Nebojša Glogovac, jedan od naših najpoznatijih glumaca
Ako ti nude hleb i mleko, ne možeš da kupiš kiflu
Deluje mi realno da bi situacija u Beogradu mogla da se promeni posle izbora. Tragično je i ružno da su Ceca, Dara i Karleuša uzor, pojave za poštovanje. Za moje Nevesinjce koji su časni i pošteni, Ratko Mladić je ozbiljan vojnik, a sa druge strane znamo kakvi su se sve zločini dešavali
Nebojša Glogovac je izrastao u pravog i ozbiljnog glumca koji svojim rolama podiže lestvicu umetničkog dela u kojem učestvuje. Pored bravure u seriji „Ubice mog oca“, uskoro ćemo imati priliku da ga vidimo i u „Nemanjićima, u kojem glumi Vukana, kao i u projektu „Južni vetar“. Snimio je i nastavak serije „Ubice mog oca“.
Jedan je od potpisnika Apela 100 kojim je podržana kandidatura bivšeg zaštitnika građana Saše Jankovića za predsednika Srbije. Iako je svestan da na predsedničkim izborima nije bilo realno da se pobedi, izbori u Beogradu su, prema njegovim rečima prilika da se situacija promeni.
- Deluje mi realno da bi situacija u Beogradu mogla da se promeni posle izbora. Profil ljudi koji podržavaju SNS, a ima ih mnogo, je profil ljudi koji može da izdrži tu vrstu neukusa, menjanja šlifa, džiberske i jeftine estetike. Taj neukus je opasno preovladao. Tih ljudi je uglavnom u široj Srbiji, a Beograd ima, nadam se, neke intelektualne, političke i estetske svesti – kaže Glogovac.
On nije ljubitelj aktuelne politike koja vodi Beograd i koja je razorala i raskopala ceo grad.
- Nije mi jasna ni dan-danas ideja da napraviš fontanu na sred trga, pustiš je u rad, a onda srušiš ceo i sav taj prostor oko fontane, taj redosled radova mi je potpuno nejasan. Ne mogu da razumem da je meni sa Dorćola do Banjice potrebno sat i po vremena da stignem kolima. Nisam ljubitelj betoniranja – pojašnjava naš poznati glumac.
Njemu se čini da aktuelna vlast ne mari za umetnost.
- Njih ne zanima umetnost. Oseća se u nedavanju novca za Ministarstvo kulture. Svojevremeno sam dao intervju u kojem sam spomenuo Šekspira i Cecu. Nisam ja gađao Cecu i Daru Bubamaru, niti me iskreno boli uvo za njihov posao i rad, to je njihov posao i ko se prima neka se prima. Tragično je i ružno da to postaje uzor, pojava za poštovanje. Da ti treba da imaš poštovanje ako se nađeš pored tih pojava – ističe Glogovac.
On podseća da je tako nešto moguće, naročito ako se analizira situacija od pre dvadeset i više godina.
- Tih devedesetih godina je jedna ozbiljna ekipa baraba otela ogroman deo novca. Što tako što odu u Bosnu da ratuju, pa iz kuća pokupe zlato i televizore, ili su neki njihovi radili, pa su se talili, svejedno. Onda si ti za desetak godina ustanovljena firma koja ima takav obrt novca da te teško ruše. Vremenom se kao svaki dobar kriminalac legalizuješ, a kroz tu celu pojavu ide saundtrek, odnosno zabavljači. Od tih godina su deca rasla, neki išli u rat, seljakali su se, mučili. Ko će sada još da brine o edukaciji mladog deteta. Uključiš TV, ono tamo Ceca - opa, Karleuša – ura. Super. Onda dođeš u razred i sva deca pričaju – jesi li video, i onda i ti dođeš u situaciju da moraš da si video. To se nudi i to je vrlo velika stvar. Važno je šta ima da se kupi u prodavnici. Ako ti nude samo hleb i mleko, možeš samo da kupiš hleb i mleko, ne možeš da kupiš kiflu. A, kifla je ipak malo finiji proizvod – napominje Glogovac.
On kaže da televizije i novine nemaju više edukativnu ulogu.
- Naučio sam da čitam i pišem gledajući televiziju. Rastao sam uz nedeljni zabavnik, dramski program... Ili novine, ne može da se piše baš svašta. Naravno da je bilo manipulacije, ali ne može da se lupeta, da se psuje, ne može da se ljudi prozivaju lažima da bi on odgovorio da bi to sutra prodalo novine. To je danas jedno ništa, paučina od koje se pravi nešto. Novac je opravdanje svega. Ako Velikog brata gleda dovoljno ljudi, sve je u redu. Nema veze što su goli, nema veze što se lupaju flašama o glavu, ništa od toga nema veze. Naša iluzija je – Jao, strašno, kako sme? Sme, prodaje se, ljudi plaćaju da to gledaju. To je jedini smisao televizija i novina danas. Naša intelektualna elita, ćuti. Kada topovi govore, muze ćute – naglašava Glogovac..
Glumac ne zna šta treba da se desi da se ponovo zašilji oštrica.
- Čudni su ti putevi, čudno je kada te preplavi žutilo, čudno je kada laži postanu referenca. Sve je na nekim tankim nogama. Nigde ne piše da je zabranjeno lagati. Kao što nismo svesni da televizije i novine nemaju edukativnu ulogu, jer mogu da pišu šta hoće, mogu da lažu šta hoće, a mi kao naivni konzumenti mislimo da tu nešto ima. Nema apsolutno ništa. Samo manipulacija - ističe.
I sam je u više navrata bio žrtva lažnog pisanja tabloida. Na njegovu izjavu da bi voleo da se jednoga dana vrati u svoje rodno Trebinje i da tamo živi, Blic je objavio tekst pod naslovom – Glogovcu svega dosta – seli se u Trebinje.
- Žutilo režimskih tabloida ide na braon, na kaki boju. I to ne baš čvrsto formirano. To je labava stolica. Vole da sede na toj stolici, a i miris im prija i oni to šire, onako neumorno. To je zlo od novina – kaže Glogovac.
Kao neko ko je stopostotni Hercegovac, pitali smo ga i za komentar presude Ratku Mladiću.
- Ne mogu da mislim ništa dovoljno suvislo, jer ja nemam te podatke, ja ne znam šta se tamo dešavalo, ne znam ko je izdavao naređenja i ko je koga mučio, streljao i svakojake gadosti pravio. Znam da Nevesinjci moji dragi, pošteni i hrabri ljudi, koji su za vreme rata branili svoj prag pre svega, kažu da je Ratko Mladić za njih jedan ozbiljan vojnik i jedna časna vojnička figura. To su ljudi koji su bili po rovovima. Samo ih citiram. S druge strane, gledali smo snimke, videli smo svašta, videli smo da su tu neki ljudi i deca ubijani, klinci u pubertetu. Svakakvih je tu bilo zločina, postoje razna svedočanstva. Međutim, užasna je perfidna i gadna igra koja se javlja oko toga da li je to genocid jer treba 6.000 žrtava da bi bio, pa ajde sad navlači i te cifre. To je tek gnusna i ružna igra. Ali to što nije genocid, ne opravdava nekoga od ostalih zločina koji su počinjeni – zaključuje Glogovac.
Vučićeva vlast kao
nizak plafon
- Koliko mi je teško da izanaliziram Vučića na vlasti, toliko mi je teško i na duši. Kao neki nizak plafon, nisko nebo. Kao kada uđeš u gajbu, a plafon ti iznad glave. Koliko god da je prostrano, tebi je tesno. Užasno me nervira ta prošlost koja je zaboravljena, užasno me nervira što 20 godina isti ljudi su tu, kao da se ništa nije desilo – kaže Glogovac.
Jedan je od potpisnika Apela 100 kojim je podržana kandidatura bivšeg zaštitnika građana Saše Jankovića za predsednika Srbije. Iako je svestan da na predsedničkim izborima nije bilo realno da se pobedi, izbori u Beogradu su, prema njegovim rečima prilika da se situacija promeni.
- Deluje mi realno da bi situacija u Beogradu mogla da se promeni posle izbora. Profil ljudi koji podržavaju SNS, a ima ih mnogo, je profil ljudi koji može da izdrži tu vrstu neukusa, menjanja šlifa, džiberske i jeftine estetike. Taj neukus je opasno preovladao. Tih ljudi je uglavnom u široj Srbiji, a Beograd ima, nadam se, neke intelektualne, političke i estetske svesti – kaže Glogovac.
On nije ljubitelj aktuelne politike koja vodi Beograd i koja je razorala i raskopala ceo grad.
- Nije mi jasna ni dan-danas ideja da napraviš fontanu na sred trga, pustiš je u rad, a onda srušiš ceo i sav taj prostor oko fontane, taj redosled radova mi je potpuno nejasan. Ne mogu da razumem da je meni sa Dorćola do Banjice potrebno sat i po vremena da stignem kolima. Nisam ljubitelj betoniranja – pojašnjava naš poznati glumac.
Njemu se čini da aktuelna vlast ne mari za umetnost.
- Njih ne zanima umetnost. Oseća se u nedavanju novca za Ministarstvo kulture. Svojevremeno sam dao intervju u kojem sam spomenuo Šekspira i Cecu. Nisam ja gađao Cecu i Daru Bubamaru, niti me iskreno boli uvo za njihov posao i rad, to je njihov posao i ko se prima neka se prima. Tragično je i ružno da to postaje uzor, pojava za poštovanje. Da ti treba da imaš poštovanje ako se nađeš pored tih pojava – ističe Glogovac.
On podseća da je tako nešto moguće, naročito ako se analizira situacija od pre dvadeset i više godina.
- Tih devedesetih godina je jedna ozbiljna ekipa baraba otela ogroman deo novca. Što tako što odu u Bosnu da ratuju, pa iz kuća pokupe zlato i televizore, ili su neki njihovi radili, pa su se talili, svejedno. Onda si ti za desetak godina ustanovljena firma koja ima takav obrt novca da te teško ruše. Vremenom se kao svaki dobar kriminalac legalizuješ, a kroz tu celu pojavu ide saundtrek, odnosno zabavljači. Od tih godina su deca rasla, neki išli u rat, seljakali su se, mučili. Ko će sada još da brine o edukaciji mladog deteta. Uključiš TV, ono tamo Ceca - opa, Karleuša – ura. Super. Onda dođeš u razred i sva deca pričaju – jesi li video, i onda i ti dođeš u situaciju da moraš da si video. To se nudi i to je vrlo velika stvar. Važno je šta ima da se kupi u prodavnici. Ako ti nude samo hleb i mleko, možeš samo da kupiš hleb i mleko, ne možeš da kupiš kiflu. A, kifla je ipak malo finiji proizvod – napominje Glogovac.
On kaže da televizije i novine nemaju više edukativnu ulogu.
- Naučio sam da čitam i pišem gledajući televiziju. Rastao sam uz nedeljni zabavnik, dramski program... Ili novine, ne može da se piše baš svašta. Naravno da je bilo manipulacije, ali ne može da se lupeta, da se psuje, ne može da se ljudi prozivaju lažima da bi on odgovorio da bi to sutra prodalo novine. To je danas jedno ništa, paučina od koje se pravi nešto. Novac je opravdanje svega. Ako Velikog brata gleda dovoljno ljudi, sve je u redu. Nema veze što su goli, nema veze što se lupaju flašama o glavu, ništa od toga nema veze. Naša iluzija je – Jao, strašno, kako sme? Sme, prodaje se, ljudi plaćaju da to gledaju. To je jedini smisao televizija i novina danas. Naša intelektualna elita, ćuti. Kada topovi govore, muze ćute – naglašava Glogovac..
Glumac ne zna šta treba da se desi da se ponovo zašilji oštrica.
- Čudni su ti putevi, čudno je kada te preplavi žutilo, čudno je kada laži postanu referenca. Sve je na nekim tankim nogama. Nigde ne piše da je zabranjeno lagati. Kao što nismo svesni da televizije i novine nemaju edukativnu ulogu, jer mogu da pišu šta hoće, mogu da lažu šta hoće, a mi kao naivni konzumenti mislimo da tu nešto ima. Nema apsolutno ništa. Samo manipulacija - ističe.
I sam je u više navrata bio žrtva lažnog pisanja tabloida. Na njegovu izjavu da bi voleo da se jednoga dana vrati u svoje rodno Trebinje i da tamo živi, Blic je objavio tekst pod naslovom – Glogovcu svega dosta – seli se u Trebinje.
- Žutilo režimskih tabloida ide na braon, na kaki boju. I to ne baš čvrsto formirano. To je labava stolica. Vole da sede na toj stolici, a i miris im prija i oni to šire, onako neumorno. To je zlo od novina – kaže Glogovac.
Kao neko ko je stopostotni Hercegovac, pitali smo ga i za komentar presude Ratku Mladiću.
- Ne mogu da mislim ništa dovoljno suvislo, jer ja nemam te podatke, ja ne znam šta se tamo dešavalo, ne znam ko je izdavao naređenja i ko je koga mučio, streljao i svakojake gadosti pravio. Znam da Nevesinjci moji dragi, pošteni i hrabri ljudi, koji su za vreme rata branili svoj prag pre svega, kažu da je Ratko Mladić za njih jedan ozbiljan vojnik i jedna časna vojnička figura. To su ljudi koji su bili po rovovima. Samo ih citiram. S druge strane, gledali smo snimke, videli smo svašta, videli smo da su tu neki ljudi i deca ubijani, klinci u pubertetu. Svakakvih je tu bilo zločina, postoje razna svedočanstva. Međutim, užasna je perfidna i gadna igra koja se javlja oko toga da li je to genocid jer treba 6.000 žrtava da bi bio, pa ajde sad navlači i te cifre. To je tek gnusna i ružna igra. Ali to što nije genocid, ne opravdava nekoga od ostalih zločina koji su počinjeni – zaključuje Glogovac.
nizak plafon
- Koliko mi je teško da izanaliziram Vučića na vlasti, toliko mi je teško i na duši. Kao neki nizak plafon, nisko nebo. Kao kada uđeš u gajbu, a plafon ti iznad glave. Koliko god da je prostrano, tebi je tesno. Užasno me nervira ta prošlost koja je zaboravljena, užasno me nervira što 20 godina isti ljudi su tu, kao da se ništa nije desilo – kaže Glogovac.
N. K.
Najnoviji broj
18. april 2024.
