(10. januar 2019.)
CRNA BARA NA UŠĆU VELIKIH REKA

Rodno mesto znamenitih Srba

Predanje i istorija kažu da naselje postoji pet vekova i vazda je bilo veliko, bogato i napredno mesto u svemu, a najviše u ljudima koji su veliki deo bogate srpske prošlosti. Veliki razvojni planovi o kojima govori Siniša Sević, predsednik Privremenog organa ove mesne zajednice, ujedno čestitajući svim čitaocima “Glasa Podrinja” novogodišnje i Božićne praznike uz želje za dobro zdravlje, mnogo sreće i uspeha, kako na privatnom tako i na poslovnom planu
Rodno mesto znamenitih Srba
Bogata je i duga istorija Crne Bare. Opisaše je književnici. Najpre je to učinio znameniti Janko Veselinović. Potom i veliki Miloš Crnjanski. Dugo se i zanimljivo može pričati i čitati o Crnoj Bari u Mačvi. U najkraćem, ovo je selo na dve reke, sa četiri groblja, četiri raskršća, pet vekova postojanja i više znamenitih Srba, koji su u njemu rođeni.
- Savet mesne zajedniice i ja na njegovom čelu smo utvrdili načela delovanja kojih se pridržavamo i koji podrazumevaju veliki rad, ogromnu posvećenost i ličnu odgovornost, a iskreno verujem da jedino takav pristup može doneti kvalitetan konačan rezultat. Akcenat je na deci, na najmlađima, da se njima obezbede adekvatni uslovi i posveti pažnja kakvu zaslužuju. Upravo u ovom periodu, pred Novu godinu, tačnije danas u 13 časova ćemo podeliti preko 150 paketića našoj dečici kao čestitku za doček 2019. godine. To je više simboličan gest, ali verujem da će im biti drago, jer su oni budućnost našeg mesta. Moja ideja vodilja u rukovođenju Mesnom zajednicom je da se što više ljudi uključi u rad iste, od pojedinaca do različitih udruženja, kako bi svi zajedno i složno, bez podela po bilo kom osnovu, udruženi mogli postići mnogo više za svoje mesto. Borba za svaki metar asfaltiranog i pošljunčenog puta, svaku novopostavljenu sijalicu za uličnu rasvetu i svaki kutak uređenog centra sela je gotovo svakodnevna, kaže Siniša Sević, predsednik Privremenog organa mesne zajednice Crna Bara i odbornik u Skupštini opštine Bogatić iz ovog sela i dodaje: “ Naravno, da nam je po svim tim pitanjima neophodna pomoć lokalne samouprave sa kojom imamo odličnu saradnju i koja nam, kad god je to moguće i kada se stvori prostor, maksimalno izlazi u susret. Trenutno završavamo izgradnju novog sanitarnog čvora u sali Doma kulture, renoviranje tribina na fudbalskom igralištu, fasadu na crkvi i vršimo razmeštanje seoske pijace.
Međutim osnovni problem sela je neispravnost pijaće vode, koji postoji već izvesno vreme. Imamo uveravanja nadležnih institucija, pre svega rukovodstva opštine da će se u najkraćem mogućem roku rešiti ovaj “gorući” problem na zadovoljstvo svih građana naše mesne zajednice. Iskoristio bih ovaj trenutak da i kao odbornik u Skupštini opštine Bogatić, pohvalim nameru odborničke grupe SNS, kojoj i sam pripadam, da se u novi opštinski budžet predvidi pozicija za nastavak radova na kanalizacionoj mreži, na kojoj ništa nije rađeno dugo godina. Jednostavno, bez kanalizacije, nema razvoja, nema investitora, nema novih radnih mesta, nema ostanka i opstanka mladih na ovom našem području i zbog toga mi je neizmerno drago da se ovo pitanje postavilo kao prioritet nad svim ostalim stvarima i što se krenulo u konkretnu realizaciju.

Seoski turizam
Ni jedno selo u Mačvi nema takve prirodne potencijale za razvoj seoskog turizma, kao Crna Bara. Izvanredan prostor na Vasinom šibu, kraj Drine, daje solidne uslove za izgradnju sportskih terena, bazena i hotela za odmor i rekreaciju. Crnobarci maštaju o razvoju seoskog turizma kraj Drine.
- Poznati smo po tradicionalnoj manifestaciji “Hajdučko veče”, koja je ove godine održana po jubilarni 50 put. Mi je negujemo i čuvamo kao podsetnik na neke stare običaje i nekadašnji život na ovom našem podneblju. Ponuda različitih turističko-kulturnih sadržaja je raznovrsna i sastoji se od izbora harambaše, Mačvanske svadbe, Hajdučke regate, takmičenja lovaca i ribolovaca, izložbe najlepših fijakera, izložbe domaće radinosti, bogatog kulturno-umetničkog i zabavnog programa. Prostora i mogućnosti za razvoj seoskog turizma ima na pretek i nesumnjivo je da će mo iskoristiti svaku šansu koja nam se pruža, kako bi podigli ovu privrednu granu na još viši nivo, naglašava Sević.
U poslednja četiri veka u Crnoj Bari su se rodili i živeli Vuk Isaković, komandant srpskih graničara, koga je Miloš Crnjanski opisao u Seobama, Miloš S. Milojević, istoričar, profesor filozofije, Živojin Jurišić, botaničar, osnivač muzeja Srpske zemlje, Pantelija Jurišić, armijski đeneral srpski oficir sa najvišim obrazovanjem, koji je govorio više svetskih jezika, doktor Jovan Aleksić, prvi školovani veterinar u istoriji srpskog naroda.
Lj. Đ.

Najnoviji broj

22. oktobar 2020.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa