DAN MIHAILA ĐURIĆA U ŠAPCU
BOLjI UZOR SE TEŠKO MOŽE ZAMISLITI
Proteklog ponedeljka održan je “Dan Mihaila Đurića u Šapcu”. Povodom manifestacije koja se ove godine održava drugi put gradonačelnik Nebojša Zelenović organizovao je u Gradskoj kući prijem za učesnike.
Jedan od učesnika manifestacije a ujedno i nekadašnji najbliži saradnik Mihaila Đurića akademik Danilo Basta ovom prilikom je izjavio:
- Drago mi je što sam ponovo u Šapcu, drugi put povodom „Dana Mihaila Đurića“. Prošle godine je ta značajna manifestacija ustanovljena. Ove godine se to ustanovljenje potvrđuje i ustaljuje kao događaj od značaja ne samo za grad Šabac, nego za sve poštovaoce dela i ličnosti Mihaila Đurića u celoj našoj zemlji. Prošlo je šest godina od njegovog upokojenja. Dovoljno vremena da se značaj njegov u srpskoj filozofiji i kulturi potvrdi na najbolji mogući način.
Otkrivanje spomen
ploče
Nakon prijema program je nastavljen sastankom Organizacionog odbora Dani Mihaila Đurića, kome je usledilo otkrivanje spomen ploče Mihaila Đurića u Šabačkoj gimnaziji.
-Nalazimo se u hodniku sećanja Šabačke gimnazije koji je napravljen za proslavu 150 godina naše ustanove kada je dobra ideja naših prethodnika da ožive na reljefima naše najpoznatije učenike realizovana. Mi smo za naš takođe veliki jubilej 180 godina zahvaljujući šabačkoj opštini rešili da dodamo nove reljefe u ovu zbirku i da učinimo čast nekim učenicima koji su do sada bili zaboravljeni i da im odamo počast tako što ćemo oživeti njihove likove na reljefima. Prvi među njima je naš znameniti filozof Mihailo Đurić, rekla je ovim povodom Marijana Isaković direktorka Šabačke gimnazije.
Otkrivanju je prisustvovao i dugogodišnji saradnik i profesor sa Pravnog fakulteta dr Jovica Trkulja koji je ovom prilikom izjavio:
-Dragi prijatelji i poštovaoci Mihaila Đurića, pripala mi je velika i umnogome nezaslužena čast da vas pozdravim u ime Pravnog fakulteta u Beogradu i da podržim vaše napore da odužite svoj dug prema velikom i neponovljivom Mihailu Đuriću. Nema sumnje da je bio jedan od najznačajnijih sinova oca, jedan od najznačajnijih profesora Pravnog fakulteta u Beogradu. On je slavu svog zavičaja, svog fakulteta proneo širom Srbije, Evrope, pa i sveta. Velika je obaveza i Šapca i Fakulteta da sačuvamo uspomenu na Mihaila Đurića pogotovo da učinimo da njegovo delo bude neka vrsta mosta generacijama koje dolaze.
Gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović je naglasio da mu je velika čast što je bio učenik gimnazije u koju je išao Mihailo Đurić i student na fakultetu na kojem je on učio i bio profesor. Istakao je da je počastvovan time i delom koje je ostavio Mihailo Đurić.
-Među istaknutim Šapčanima koji su dali izuzetan doprinos u oblastima kojima su se bavili, nalazi se i Mihailo Đurić. Filozof i sociolog, član Srpske akademije nauka i umetnosti, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Mihailo Đurić ostavio je neizbrisiv trag u srpskoj društvenoj misli 20. veka. Prošle godine, kada smo prvi put organizovali „Dan Mihaila Đurića“, izrazio sam nadu i želju da ova manifestacija bude tradicionalna. Evo počinjemo tako, postavljanjem i otkrivanjem biste ovom znamenitom Šapčaninu. Zato sa ponosom možemo reći da ispunjavamo obećanja i budućim generacijama ostavljamo vidljiv trag u sećanju na znamenite Šapčane, rekao je Zelenović i dodao da je Šabac grad u kome se neguje sloboda govora i misli.
Nakon toga, u sali Šabačke gimnazije održano je predavanje prof. dr Ilije Marića pod nazivom „Filozofska jednačina Mihaila Đurića”, a potom i predavanje prof. dr Jovice Trkulje pod nazivom „Časopis KOD 21 o Mihailu Đuriću”.
Čuvar dostojanstva
filozofije
Program je završen književnom večeri u Svečanoj sali Biblioteke šabačke. O knjizi Čuvar dostojanstva filozofije: spomenica o godišnjici smrti akademika Mihaila Đurića (1925-2011), koju je priredio akademik Danilo Basta, pored autora govorili su i Veroljub Ilić i Jelena Podgorac.
-Ovo je zbornik nastao povodom njegove smrti 2011. godine. Odazvao se veliki broj njegovih poštovalaca, saradnika, ljudi na koje je on uticao manje ili više, koji se bave onim čime se i on bavio. Ovaj zbornik je ogledalo u kojem se delo i ličnost Mihaila Đurića mogu lepo da vide i sagledaju. Verovatno je trebalo ovu knjigu i ranije prikazati, ali sada, na petogodišnjicu od njenog izlaska iz štampe i šestogodišnjicu od Đurićeve smrti imamo odličan povod.
Zbornik je nastao u okviru delatnosti Odbora za filozofiju između istoka i zapada koji postoji u SANU i posle tog zbornika nastalo je još nekoliko sličnih tako da je oformljena edicija koja od prošle godine nosi naziv Filozofija između istoka i zapada. To je naziv koji je profesor Đurić dao jednom projektu na kojem je sam radio na kojem je okupio značajan broj saradnika od kojih su neki zastupljeni i u ovoj knjizi.
Ja sam od 1970. bio asistent profesora Đurića ali zbog poznatih događaja u vezi sa amandmanima na Ustav koji su usvojeni i koji su doveli do propasti Jugoslavije kasnije, kratko sam bio saradnik na fakultetu. Kasnije smo bili veoma bliski u prijateljskim odnosima čitav niz decenija sve do njegovog kraja. Ja sam bio među onima koji su ga poslednji put videli u životu. Kada je već ležao u bolnici nemoćan i kada sam mogao da čujem i neke reči koje se retko izgovaraju u graničnim, egzistencijalnim situacijama. Naravno da sam ponosan jer se smatram njegovim đakom i sledbenikom i on na mene do današnjeg dana iako sam sada već u poznim godinama deluje kao jedna vrsta podsticajnog uzora, čoveka prema kojem se ravnam u svojim težnjama i u svojim pokušajima u filozofiji i mislim da se bolji uzor teško može zamisliti, a još teže naći u životu, rekao je priređivač knjige akademik Danilo Basta.
Na promociji je bio gost i profesor iz Šabačke gimnazije Veroljub Ilić koji je rekao da najnoviji udžbenik filozofije ima sliku Mihaila Đurića.
-Učenicima sam rekao kada imate sliku jednog filozofa u udžbeniku onda znači da je važan filozof. Predajemo o modernoj političkoj filozofiji i onim zbivanjima koja su bila u dvadesetom veku i pominjemo ime Đurića. Ja imam zadovoljstvo da to ističem zato što je on učio filozofiju u Šabačkoj gimnaziji i kao maturant se prvi put susreo sa literaturom to je tada bila marksistička literatura i formirao prvi pojam o filozofiji. Nije tada imao izgrađen pojam o tome šta je filozofija ali je odabrao da će to biti njegov životni poziv - istakao je Ilić.
Jedan od učesnika manifestacije a ujedno i nekadašnji najbliži saradnik Mihaila Đurića akademik Danilo Basta ovom prilikom je izjavio:
- Drago mi je što sam ponovo u Šapcu, drugi put povodom „Dana Mihaila Đurića“. Prošle godine je ta značajna manifestacija ustanovljena. Ove godine se to ustanovljenje potvrđuje i ustaljuje kao događaj od značaja ne samo za grad Šabac, nego za sve poštovaoce dela i ličnosti Mihaila Đurića u celoj našoj zemlji. Prošlo je šest godina od njegovog upokojenja. Dovoljno vremena da se značaj njegov u srpskoj filozofiji i kulturi potvrdi na najbolji mogući način.
Otkrivanje spomen
ploče
Nakon prijema program je nastavljen sastankom Organizacionog odbora Dani Mihaila Đurića, kome je usledilo otkrivanje spomen ploče Mihaila Đurića u Šabačkoj gimnaziji.
-Nalazimo se u hodniku sećanja Šabačke gimnazije koji je napravljen za proslavu 150 godina naše ustanove kada je dobra ideja naših prethodnika da ožive na reljefima naše najpoznatije učenike realizovana. Mi smo za naš takođe veliki jubilej 180 godina zahvaljujući šabačkoj opštini rešili da dodamo nove reljefe u ovu zbirku i da učinimo čast nekim učenicima koji su do sada bili zaboravljeni i da im odamo počast tako što ćemo oživeti njihove likove na reljefima. Prvi među njima je naš znameniti filozof Mihailo Đurić, rekla je ovim povodom Marijana Isaković direktorka Šabačke gimnazije.
Otkrivanju je prisustvovao i dugogodišnji saradnik i profesor sa Pravnog fakulteta dr Jovica Trkulja koji je ovom prilikom izjavio:
-Dragi prijatelji i poštovaoci Mihaila Đurića, pripala mi je velika i umnogome nezaslužena čast da vas pozdravim u ime Pravnog fakulteta u Beogradu i da podržim vaše napore da odužite svoj dug prema velikom i neponovljivom Mihailu Đuriću. Nema sumnje da je bio jedan od najznačajnijih sinova oca, jedan od najznačajnijih profesora Pravnog fakulteta u Beogradu. On je slavu svog zavičaja, svog fakulteta proneo širom Srbije, Evrope, pa i sveta. Velika je obaveza i Šapca i Fakulteta da sačuvamo uspomenu na Mihaila Đurića pogotovo da učinimo da njegovo delo bude neka vrsta mosta generacijama koje dolaze.
Gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović je naglasio da mu je velika čast što je bio učenik gimnazije u koju je išao Mihailo Đurić i student na fakultetu na kojem je on učio i bio profesor. Istakao je da je počastvovan time i delom koje je ostavio Mihailo Đurić.
-Među istaknutim Šapčanima koji su dali izuzetan doprinos u oblastima kojima su se bavili, nalazi se i Mihailo Đurić. Filozof i sociolog, član Srpske akademije nauka i umetnosti, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Mihailo Đurić ostavio je neizbrisiv trag u srpskoj društvenoj misli 20. veka. Prošle godine, kada smo prvi put organizovali „Dan Mihaila Đurića“, izrazio sam nadu i želju da ova manifestacija bude tradicionalna. Evo počinjemo tako, postavljanjem i otkrivanjem biste ovom znamenitom Šapčaninu. Zato sa ponosom možemo reći da ispunjavamo obećanja i budućim generacijama ostavljamo vidljiv trag u sećanju na znamenite Šapčane, rekao je Zelenović i dodao da je Šabac grad u kome se neguje sloboda govora i misli.
Nakon toga, u sali Šabačke gimnazije održano je predavanje prof. dr Ilije Marića pod nazivom „Filozofska jednačina Mihaila Đurića”, a potom i predavanje prof. dr Jovice Trkulje pod nazivom „Časopis KOD 21 o Mihailu Đuriću”.
Čuvar dostojanstva
filozofije
Program je završen književnom večeri u Svečanoj sali Biblioteke šabačke. O knjizi Čuvar dostojanstva filozofije: spomenica o godišnjici smrti akademika Mihaila Đurića (1925-2011), koju je priredio akademik Danilo Basta, pored autora govorili su i Veroljub Ilić i Jelena Podgorac.
-Ovo je zbornik nastao povodom njegove smrti 2011. godine. Odazvao se veliki broj njegovih poštovalaca, saradnika, ljudi na koje je on uticao manje ili više, koji se bave onim čime se i on bavio. Ovaj zbornik je ogledalo u kojem se delo i ličnost Mihaila Đurića mogu lepo da vide i sagledaju. Verovatno je trebalo ovu knjigu i ranije prikazati, ali sada, na petogodišnjicu od njenog izlaska iz štampe i šestogodišnjicu od Đurićeve smrti imamo odličan povod.
Zbornik je nastao u okviru delatnosti Odbora za filozofiju između istoka i zapada koji postoji u SANU i posle tog zbornika nastalo je još nekoliko sličnih tako da je oformljena edicija koja od prošle godine nosi naziv Filozofija između istoka i zapada. To je naziv koji je profesor Đurić dao jednom projektu na kojem je sam radio na kojem je okupio značajan broj saradnika od kojih su neki zastupljeni i u ovoj knjizi.
Ja sam od 1970. bio asistent profesora Đurića ali zbog poznatih događaja u vezi sa amandmanima na Ustav koji su usvojeni i koji su doveli do propasti Jugoslavije kasnije, kratko sam bio saradnik na fakultetu. Kasnije smo bili veoma bliski u prijateljskim odnosima čitav niz decenija sve do njegovog kraja. Ja sam bio među onima koji su ga poslednji put videli u životu. Kada je već ležao u bolnici nemoćan i kada sam mogao da čujem i neke reči koje se retko izgovaraju u graničnim, egzistencijalnim situacijama. Naravno da sam ponosan jer se smatram njegovim đakom i sledbenikom i on na mene do današnjeg dana iako sam sada već u poznim godinama deluje kao jedna vrsta podsticajnog uzora, čoveka prema kojem se ravnam u svojim težnjama i u svojim pokušajima u filozofiji i mislim da se bolji uzor teško može zamisliti, a još teže naći u životu, rekao je priređivač knjige akademik Danilo Basta.
Na promociji je bio gost i profesor iz Šabačke gimnazije Veroljub Ilić koji je rekao da najnoviji udžbenik filozofije ima sliku Mihaila Đurića.
-Učenicima sam rekao kada imate sliku jednog filozofa u udžbeniku onda znači da je važan filozof. Predajemo o modernoj političkoj filozofiji i onim zbivanjima koja su bila u dvadesetom veku i pominjemo ime Đurića. Ja imam zadovoljstvo da to ističem zato što je on učio filozofiju u Šabačkoj gimnaziji i kao maturant se prvi put susreo sa literaturom to je tada bila marksistička literatura i formirao prvi pojam o filozofiji. Nije tada imao izgrađen pojam o tome šta je filozofija ali je odabrao da će to biti njegov životni poziv - istakao je Ilić.
B.R.
Najnoviji broj
25. april 2024.
