Radionica Savetovališta za porodicu i mlade Centra za socijalni rad
PODRŠKA RODITELjSTVU
Jedan od načina da se pomogne roditeljima i porodicama dece sa smetnjama u razvoju jeste i organizovanje radionica koje omogućavaju izgradnju dobrog terapijskog odnosa sa roditeljima i formiranje poverenja roditelja u institucije. Ovo je takođe i način da roditelji budu motivisani da koriste sve resusre koje postoje u zajednici
Savetovalište za porodicu i mlade Centra za socijalni rad Šabac organizovalo je prošle nedelje radionicu za porodice dece sa smetnjama u razvoju u prostorijama ove ustanove, sa ciljem pružanja podrške i ohrabrenja roditelja u vrlo zahtevnoj i odgovornoj ulozi koju imaju.
- Ova radionica osmišljena je kao vid podrške ovim porodicama, roditeljima i deci. Ujedno je ovo i bila prilika da roditelji međusobno razmene svoja dosadašnja dobra i loša iskustva, podele primere dobre i loše prakse, ali i da se itovremeno savetodavno radi sa roditeljima i da im se na ovaj način pruži podrška. Roditelji su navodili svoja lična iskustva, na koji način, kada i kako su primetili neke osobenosti u razvoju svoje dece, na koji način su reagovali i kako je dalje tekla dinamika i organizacija porodičnog života. Svaka priča je priča za sebe, ali svaka je protkana najtananijim emocijama i željom roditelja da svojoj dece omoguće i obezbede srećno i radosno detinjstvo, prepuno ljubavi i topline, koje im njihovi roditelji nesebično daruju – kaže dipl. pedagog, porodični savetnik Vesna Brajić, rukovodilac Službe za zaštitu dece i mladih Centra za socijalni rad Šabac.
Odrastanje deteta sa smetnjama u razvoju ne razlikuje se, po svojim zakonitostima od razvoja druge dece, ističu u ovoj Službi.
-Veoma je važno u kakvim uslovima i porodičnom okruženju odrasta dete kod kojeg su uočene smetnje u razvoju, na koji način i kako njihovi roditelji prihvataju ovo saznanje. Pažnja, ljubav i nega koju im njihovi roditelji i porodice pružaju u svakom slučaju su snažan motivacioni faktor za ovu decu i omogućava im bolju socijalnu interakciju sa okolinom i okruženjem a pre svega sa članovima svoje porodice. Formiranje privrženosti, osećanje sigurnosti i samopouzdanja veoma su važna za svu decu.Sva deca imaju potrebu za stabilnim i toplim porodičnim odnosima, za formiranjem prijateljstva. Ipak, deca sa smetanjama u razvoju i njihovi roditelji mogu se suočiti sa teškoćama u uspostavljanju socijalnih kontakata, jer, kako i sami navode, najčešće sa svojom decom idu tamo gde ih niko neće “čudno gledati” i gde se oni i njihova deca neće osećati neprijatno. Naravno da ovo nije pravilo, pa smo čuli i lepa iskustva majke koja kaže “moje dete svi prihvataju”. Neki imaju dobra i pozitivna iskustva sa uključivanjem dece u obrazovni sistem, neki smatraju da njihova deca bolje funkcionišu samo u okviru porodice – dodaje Milica Obrenović, dipl. soc. radnik, porodični psihoterapeut.
Deca sa smetnjama u razvoju imaju mogućnost lakšeg savladavanja teškoća i lakše adaptacije ukoliko je sredina u kojoj odrastaju pozitivna, podsticajna i povoljna. Prihvatanje deteta od strane roditelja, pozitivna iskustva koje dete ima u svojoj porodici, okruženju, školi, poverenje u druge ljude su faktori za optimalan rast i razvoj ove dece. Roditeljima je takođe veoma važan pozitivan odgovor koji dobijaju od svoje dece i na taj način njihov odnos postaje bogatiji i sadržajniji kažu stručnjaci Centra za socijalni rad Šabac.
-Tokom ove radionice moglo se čuti na koji način su roditelji doživeli sebe u ulozi roditelja koji se suočava sa saznanjem da su njihova deca deca sa smetnjama u razvoju, često preispitujući sebe i svoje odnose, da li su oni u nečemu pogrešili, da li su oni nečim doprineli ili možda na to nisu imali nikakav uticaj. Roditelji se često na ovaj način preispituju, a istovremeno svakodnevno pružaju svojoj deci brigu, negu i zaštitu, što često može dovesti roditelje u jednu iscrpljujuću poziciju. Ponekad je reakcija okoline i neprihvatanje takođe snažan ometajući faktor za ove roditelje. Često dolazi i do disfunkcionalnih partnerskih relacija, do međusobnog nerazumevanja i optuživanja a u krajnjem slučaju može doći i do razlaza roditeljskog para i formalnog razvoda. Jedan od načina da se pomogne roditeljima i porodicama dece sa smetnjama u razvoju jeste i organizovanje ovakvih radionica koje omogućavaju izgradnju dobrog terapijskog odnosa sa roditeljima i formiranje poverenja roditelja u institucije. Ovo je takođe i način da roditelji budu motivisani da koriste sve resusre koji postoje u zajednici.
-Savetodavno-terapijski rad Savetovališta za porodicu i mlade, kako individualni tako i grupni, omogućava roditeljima dece sa smetnjama u razvoju da se i oni sami bolje osećaju i da na taj način postanu još bolji roditelji za svoju decu koja su za njih, i pored svih teškoća, izvor neizmerne ljubavi i radosti.
- Ova radionica osmišljena je kao vid podrške ovim porodicama, roditeljima i deci. Ujedno je ovo i bila prilika da roditelji međusobno razmene svoja dosadašnja dobra i loša iskustva, podele primere dobre i loše prakse, ali i da se itovremeno savetodavno radi sa roditeljima i da im se na ovaj način pruži podrška. Roditelji su navodili svoja lična iskustva, na koji način, kada i kako su primetili neke osobenosti u razvoju svoje dece, na koji način su reagovali i kako je dalje tekla dinamika i organizacija porodičnog života. Svaka priča je priča za sebe, ali svaka je protkana najtananijim emocijama i željom roditelja da svojoj dece omoguće i obezbede srećno i radosno detinjstvo, prepuno ljubavi i topline, koje im njihovi roditelji nesebično daruju – kaže dipl. pedagog, porodični savetnik Vesna Brajić, rukovodilac Službe za zaštitu dece i mladih Centra za socijalni rad Šabac.
Odrastanje deteta sa smetnjama u razvoju ne razlikuje se, po svojim zakonitostima od razvoja druge dece, ističu u ovoj Službi.
-Veoma je važno u kakvim uslovima i porodičnom okruženju odrasta dete kod kojeg su uočene smetnje u razvoju, na koji način i kako njihovi roditelji prihvataju ovo saznanje. Pažnja, ljubav i nega koju im njihovi roditelji i porodice pružaju u svakom slučaju su snažan motivacioni faktor za ovu decu i omogućava im bolju socijalnu interakciju sa okolinom i okruženjem a pre svega sa članovima svoje porodice. Formiranje privrženosti, osećanje sigurnosti i samopouzdanja veoma su važna za svu decu.Sva deca imaju potrebu za stabilnim i toplim porodičnim odnosima, za formiranjem prijateljstva. Ipak, deca sa smetanjama u razvoju i njihovi roditelji mogu se suočiti sa teškoćama u uspostavljanju socijalnih kontakata, jer, kako i sami navode, najčešće sa svojom decom idu tamo gde ih niko neće “čudno gledati” i gde se oni i njihova deca neće osećati neprijatno. Naravno da ovo nije pravilo, pa smo čuli i lepa iskustva majke koja kaže “moje dete svi prihvataju”. Neki imaju dobra i pozitivna iskustva sa uključivanjem dece u obrazovni sistem, neki smatraju da njihova deca bolje funkcionišu samo u okviru porodice – dodaje Milica Obrenović, dipl. soc. radnik, porodični psihoterapeut.
Deca sa smetnjama u razvoju imaju mogućnost lakšeg savladavanja teškoća i lakše adaptacije ukoliko je sredina u kojoj odrastaju pozitivna, podsticajna i povoljna. Prihvatanje deteta od strane roditelja, pozitivna iskustva koje dete ima u svojoj porodici, okruženju, školi, poverenje u druge ljude su faktori za optimalan rast i razvoj ove dece. Roditeljima je takođe veoma važan pozitivan odgovor koji dobijaju od svoje dece i na taj način njihov odnos postaje bogatiji i sadržajniji kažu stručnjaci Centra za socijalni rad Šabac.
-Tokom ove radionice moglo se čuti na koji način su roditelji doživeli sebe u ulozi roditelja koji se suočava sa saznanjem da su njihova deca deca sa smetnjama u razvoju, često preispitujući sebe i svoje odnose, da li su oni u nečemu pogrešili, da li su oni nečim doprineli ili možda na to nisu imali nikakav uticaj. Roditelji se često na ovaj način preispituju, a istovremeno svakodnevno pružaju svojoj deci brigu, negu i zaštitu, što često može dovesti roditelje u jednu iscrpljujuću poziciju. Ponekad je reakcija okoline i neprihvatanje takođe snažan ometajući faktor za ove roditelje. Često dolazi i do disfunkcionalnih partnerskih relacija, do međusobnog nerazumevanja i optuživanja a u krajnjem slučaju može doći i do razlaza roditeljskog para i formalnog razvoda. Jedan od načina da se pomogne roditeljima i porodicama dece sa smetnjama u razvoju jeste i organizovanje ovakvih radionica koje omogućavaju izgradnju dobrog terapijskog odnosa sa roditeljima i formiranje poverenja roditelja u institucije. Ovo je takođe i način da roditelji budu motivisani da koriste sve resusre koji postoje u zajednici.
-Savetodavno-terapijski rad Savetovališta za porodicu i mlade, kako individualni tako i grupni, omogućava roditeljima dece sa smetnjama u razvoju da se i oni sami bolje osećaju i da na taj način postanu još bolji roditelji za svoju decu koja su za njih, i pored svih teškoća, izvor neizmerne ljubavi i radosti.
Vesna Brajić
Najnoviji broj
25. april 2024.
