U Srbiji 100.000 radnika u industriji odeće i obuće radi za platu od oko 200 evra
RADNICI KAO BELO ROBLjE
U industriji odeće i obuće u 1.800 firmi u Srbiji radi 100.000 radnika za prosečnu platu od oko 27.000 dinara, odnosno 200 evra, pokazalo je prošlog petka objavljeno istraživanje fondacije „Roza Luksemburg“.
Autorka istraživanja Bojana Tamindžija je na konferenciji za novinare rekla da Srbija nema tekstilnu industriju kao u Jugoslaviji, kada je u tom sektoru radilo 250.000 radnika i kada su se proizvodile i sirovine i izvozili gotovi proizvodi, jer se poslovi u tom sektoru danas sastoje od sklapanja uvezenih delova tih proizvoda.
„Industrija odeće i obuće danas se zasniva na doradnim poslovima, a uvozi se 90 odsto sirovina i proizvodnja zavisi od porudžbina“, rekla je Tamindžija.
Dodala je da Vlada Srbije problem nezaposlenosti rešava pozivom stranim investitorima da otvore takve fabrike zbog čega će dobiti subvencije po radniku i po 10.000 evra za radno mesto, a lokalne samouprave uz to dodeljuju i besplatno zemljište i druge ustupke i pri tome se i uz niske plate od oko 27.000 dinara ne poštuju prava radnika.
Istraživač Stefan Aleksić rekao je da radnici trpe pritiske menadžmenta da se odreknu bolovanja, nadoknada za odmor i plaćanja prekovremenog rada.
„Da bi preživeli radnici su prinuđeni na dopunski rad i ne znaju da izračunaju koliko je novca potrebno za odmor ili za kulturu, a potcenjuju troškove ishrane“, rekao je Aleksić.
Dodao je da ti radnici iz fabrika odeće i obuće u Vranju i okolini vikendom odlaze na Kosovo gde je roba jeftinija i tako smanjuju troškove preživljavanja.
Radnicima se, prema njegovim rečima, pretnjama onemogućava da osnuju sindikat, a poslodavodstvo u nekim fabrikama samo osniva sopstveni sindikat koji je pod njegovom kontrolom.
Istraživač u Fondaciji Centar za demokratiju Sarita Bradaš rekla je da „to šta radnici u industriji odeće i obuće preživljavaju nije tranzicija, već razaranje društva“.
„Ti radnici su deca gubitnika tranzicije i njihovim statusom uništena je i budućnost njihove dece, jer oni sebi postavljaju ciljeve u odnosu na mogućnosti“, rekla je Bradaš.
Dodala je da se i obrazovni sistem u Srbiji razvija tako da se prilagođava zahtevima tržišta rada, koje najviše traži radnike za rutinske i manuelne poslove.
Šef odeljenja za zakonodavno-pravni sistem u Ujedinjenom granskom sindikatu „Nezavisnost“ Slađana Kiković rekla je da su „radnici u industriji odeće i obuće u potpunom siromaštvu“ i da su obespravljeni i nemaju volju da se bore za bolji položaj.
„Gde su prava najviše ugrožena nateže je organizovati sindikat, a u tom sektoru ima najviše rada na crno i na povremenim i privremenim poslovima“, rekla je Kiković.
Glavni sekretar Novog sindikata u Hrvatskoj Tomislav Kiš rekao je da su građani krivi kada glasaju za političare koji nude takve uslove zapošljavanja.
„Političari se ponašaju kao makroi koji su izveli narod u izlog i takmiče se ko će ga bolje prodati“, rekao je Kiš i ocenio da Geoks u Srbiji za novac koji dobija može da isplati plate za nekoliko godina, pa će „čist profit biti i ako radnici urade i po jedan par cipela godišnje“.
Predsednik Udruženog sindikata „Sloga“ Željko Veselinović rekao je da „država svoju radnu snagu prodaje kao belo roblje“.
„Neko je subvencije shvatio kao lični biznis jer nema logike da neko daje po 50.000 evra za radno mesto u fabrici Cumtobel, a da mu se ne vrati u partijsku kasu“, rekao je Veselinović.
On je istakao da su radnici fabrike Geoks, koji rade u lošim uslovima i letos su padali u nesvest zbog nedostatka ventilacije, odbili da protestuju jer su „kukavice“, a da bez toga ne mogu izboriti bolje uslove rada.
Veselinović je rekao da su radnici italijanske fabrike Falk ist, koja je kupila fabriku cipela Leda, osnovali sindikat i protestovali i uskoro bi trebalo da se potpiše prvi kolektivni ugovor u industriji odeće, kože i obuće, čime će zaštititi svoja prava.
Autorka istraživanja Bojana Tamindžija je na konferenciji za novinare rekla da Srbija nema tekstilnu industriju kao u Jugoslaviji, kada je u tom sektoru radilo 250.000 radnika i kada su se proizvodile i sirovine i izvozili gotovi proizvodi, jer se poslovi u tom sektoru danas sastoje od sklapanja uvezenih delova tih proizvoda.
„Industrija odeće i obuće danas se zasniva na doradnim poslovima, a uvozi se 90 odsto sirovina i proizvodnja zavisi od porudžbina“, rekla je Tamindžija.
Dodala je da Vlada Srbije problem nezaposlenosti rešava pozivom stranim investitorima da otvore takve fabrike zbog čega će dobiti subvencije po radniku i po 10.000 evra za radno mesto, a lokalne samouprave uz to dodeljuju i besplatno zemljište i druge ustupke i pri tome se i uz niske plate od oko 27.000 dinara ne poštuju prava radnika.
Istraživač Stefan Aleksić rekao je da radnici trpe pritiske menadžmenta da se odreknu bolovanja, nadoknada za odmor i plaćanja prekovremenog rada.
„Da bi preživeli radnici su prinuđeni na dopunski rad i ne znaju da izračunaju koliko je novca potrebno za odmor ili za kulturu, a potcenjuju troškove ishrane“, rekao je Aleksić.
Dodao je da ti radnici iz fabrika odeće i obuće u Vranju i okolini vikendom odlaze na Kosovo gde je roba jeftinija i tako smanjuju troškove preživljavanja.
Radnicima se, prema njegovim rečima, pretnjama onemogućava da osnuju sindikat, a poslodavodstvo u nekim fabrikama samo osniva sopstveni sindikat koji je pod njegovom kontrolom.
Istraživač u Fondaciji Centar za demokratiju Sarita Bradaš rekla je da „to šta radnici u industriji odeće i obuće preživljavaju nije tranzicija, već razaranje društva“.
„Ti radnici su deca gubitnika tranzicije i njihovim statusom uništena je i budućnost njihove dece, jer oni sebi postavljaju ciljeve u odnosu na mogućnosti“, rekla je Bradaš.
Dodala je da se i obrazovni sistem u Srbiji razvija tako da se prilagođava zahtevima tržišta rada, koje najviše traži radnike za rutinske i manuelne poslove.
Šef odeljenja za zakonodavno-pravni sistem u Ujedinjenom granskom sindikatu „Nezavisnost“ Slađana Kiković rekla je da su „radnici u industriji odeće i obuće u potpunom siromaštvu“ i da su obespravljeni i nemaju volju da se bore za bolji položaj.
„Gde su prava najviše ugrožena nateže je organizovati sindikat, a u tom sektoru ima najviše rada na crno i na povremenim i privremenim poslovima“, rekla je Kiković.
Glavni sekretar Novog sindikata u Hrvatskoj Tomislav Kiš rekao je da su građani krivi kada glasaju za političare koji nude takve uslove zapošljavanja.
„Političari se ponašaju kao makroi koji su izveli narod u izlog i takmiče se ko će ga bolje prodati“, rekao je Kiš i ocenio da Geoks u Srbiji za novac koji dobija može da isplati plate za nekoliko godina, pa će „čist profit biti i ako radnici urade i po jedan par cipela godišnje“.
Predsednik Udruženog sindikata „Sloga“ Željko Veselinović rekao je da „država svoju radnu snagu prodaje kao belo roblje“.
„Neko je subvencije shvatio kao lični biznis jer nema logike da neko daje po 50.000 evra za radno mesto u fabrici Cumtobel, a da mu se ne vrati u partijsku kasu“, rekao je Veselinović.
On je istakao da su radnici fabrike Geoks, koji rade u lošim uslovima i letos su padali u nesvest zbog nedostatka ventilacije, odbili da protestuju jer su „kukavice“, a da bez toga ne mogu izboriti bolje uslove rada.
Veselinović je rekao da su radnici italijanske fabrike Falk ist, koja je kupila fabriku cipela Leda, osnovali sindikat i protestovali i uskoro bi trebalo da se potpiše prvi kolektivni ugovor u industriji odeće, kože i obuće, čime će zaštititi svoja prava.
(Beta)
Najnoviji broj
25. april 2024.
