Инфо

Берза

  • aero 1.692 ▲ 0,18%
  • agbc 500 ⚫ 0,00%
  • alfa 34.434 ▲ 2,48%
  • amsopb 545 ⚫ 0,00%
  • dinnpb 3.490 ▲ 2,47%
  • enhl 690 ⚫ 0,00%
  • hmbg 510 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.105 ▲ 2,08%
  • kmbn 1.905 ▲ 0,26%
  • niis 684 ▲ 0,74%
  • rso1488 127,40 ⚫ 0,00%
  • svrl 600 ⚫ 0,00%
(7. децембар 2017.)
ШАБАЧКА ДОБРОТВОРКА СТАНА МИЛАНОВИЋ

ВАСКРСЛА ИЗ ЗАБОРАВА

ВАСКРСЛА ИЗ ЗАБОРАВА
Велики Андрић је говорио да “велики људи умиру два пута: једном када их нестане са земље, а други пут када пропадне њихова задужбина”. Захваљујући људима добре воље, име Стане Милановић, шабачке добротворке, рехабилитовано је у јавности, а Економска школа од 1. септембра носи њено име.
Све је почело као случајно. Док је са пријатељицом шетала на Доњошорском гробљу, Ружица Поповић, председница Фондације Хумано срце, угледала је споменик који се издвајао од других. “Упало” јој је у око име – Стана Милановић. И још нешто – задужбинарка. Заинтересовала се, распитала и сазнала да је реч о великој шабачкој добротворки која је своје имање завештала граду “на више васпитање и школовање женског подмлатка”.
- Изненадила сам се кад сам видела да је у питању жена која је умрла млада, од туберкулозе, и да је своје имање поклонила за школовање женских кадрова. Питала сам се зашто Економска школа, која је подигнута захваљујући Станином тестаменту, не носи њено име. Отишла сам код директора Велимира Кузмановића, који је оберучке прихватио мој предлог. Док смо чекали да се заврши процедура, моји грађевинци из Фондације су уредили споменик, који је био урушен и потамнео, и офарбали ограду. Помогли су нам ученици из Школе уметничких заната. Сада изгледа много другачије, просто се надвисио, каже Ружа за “Глас Подриња”.
Мисија племените Шапчанке
О животу Стане Милановић, да ли због кратког живота, или познатог српског немара, сачувано је мало података. Из натписа на споменику на Доњошорском горбљу сазнајемо да је рођена 1867. године, да је била кћи овдашњег трговца Остоје Филиповића и да је била удата за шабачког трговца Мијата Милановића. Имала је брата Станка Остојића, који је очито узео презиме по очевом имену и који је, као и Стана, умро веома млад.
Ова неписмена Шапчанка је, тестаментом састављеним у јуну 1891. године, сву своју покретну и непокретну имовину у Шапцу и Белотићу завештала за описмењавање Српкиња. Убрзо је умрла, на празник Преображења Господњег, 19. августа исте године, у двадесет петој години.
На захтев многобројних Шапчана, Министарство просвете Краљевине Србије донело је одлуку да од школске 1904/1905. године у Шапцу почне са радом Виша женска школа, која је отворена у кући Милановића, у улици Краља Александра. Иако у неусловним просторијама, школа је радила до Првог светског рата.
У току рата, добар део имовине из Фонда је уништен, као и кућа у којој је била смештена Виша женска школа, али су предратна готовинска средства и даље чувана у новчаним заводима. Подринска учитељска школа у Шапцу почела је са радом 1925. године. За кратко време број ученика је знатно увећан, па је, захваљујући Фонду, подигнут интернат. Данас је у овој згради, која је реновирана 1997. године, смештена Економска школа.
Мора чигра да заигра
Ове године, у којој се обележава седамдесет година постојања Економске школе и сто педесет година од рођења велике добротворке, Економско-трговинска школа променила је име у Економска школа “Стана Милановић”.
- За све је потребно време, мора чигра да заигра, да време пронађе своје људе. То није игра памети, већ судбине. Догодило се баш нама да се датуми поклопе. Спомен-плоча са натписом већ је стајала у холу школе, онако како је Стана у тестаменту написала. А натпис о задужбини на школи стоји деценијама, али је пало једно слово. Претпрошлог лета, када смо обнављали фасаду, са постављене скеле зидар је лако вратио слово. Гледајући поново у шупљину између два слова, пожелели смо да се добротворка врати у своју задужбину. У исто време, шетајући Доњошорским гробљем, велика добротворка данашњих времена Ружа Поповић пожелела је да освежи и рестаурира доминантан бели споменик. Тако је све почело, каже Велимир Кузмановић, директор Економске школе.
Онда је све ишло редом, од Наставничког већа, Школског одбора, Савета родитеља и Ученичког парламента до Владе републике Србије, где је Ружа, преко својих пријатеља, “убрзала” процедуру. У холу Економске школе постављена је слика Хакије Куленовића, академског сликара и париског ђака, који је тридесетих година прошлог века радио у Шапцу. Слика великог формата уље на платну враћена је из Народног музеја у Економску школу, којој је и намењена. У холу је постављен и бронзани медаљон са њеним ликом испод којег се налази плоча са натписом: “Задужбина Станка Остојића из Шапца и његове сестре Стане, супруге Мијата Милановића, трговца из Шапца”. У холу, испод Станине слике, ручно је исписан оригинални текст Станиног тестамента.
ИНТЕГРАЛНИ ТЕКСТ
СТАНИНОГ ТЕСТАМЕНТА
„Знајући да сваки, ко се роди, мора умрети, и желећи да моје имање после моје смрти употреби се на добротворне цељи, што је и жеља мог јединог брата Станка Остојића бив. трг. била, од кога сам то имање и наследила, ја хоћу да учиним последњу наредбу о употреби тога имања мога, па призвавши потребне сведоке и писца тестамента, овде изјављујем и записујем да је моја последња воља, да после моје смрти имање овако употреби се као што ћу овде записати.
Ја имам кућу и плац у Шапцу до Стане Остојићке, Симе Тројановића и улице, магацин у Шапцу крај Саве и земљу у Белотићу, коју је мој брат купио као имање браће Глигорића, и две хиљаде дуката, које је мој брат моме мужу дао у радњу, као и четири стотине дуката, које је мој брат дао моме мужу за мираз.
Све то имање, осим раније продатих земаља Јосифовићу, хоћу да до своје смрти ужива мој муж Мијат, а чим ја и мој муж умремо, хоћу да то имање употреби се на зидање једне Више женске школе у Шапцу, која ће имати натпис: Задужбина Станка Остојића из Шапца и његове сестре Стане, супруге Мијата Милановића, трговца из Шапца“.
М. Филиповић

Најновији број

20. септембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa