Инфо

Берза

  • aero 1.692 ▲ 0,18%
  • agbc 500 ⚫ 0,00%
  • alfa 34.434 ▲ 2,48%
  • amsopb 545 ⚫ 0,00%
  • dinnpb 3.490 ▲ 2,47%
  • enhl 690 ⚫ 0,00%
  • hmbg 510 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.105 ▲ 2,08%
  • kmbn 1.905 ▲ 0,26%
  • niis 684 ▲ 0,74%
  • rso1488 127,40 ⚫ 0,00%
  • svrl 600 ⚫ 0,00%
(7. децембар 2017.)
ПИСМА ЧИТАЛАЦА

Пензионери првог и другог реда

Од новембра 2014. године када су противуставно смањене пензије почело је увођење категорије пензионера “другог реда”. О чему се заправо ради? Сви они који су се пензионисали после тога, добили су пензије за 16% мање а не за 10%, за колико су званично смањене. Зато, све те нове пензионере називам пензионерима “другог реда”.
Да би вам била јасна ова моја тврдња, показаћу вам на једном простом примеру, при чему треба знати да се висина пензије рачуна тако што се лични коефицијент помножи са вредношћу општег бода. Вредност општег бода, опет, зависи од повећања или смањења пензија у дотичној години. Ове године та вредност је 735,53 дин, прошле године је била 724,66 а 2015. године је била 715,60 динара. Пре смањења пензија 2014. године ова вредност је била 795,11 динара.
Узмимо сада два пензионера, онај који је отишао у пензију 2014. године, пре смањења (пензионер “првог реда”) и пензионера који је отишао у пензију после смањења, нпр. 2015. године (пензионер “другог реда”). Оба пензионера имају лични коефицијент, рецимо, 50.
Пензионер “првог реда” добија пензију: 50х795,11=39.755,50 дин, али се она умањује за10%. (39.755,50-25.000)х0,22=3.246,21, па је његова пензија 36.509,29.
Пензионер “другог реда” добија пензију: 50х715,60=35.785,50 дин, јер је пала вредност општег бода. Након умањења она износи:
(36.509,29-25.000)х0,22=2.532,04 дин. умањења, па је његова пензија коначно 33.253,46.
Примећујете разлику, иако оба имају исти лични коефициент и отишли су у пензију у размаку од неколико месеци, пензионер “другог реда” је аутоматски ускраћен за: (39.755,6-33.253,46):39.755,6=0,1635 што износи 16,35% или 6.502 динара.
Из овога се види перфидност ове власти и система. Међутим, није ту крај у преварама. Пензионери чије су пензије испод 25.000 динара су по мени пензионери “трећег реда”, јер живе испод егзистенцијалних могућности. Многи од њих, а који су отишли у пензију после новембра 2014. године су преварени, умањена им је пензија за 10% тј. основица пензије. То је зато што је вредност општег бода напрасно смањена за 10%.
На тај начин је маса новопечених пензионера гурнута у још већу беду. Испада да је основна стратегија наше Владе стварање што већег сиромаштва. Сиромашан народ је немоћан и губи вољу за било какавом борбом, па и борбом за своја Уставом загарантована права. Таквим народом се лакше влада, а и лакше га је обмањивати и пљачкати.
Зачудо, ниједна опозициона опција није помињала овај проблем, а камоли вољу да се покрене једна широка петиција за враћање узетог, наравно уз камату. Овде су украдена остварена права радних људи. Друга је прича са радницима запосленим у Јавним предузећима, службама и којекаквим управама. Њима су имали право да смање плате колико хоће, али би имали проблем масовних штрајкова. А, како пензионери да штрајкују?
Овако, пензионерима повећавају на кашичицу, 1,25%, 1,5% а сада ће читавих 5%. С друге стране, запосленим у државним, јавним предузећима и управама повећања су 4%, 5% и сада ће бити 10%, што је са њиховог гледишта нормално, јер је ту ипак највећи број њихових гласача.
Врхунац ироније је скорашња изјава председника Србије да су пензије смањене 10% “богатим” пензионерима, али зато имамо реално смањење пензија за 5,89%, кад урачунамо и оне којима пензије нису смањене. Тако, кад се урачунају она два повећања од 1,25% и 1,5%, па сад и ових 5%, што кумулативно износи преко 8% пензије никад нису биле веће!!!
Алал вера на “генијалном” рачуну! Код мене не би никада завршио ни средњу школу а камоли Правни факултет. А и чему он, кад Србија из дана у дан постаје све бесправнија.

Проф. Драгослав Росић, пензионер

Најновији број

20. септембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa