podsete na bit olimpizma začetog u osmom veku pre Nove ere, koja kaže da dok traju Igre, svi ratovi prestaju. Pre samog čina paljenja, olimpijsku zastavu, kao i nacionalne zastave Grčke i Brazila, podigli su Grčki gardisti, pozdravivši ih strojevim korakom.
Čast da prvi ponese simbol Igara imao je šampion Evrope u gimnastici, Elefterios Petrunijas. Svojim prvim korakom napravio je i prvi korak na putu baklje ka Južnoj Americi.
Iako olimpijski plamen nosi spomen na Antiku, prvih sedam modernih olimpijskih igara proteklo je bez njega. Tek je u Amsterdamu 1928. godine označio početak Igara. Prvi put, ceremonija prenošenja plamena od Olimpije do grada domaćina započeta je pred Olimpijske igre 1936. godine u Berlinu i to na predlog zemlje organizatora, odnosno Jozefa Gebelsa lično. Nažalost, za naciste, plamen i čitav proces označavao je sve osim mira. Baklja je skovana u Nemačkoj, a cilj ondašnje nemačke vlasti bio je da Antičke Grke prikaže kao Arijevce, a Nemce kao njihove potomke. Plamen je simbolisao tu sponu. Putovao je 3.187 km, a prenosio ga je 3.331 sportista. Između ostalih, baklja je prošla i kroz Kraljevinu Jugoslaviju. Iako je pripremljen svečani doček, u Beogradu su organizovani i protesti zbog gore pomenutih razloga.
Prvobitna ideja bila je da se čitavim putem plamen prenosi trčeći, ali kako to nije moguće, koriste se sva sredstva prenosa. Dizajn baklje obaveza je domaćina, a sama ruta kojom prolazi na putu od Olimpije do zemlje domaćina treba da simboliše ljudska dostignuća. Baklja (ne i plamen) bili su i u svemiru, prenosili su ga i ronioci. Ovogodišnja ruta obuhvatila je put Grčkom koju je napustio upravo danas. Evropu će reprezentovati još Lozana i Ženeva, a potom 2. maja stiže u Južnu Ameriku (Bogota, Kolumbija). Dan kasnije ulazi u Brazil. U zemlji „karioka“ proći će više od 300 gradova pre nego što dođe do Rio de Žaneira.
Plamen gori zahvaljujući kombinaciji propana i butana, a zanimljivo je i da se, osim glavne, na Olimpiji, upali još nekoliko „rezervnih“ baklji koje prate glavnu. One se čuvaju i tokom Igara, kako bi, u slučaju gašenja, baklja ponovo bila zapaljena plamenom Olimpije.
Posebna čast za sportistu je poziv da upali gorionik na Olimpijskom stadionu. Grad domaćin bira ličnost koja će to učiniti. Uglavnom je zaslužni sportista, ali može da bude i poznata ličnost iz neke druge sfere.
Plamen nade
Osim Olimpijskih i Paraolimpijskih igara, održavaju se i Specijalne Olimpijske igre za sportiste sa smetnjama u razvoju. Poput OI i POI, tokom Igara gori plamen, ali on nosi naziv Plamen nade.
Večna vatra predstavlja vatru koju je Prometej ukrao od vrhovnog božanstva Zevsa i poklonio ljudima. Vatru pali 11 žena obučenih kao sveštenice boginje Veste, mitološkog božanstva ognjišta, na mestu gde se nalazio hram posvećen Heri, vrhovnoj boginji drevnih Grka, Zevskovoj ženi. Plamen se stvara pomoću sunčevih zraka i ogledala, onako, kako se veruje da su činili Antički Grci tokom održavanja olimpijskih svetkovina. Dok se vatra prenosi, glumice u ulozi Vestinih sveštenica, zastanu kako bi sa drveta Masline, odsekli grančice koje simbolišu mir i podsete na bit olimpizma začetog u osmom veku pre Nove ere, koja kaže da dok traju Igre, svi ratovi prestaju. Pre samog čina paljenja, olimpijsku zastavu, kao i nacionalne zastave Grčke i Brazila, podigli su Grčki gardisti, pozdravivši ih strojevim korakom.
Čast da prvi ponese simbol Igara imao je šampion Evrope u gimnastici, Elefterios Petrunijas. Svojim prvim korakom napravio je i prvi korak na putu baklje ka Južnoj Americi.
Iako olimpijski plamen nosi spomen na Antiku, prvih sedam modernih olimpijskih igara proteklo je bez njega. Tek je u Amsterdamu 1928. godine označio početak Igara. Prvi put, ceremonija prenošenja plamena od Olimpije do grada domaćina započeta je pred Olimpijske igre 1936. godine u Berlinu i to na predlog zemlje organizatora, odnosno Jozefa Gebelsa lično. Nažalost, za naciste, plamen i čitav proces označavao je sve osim mira. Baklja je skovana u Nemačkoj, a cilj ondašnje nemačke vlasti bio je da Antičke Grke prikaže kao Arijevce, a Nemce kao njihove potomke. Plamen je simbolisao tu sponu. Putovao je 3.187 km, a prenosio ga je 3.331 sportista. Između ostalih, baklja je prošla i kroz Kraljevinu Jugoslaviju. Iako je pripremljen svečani doček, u Beogradu su organizovani i protesti zbog gore pomenutih razloga.
Prvobitna ideja bila je da se čitavim putem plamen prenosi trčeći, ali kako to nije moguće, koriste se sva sredstva prenosa. Dizajn baklje obaveza je domaćina, a sama ruta kojom prolazi na putu od Olimpije do zemlje domaćina treba da simboliše ljudska dostignuća. Baklja (ne i plamen) bili su i u svemiru, prenosili su ga i ronioci. Ovogodišnja ruta obuhvatila je put Grčkom koju je napustio upravo danas. Evropu će reprezentovati još Lozana i Ženeva, a potom 2. maja stiže u Južnu Ameriku (Bogota, Kolumbija). Dan kasnije ulazi u Brazil. U zemlji „karioka“ proći će više od 300 gradova pre nego što dođe do Rio de Žaneira.
Plamen gori zahvaljujući kombinaciji propana i butana, a zanimljivo je i da se, osim glavne, na Olimpiji, upali još nekoliko „rezervnih“ baklji koje prate glavnu. One se čuvaju i tokom Igara, kako bi, u slučaju gašenja, baklja ponovo bila zapaljena plamenom Olimpije.
Posebna čast za sportistu je poziv da upali gorionik na Olimpijskom stadionu. Grad domaćin bira ličnost koja će to učiniti. Uglavnom je zaslužni sportista, ali može da bude i poznata ličnost iz neke druge sfere.
Plamen nade
Osim Olimpijskih i Paraolimpijskih igara, održavaju se i Specijalne Olimpijske igre za sportiste sa smetnjama u razvoju. Poput OI i POI, tokom Igara gori plamen, ali on nosi naziv Plamen nade.
D. Blagojević
Najnoviji broj
25. april 2024.
