Sve češće bolest mladih

Dijabetes je stanje hronične hiperglikemije (povišen nivo šećera u krvi) koje dovodi do nastanka hroničnih komplikacija na multiplim organskim sistemima, čime se značajno smanjuje kvalitet života, kao i životni vek bolesnika. Poslednjih godina, od ove bolesti sve češće obolevaju mladi ljudi.
Obično se govori o dijabetesu tipa 1 ili tipa 2. Ljudima koji se nisu sreli sa ovom bolesti kod sebe ili nekog bliskog, to ne znači mnogo. Po čemu se razlikuju ova dva tipa dijabetesa?
-Tip 1 dijabetesa je ređi i pacijenti sa ovom dijagnozom imaju od samog starta potpuni nedostatak svog insulina, usled propadanja beta-ćelija endokrinog dela pankreasa koji je odgovoran za lučenje insulina. Daleko češće obolevaju mladi ljudi, koji doživotno sebi daju insulin. Insulinska terapija je kod tipa 1 neophodna i nezamenljiva, dok kod tipa 2 dijabetesa, koji je daleko češći, beta-ćelije propadaju postepeno pa bolesnici imaju različite terapijske opcije. Pacijenti mogu pravilnom i kvalitetnijom ishranom, uz veliki broj vrsta oralnih lekova, da dugo drže svoju bolest pod kontrolom i time čuvaju svoj preostali insulin. Naravno, kako je bolest progresivna, tako je i terapija agresivnija , pa u određenom momentu i oni prelaze na insulinsku terapiju.
Sve češće mladi obolevaju od ove bolesti. Koji su najveći faktori rizika?
-Etiopatogeneza dijabetesa tip 2 nije entitet koji je do kraja izučen, ali znamo sigurno da gojaznost, odsustvo fizičke aktivnosti, pušenje i prekomereno unošenje rafinisanih ugljenih hidrata predstavljaju najveće faktore rizika.
Koji su najčešći simptomi dijabetesa i šta je prvi signal da bi trebalo proveriti nivo šećera u krvi?
-Prva manifestacija dijabetesa jeste povišen nivo šećera u krvi i odlikuje se pojačanim žeđanjem, čestim mokrenjem, pri čemu bolesnik gubi na telesnoj težini i ima loše opšte stanje organizma.
Ova bolest se ne leči. Koliko se i na koje načine može držati pod kontrolom? Jedno od mišljenja je da ljudi oboleli od dijabetesa do kraja života treba da nose uz sebe insulinske injekcije. Mora li ova bolest značajno da utiče na kvalitet života?
-Bolesnici moraju da od trenutka dijagnoze, posvete značajnu pažnju svojoj ishrani i fizičkoj aktivnosti. Ništa manje nije bitno pravilno uzimanje lekova u dogovoru sa lekarom , i naravno, redovan dolazak na kontrolu. Što se tiče insulinske terapije, treba istaći da nije prijatna, da zahteva pomoć i razumevanje okoline, ali da je to jedino što može sprečiti nastajanje teških i nepovratnih komplikacija.
Koje su najčešće komplikacije izazvane dijabetesom?
-Komplikacije delimo na mikro i makrovaskularne, u zavisnosti od veličine krvnog suda koji je povređen. Mikrovaskularne su bolesti bubrega (nefropatija), bolesti očiju (retinopatija) i bolesti nerava (neuropatija). Makrovaskularne komplikacije uključuju oštećenja velikih krvnih sudova mozga, srca i donjih ekstremiteta.
Koliko je važno postojanje savetovališta za obolele od dijabetesa?
-U lečenju pacijenta obolelog od dijabetesa učestvuje veliki broj zdravstvenih stručnjaka i jako je bitno da svi budu ekvivalentno uključeni u proces uspostavljanja dobre glikemijske kontrole. Pacijent od endokrinologa dobija predlog terapije i edukaciju o svom trenutnom stanju, od medicinske sestre uputstvo o pravilnoj primeni lekova i značaju samokontrole, dok lekar opšte prakse zajedno sa lekarima iz Savetovališta za dijabetes, jednom mesečno proverava sve prethodno navedeno, sa ciljem da terapija i svest o ozbiljnosti bolesti na kraju dovede bolesnika u stanje dobre glikoregulacije i normoglikemije. Savetovalište za dijabetes je neophodno upravo zbog svih pitanja i straha koji pacijenti imaju od bolesti i predstavlja uvek otvorena vrata za pomoć pacijentu.