SELO NEKAD I SAD
Sreli se zima i leto
Od sela do sela u Posavotamnavi i Pocerini u predanje je prerasla priča starina da o Trifundanu i Sretenju nastaje zatišje u praznovanju do Uskrsa. Sveti velikomučenik Trifun i Sretenje Gospodnje i u ove dane se obeležava sve svečanije i u većem broju od pređašnjih dana negde oko iskraja prošlog veka i par decenija ranije.
Sve se menja, vele mudri sem neba i zemlje. Od, u narodu, Trifundana kada se svetuje vinova loza i vino koje vazda krepi i dušu i telo. Stari i novi zasadi vinove loze se obilaze, opojni miris tamjana se rasipa uglavnom pobrđem i tako iz sela u selo koje ima tradiciju sadnje i negovanja vinove loze.
Za taj dan osta i predanje o tome da li se jazavac, u tim krajevima, ogrejao ili ne. Zima u slučaju sunčanog vremena vele traje narednih šest nedelja.
A sutradan na Sretenje sretnu se dodaju, zima i leto. I gledaju dugo u iščekivanju ko će od podneva da pobedi, što opet znači kraj zime ili početak toplih dana. Tako je bilo i biće ali koliko je tačno to niko ne ume reći, pa ni oni koji se bliže stotoj. Čudne pojave u prirodi od cvetanja do pojave ptica koje u ovo vreme nisu tu, dodaju, uvek raspoloženi za šalu, verovatno bežeći od zima u krajevima gde je večito leto i proleće. Tako kažu, vi sudite sami.
Brojne su i priče o neobičnim, po predanju istinitim pričama. U selu siromaha u teške dane okovane zimom od po metar snega, bilo obilje. U te dane oko Trifundana i Sretenja ponestajalo i hrane. U desetočlanoj porodici nadničara nestalo i projinog i retkog belog brašna. Od njega se spremala u tim domovima česnica i kolač i ponešto o svetinjama. Domaćin se uputi do gazde koji je opet, po sistemu, sit gladnom ne veruje, bio bezosećajan i tek nešto projina brašna pretakao u radnu obavezu tokom godine. A gladna čeljad terala majku da založi furunu iako je otac tek otišao. I ona to uradi. Potraja grejanje furune bez zrna brašna i tek oko podne stiže čovek srednjih godina ali čela ko kora od vremešnog drveta. Spremljene lepinje ni nalik na sadašnje i nešto preostalog mrsa nestajali u tren. I teška i lepa vremena. Sretenje dočekivalo obilje čeljadi čiji naslednici sada žive u zemlji i rasejanju siti, ali siromašni za osećaj zadovoljstva punog stomaka posle strogog posta i kad mu vreme nije. Bilo, vele stariji koji pamte izvornu proju, ne povratilo se. Koliko već sutradan ili pak dan dva kasnije išlo se do drugog kulaka pa su domaćin i neumorna žena bili u poslu tokom lepih dana od jutra do sutra.
Dan je uveliko počeo da duža, pa se i pripreme, pa i sadnja ranog povrća obavlja i nabavlja obilje veštačkog đubriva. Na nekim mestima već je uveliko posejan krompir, a salata se bere svakodnevno. Selo, tvrde, ne miruje tokom cele godine. Očekuje se kraj zime, a da li će tako i biti sudiće vreme, tek pojedino voće je već dobro platilo danak. Rod će posvedočiti koliko je to u količini. Koliko god blaga, studen je studen, pa se to jedino oseti posledicama po ionako, dodaju seljani, hlebu sa sedam kora. A toplo godi svakom a kolika će cena biti svedoče sve češće brojne prehlade i u čistoj seoskoj sredini. Složili se ili ne tek najbliži istini su oni koji tvrde da je zima filter za sve ali i oni koji kažu da se to teško u praksi vidi jer plate su u zimskom režimu a ne doprinose zdravlju.
I oko Trifundana i Sretenja.
Ljubavne priče iz starina liče na bajke ali pokazuju sa koliko se radosti posle oštre zime iščekivalo lepo vreme. Mlad, zaljubljeni par se sastajao u bagremaru ali tokom zime to beše nepremostiva muka. Molili se i danju i noću da se sneg istopi i šumarak ozeleni tek na Trivundan dunu neki topao vetar i sneg se poče topiti u potocima brišući livade ko gumicom. Za par dana ozeleni i šuma a sreći mladih ne bi kraja. I čiča miča i gotova priča, reći će neko, a autor brani stav da je želja beskrajno polje gde se može pronaći i retko cveće. Pa ko hoće nek veruje a ko je zaboravio čari mladosti i nemora i neće.
Sve se menja, vele mudri sem neba i zemlje. Od, u narodu, Trifundana kada se svetuje vinova loza i vino koje vazda krepi i dušu i telo. Stari i novi zasadi vinove loze se obilaze, opojni miris tamjana se rasipa uglavnom pobrđem i tako iz sela u selo koje ima tradiciju sadnje i negovanja vinove loze.
Za taj dan osta i predanje o tome da li se jazavac, u tim krajevima, ogrejao ili ne. Zima u slučaju sunčanog vremena vele traje narednih šest nedelja.
A sutradan na Sretenje sretnu se dodaju, zima i leto. I gledaju dugo u iščekivanju ko će od podneva da pobedi, što opet znači kraj zime ili početak toplih dana. Tako je bilo i biće ali koliko je tačno to niko ne ume reći, pa ni oni koji se bliže stotoj. Čudne pojave u prirodi od cvetanja do pojave ptica koje u ovo vreme nisu tu, dodaju, uvek raspoloženi za šalu, verovatno bežeći od zima u krajevima gde je večito leto i proleće. Tako kažu, vi sudite sami.
Brojne su i priče o neobičnim, po predanju istinitim pričama. U selu siromaha u teške dane okovane zimom od po metar snega, bilo obilje. U te dane oko Trifundana i Sretenja ponestajalo i hrane. U desetočlanoj porodici nadničara nestalo i projinog i retkog belog brašna. Od njega se spremala u tim domovima česnica i kolač i ponešto o svetinjama. Domaćin se uputi do gazde koji je opet, po sistemu, sit gladnom ne veruje, bio bezosećajan i tek nešto projina brašna pretakao u radnu obavezu tokom godine. A gladna čeljad terala majku da založi furunu iako je otac tek otišao. I ona to uradi. Potraja grejanje furune bez zrna brašna i tek oko podne stiže čovek srednjih godina ali čela ko kora od vremešnog drveta. Spremljene lepinje ni nalik na sadašnje i nešto preostalog mrsa nestajali u tren. I teška i lepa vremena. Sretenje dočekivalo obilje čeljadi čiji naslednici sada žive u zemlji i rasejanju siti, ali siromašni za osećaj zadovoljstva punog stomaka posle strogog posta i kad mu vreme nije. Bilo, vele stariji koji pamte izvornu proju, ne povratilo se. Koliko već sutradan ili pak dan dva kasnije išlo se do drugog kulaka pa su domaćin i neumorna žena bili u poslu tokom lepih dana od jutra do sutra.
Dan je uveliko počeo da duža, pa se i pripreme, pa i sadnja ranog povrća obavlja i nabavlja obilje veštačkog đubriva. Na nekim mestima već je uveliko posejan krompir, a salata se bere svakodnevno. Selo, tvrde, ne miruje tokom cele godine. Očekuje se kraj zime, a da li će tako i biti sudiće vreme, tek pojedino voće je već dobro platilo danak. Rod će posvedočiti koliko je to u količini. Koliko god blaga, studen je studen, pa se to jedino oseti posledicama po ionako, dodaju seljani, hlebu sa sedam kora. A toplo godi svakom a kolika će cena biti svedoče sve češće brojne prehlade i u čistoj seoskoj sredini. Složili se ili ne tek najbliži istini su oni koji tvrde da je zima filter za sve ali i oni koji kažu da se to teško u praksi vidi jer plate su u zimskom režimu a ne doprinose zdravlju.
I oko Trifundana i Sretenja.
Sreten Kosanić
Najnoviji broj
18. april 2024.
