ЦРНА БАРА НА УШЋУ ВЕЛИКИХ РЕКА
Родно место знаменитих Срба
Предање и историја кажу да насеље постоји пет векова и вазда је било велико, богато и напредно место у свему, а највише у људима који су велики део богате српске прошлости. Велики развоjни планови о којима говори Синиша Севић, председник Привременог органа ове месне заједнице, уједно честитајући свим читаоцима “Гласа Подриња” новогодишње и Божићне празнике уз жеље за добро здравље, много среће и успеха, како на приватном тако и на пословном плану
Богата је и дуга историја Црне Баре. Описаше је књижевници. Најпре је то учинио знаменити Јанко Веселиновић. Потом и велики Милош Црњански. Дуго се и занимљиво може причати и читати о Црној Бари у Мачви. У најкраћем, ово је село на две реке, са четири гробља, четири раскршћа, пет векова постојања и више знаменитих Срба, који су у њему рођени.
- Савет месне заједниице и ја на његовом челу смо утврдили начела деловања којих се придржавамо и који подразумевају велики рад, огромну посвећеност и личну одговорност, а искрено верујем да једино такав приступ може донети квалитетан коначан резултат. Акценат је на деци, на најмлађима, да се њима обезбеде адекватни услови и посвети пажња какву заслужују. Управо у овом периоду, пред Нову годину, тачније данас у 13 часова ћемо поделити преко 150 пакетића нашој дечици као честитку за дочек 2019. године. То је више симболичан гест, али верујем да ће им бити драго, јер су они будућност нашег места. Моја идеја водиља у руковођењу Месном заједницом је да се што више људи укључи у рад исте, од појединаца до различитих удружења, како би сви заједно и сложно, без подела по било ком основу, удружени могли постићи много више за своје место. Борба за сваки метар асфалтираног и пошљунченог пута, сваку новопостављену сијалицу за уличну расвету и сваки кутак уређеног центра села је готово свакодневна, каже Синиша Севић, председник Привременог органа месне заједнице Црна Бара и одборник у Скупштини општине Богатић из овог села и додаје: “ Наравно, да нам је по свим тим питањима неопходна помоћ локалне самоуправе са којом имамо одличну сарадњу и која нам, кад год је то могуће и када се створи простор, максимално излази у сусрет. Тренутно завршавамо изградњу новог санитарног чвора у сали Дома културе, реновирање трибина на фудбалском игралишту, фасаду на цркви и вршимо размештање сеоске пијаце.
Међутим основни проблем села је неисправност пијаће воде, који постоји већ извесно време. Имамо уверавања надлежних институција, пре свега руководства општине да ће се у најкраћем могућем року решити овај “горући” проблем на задовољство свих грађана наше месне заједнице. Искористио бих овај тренутак да и као одборник у Скупштини општине Богатић, похвалим намеру одборничке групе СНС, којој и сам припадам, да се у нови општински буџет предвиди позиција за наставак радова на канализационој мрежи, на којој ништа није рађено дуго година. Једноставно, без канализације, нема развоја, нема инвеститора, нема нових радних места, нема останка и опстанка младих на овом нашем подручју и због тога ми је неизмерно драго да се ово питање поставило као приоритет над свим осталим стварима и што се кренуло у конкретну реализацију.
Сеоски туризам
Ни једно село у Мачви нема такве природне потенцијале за развој сеоског туризма, као Црна Бара. Изванредан простор на Васином шибу, крај Дрине, даје солидне услове за изградњу спортских терена, базена и хотела за одмор и рекреацију. Црнобарци маштају о развоју сеоског туризма крај Дрине.
- Познати смо по традиционалној манифестацији “Хајдучко вече”, која је ове године одржана по јубиларни 50 пут. Ми је негујемо и чувамо као подсетник на неке старе обичаје и некадашњи живот на овом нашем поднебљу. Понуда различитих туристичко-културних садржаја је разноврсна и састоји се од избора харамбаше, Мачванске свадбе, Хајдучке регате, такмичења ловаца и риболоваца, изложбе најлепших фијакера, изложбе домаће радиности, богатог културно-уметничког и забавног програма. Простора и могућности за развој сеоског туризма има на претек и несумњиво је да ће мо искористити сваку шансу која нам се пружа, како би подигли ову привредну грану на још виши ниво, наглашава Севић.
У последња четири века у Црној Бари су се родили и живели Вук Исаковић, командант српских граничара, кога је Милош Црњански описао у Сеобама, Милош С. Милојевић, историчар, професор филозофије, Живојин Јуришић, ботаничар, оснивач музеја Српске земље, Пантелија Јуришић, армијски ђенерал српски официр са највишим образовањем, који је говорио више светских језика, доктор Јован Алексић, први школовани ветеринар у историји српског народа.
- Савет месне заједниице и ја на његовом челу смо утврдили начела деловања којих се придржавамо и који подразумевају велики рад, огромну посвећеност и личну одговорност, а искрено верујем да једино такав приступ може донети квалитетан коначан резултат. Акценат је на деци, на најмлађима, да се њима обезбеде адекватни услови и посвети пажња какву заслужују. Управо у овом периоду, пред Нову годину, тачније данас у 13 часова ћемо поделити преко 150 пакетића нашој дечици као честитку за дочек 2019. године. То је више симболичан гест, али верујем да ће им бити драго, јер су они будућност нашег места. Моја идеја водиља у руковођењу Месном заједницом је да се што више људи укључи у рад исте, од појединаца до различитих удружења, како би сви заједно и сложно, без подела по било ком основу, удружени могли постићи много више за своје место. Борба за сваки метар асфалтираног и пошљунченог пута, сваку новопостављену сијалицу за уличну расвету и сваки кутак уређеног центра села је готово свакодневна, каже Синиша Севић, председник Привременог органа месне заједнице Црна Бара и одборник у Скупштини општине Богатић из овог села и додаје: “ Наравно, да нам је по свим тим питањима неопходна помоћ локалне самоуправе са којом имамо одличну сарадњу и која нам, кад год је то могуће и када се створи простор, максимално излази у сусрет. Тренутно завршавамо изградњу новог санитарног чвора у сали Дома културе, реновирање трибина на фудбалском игралишту, фасаду на цркви и вршимо размештање сеоске пијаце.
Међутим основни проблем села је неисправност пијаће воде, који постоји већ извесно време. Имамо уверавања надлежних институција, пре свега руководства општине да ће се у најкраћем могућем року решити овај “горући” проблем на задовољство свих грађана наше месне заједнице. Искористио бих овај тренутак да и као одборник у Скупштини општине Богатић, похвалим намеру одборничке групе СНС, којој и сам припадам, да се у нови општински буџет предвиди позиција за наставак радова на канализационој мрежи, на којој ништа није рађено дуго година. Једноставно, без канализације, нема развоја, нема инвеститора, нема нових радних места, нема останка и опстанка младих на овом нашем подручју и због тога ми је неизмерно драго да се ово питање поставило као приоритет над свим осталим стварима и што се кренуло у конкретну реализацију.
Сеоски туризам
Ни једно село у Мачви нема такве природне потенцијале за развој сеоског туризма, као Црна Бара. Изванредан простор на Васином шибу, крај Дрине, даје солидне услове за изградњу спортских терена, базена и хотела за одмор и рекреацију. Црнобарци маштају о развоју сеоског туризма крај Дрине.
- Познати смо по традиционалној манифестацији “Хајдучко вече”, која је ове године одржана по јубиларни 50 пут. Ми је негујемо и чувамо као подсетник на неке старе обичаје и некадашњи живот на овом нашем поднебљу. Понуда различитих туристичко-културних садржаја је разноврсна и састоји се од избора харамбаше, Мачванске свадбе, Хајдучке регате, такмичења ловаца и риболоваца, изложбе најлепших фијакера, изложбе домаће радиности, богатог културно-уметничког и забавног програма. Простора и могућности за развој сеоског туризма има на претек и несумњиво је да ће мо искористити сваку шансу која нам се пружа, како би подигли ову привредну грану на још виши ниво, наглашава Севић.
У последња четири века у Црној Бари су се родили и живели Вук Исаковић, командант српских граничара, кога је Милош Црњански описао у Сеобама, Милош С. Милојевић, историчар, професор филозофије, Живојин Јуришић, ботаничар, оснивач музеја Српске земље, Пантелија Јуришић, армијски ђенерал српски официр са највишим образовањем, који је говорио више светских језика, доктор Јован Алексић, први школовани ветеринар у историји српског народа.
Љ. Ђ.
Најновији број
25. април 2024.
