Ne žalim za ulogama koje sam propustila

Dramska umetnica i prvakinja Jugoslovenskog dramskog pozorišta Jasmina Avramović, do sada je igrala je u 51 pozorišnom naslovu. Tokom karijere duge više od 30 godina tumačila je uloge u popularnim televizijskim serijama: „Policajac sa Petlovog brda“, „Greh njene majke“, „Nepobedivo srce“, „Montevideo, Bog te video“, “Ranjeni orao”... Ostvarila je zapažene role u filmovima „Šišanje“, „Masmediologija na Balkanu“, „Zverinjak“. Svojom pojavom i pokretom na sceni gledaoce ne ostavlja ravnodušnim. Jasmina se glumom se bavi od detinjstva. Zbog čega se se odlučila za ovaj posao otkriva nam tokom razgovora.
Prve korake na svom glumačkom putu Jasmina Avramović napravila je u amaterskom pozorištu u rodnom Valjevu.
- Imala sam mnogo različitih interesovanja tokom odrastanja. U prvom razredu osnovne škole učiteljica je primetila da lepo govorim i odlučila da u predstavi budem Nova godina. U višim razredima nastavnica koja je vodila recitatorsku sekciju me je odabrala za tu sekciju, kako bih išla na takmičenja iz recitovanja. U Gimnaziji sam se dosta bavila sportom i baletom. Završila sam nižu baletsku školu, igrala sam i folklor. U Valjevu, odakle potičem, imamo amatersko profesionalno pozorište gde imamo priliku da sarađujemo sa profesionalnim rediteljima, scenografima i kostimografima. Upoznala sam jedan malo viši nivo celog tog sveta i sebi sam rekla “probaćeš“. Da se to nije desilo sada bih volela da se vratim i da upišem DIF, ali verovatno sam ograničena u mnogim sportovima, u nekima bih bila jako dobra, dok u drugim ne toliko, jednostavno mnogo interesovanja je bilo, ali prosvetni radnici te puvuku na onu stranu za koju oni smatraju da treba i na kojoj oni vide da je to je tvoja sklonost i sposobnost, da ti dobro ide. A kada ti nešto dobro ide, onda to i zavoliš.
Na pitanje da li žali što je propustila neku ulogu glumica odgovara da postoje druge stvari u životu na koje je ponosna i koje ne bi menjala zarad karijere i popularnosti.
- Postoji mnogo uloga koje nisam igrala, ali je prošlo dosta vremena od kada sam shvatila šta je potrebno u životu. Glumci su ograničeni godinama, svojom bojom glasa i mnogim drugim stvarima. Ograničeni su i time kako izgledaju. Tako da vreme neumitno prolazi i ja nikada više neću moći da igram Ofeliju ili Juliju, osim u nekoj šašavoj iščašenoj režiji. Vreme je prolazilo i nisam odigrala ovu ili onu ulogu, ali zato imam sina. Naučila sam da vozim snoubord u četrdesetoj godini. Imam motor, vozim bicikl i automobil. Volim da plivam i skijam. Grabila sam mnoge stvari u životu i shvatila sam da možda u suštini i nisam bila toliko predana samo glumi. Možda da sam bila predana samo glumi moja karijera bi bila bolja. Bilo bi manje uloga za koje žalim što nisam odigrala, ali moj sin i razne stvari u životu koje sam doživela i koje nemaju veze sa glumom ne bih menjala za bolju karijeru ni za uloge koje želim ili koje sam želela da igram, ali ne mogu ih odigrati.
Glumački zanat zahteva mentalnu, fizičku pripremljenost. Glumica ističe da je za njen posao i dobar izgled zaslužan aktivan, sportski način života koji vodi.
- Sastavni deo moje ličnosti i karaktera je ljubav prema sportu, kretanju i prirodi. To je ono što mi održava i podiže energiju. Mnogo volim da plivam, da sam na otvorenom, aktivna i stalno u pokretu. Verovatno je to energija koju imam. Mada, imam svoje momente kada sam neraspoložena i potonem. Sklona sam ponekad i malo depresivnim periodima, ali čini mi se da što niže padnem, da se tada još jače nogama o dno odgurnem i iskočim iz tog lošeg raspoloženja koje me je obuzelo.