Berza

  • aero 850 ⚫ 0,00%
  • alfa 31.000 ▼ -1,49%
  • glos 350 ⚫ 0,00%
  • impl 3.221 ▼ -2,39%
  • jgpk 2.020 ⚫ 0,00%
  • kmbn 3.228 ▲ 6,89%
  • kmbnpb 1.350 ▼ -3,57%
  • lklg 1.200 ▲ 50,00%
  • lsta 535 ▲ 1,71%
  • mtlc 1.950 ▼ -2,01%
  • niis 683 ▼ -0,87%
  • pdza 8.000 ⚫ 0,00%
  • svrl 528 ▲ 1,54%
  • vpdu 12.526 ▲ 8,92%
(28. februar 2019.)
Jovana Jovanović - logoped Doma zdravlja „Dr Draga Ljočić“

Kada je vreme za logopeda

Razvoj govora deteta počinje od samog rođenja. Komunikacija se ostvaruje kroz dodir, poljubac, šapat. Gledanje crtanih filmova na stranom jeziku loše utiče. Roditelji treba da obrate pažnju na psihomotorni razvoj deteta. Čitanje priča pred spavanje delotvorno utiče na mozak
Kada je vreme za logopeda
Prva izgovorena reč deteta donosi veliku radost roditeljima i porodici. Ipak, statistika beleži rast broja mališana koji ne progovore u predviđenom uzrastu, što može da bude veoma stresno i frustrirajuće za porodicu. Iako se deca razlikuju u svom psihomotornom razvoju, ne možemo generalizovati. Kada prva reč zakasni ili izostane, roditelji se često nađu u dilemi da li treba da se obrate za pomoć stručnoj osobi. Logoped Doma zdravlja „Dr Draga Ljočić“ Jovana Jovanović razjašnjava najčešća pitanja u vezi sa govorom deteta.
Kako izgleda pravilan jezičko-govorni razvoj deteta?
- Svaki uzrast ima svoje normative. Važno je da roditelji shvate kako razvoj govora deteta počinje od samog rođenja. Prvo kroz plač, potom sledi gukanje, brbljanje, a sa godinu dana i prva reč. Komunikacija sa detetom ostvaruje se kroz dodir, poljubac, pesmicu i šapat. Potrebno je da drže bebu u naručju, da joj govore i kada obavljaju aktivnosti kao što su kupanje, prepovijanje, hranjenje, jer se i tada govor razvija. Negde sa godinu dana dete izgovara prvu reč. Kada je u pitanju normalan razvoj, prvu reč sa značenjem dobije između devetog i dvanaestog meseca. Ona podrazumeva da kada vidi mamu, izgovori „mama“, što je drugačije od usložnjavanja slogova „ma-ma“ ili „ba-ba“. Kada neko pokaže na majku da ono pogleda u tom pravcu, pokaže prstićem i pozove je. Sa 18 meseci se bogati rečnik. Uzrast od dve godine je period kada može samostalno da sastavi rečenicu. Govor se zatim usložnjava. Sa tri godine bi trebalo da bude potpuno razvijen, a sa četiri gramatički ispravan, dok sa pet godina je potrebno da artikulacija bude razvijena, što znači da glasove artikuliše kao odrastao čovek. Iako postoje određeni normativi, svako pravilo ima i svoje izuzetke. Dete ima pravo da govor ne razvije do treće godine, a da u osnovi svega ne bude neki patološki razlog, nego fiziološko kašnjenje, koje će određenim smernicama i stimulacijom govorno-jezičkog razvoja dovesti do rezultata.
Događa se da dete izgovara reči koje više podsećaju na neki strani jezik.
-To su takozvani neologizmi, reči koje nemaju prepoznatljivo značenje i potrebno je obratiti pažnju. Dešava se da faza brbljanja i nerazgovetnog govora bude samo razvojna faza, ali svakako treba obratiti pažnju na druge faktore. Neka deca formiraju izraze za pojmove koji nemaju veze sa realnim nazivom i vremenom se to gubi. Takođe, potrebno je ispratiti da li je isti neologizam uvek vezan za isti pojam.
U kojoj meri savremene tehnologije utiču na razvoj govora?
- Za kašnjenje u govoru delom je „odgovorna“ i moderna tehnologija, jer dete već sa dve godine koristi tablet ili mobilni telefon. Još jedan problem je to što se sa decom malo komunicira. Zbog načina života roditelji su zauzeti, nedostaje im vremena. Ipak, to nije razlog da savremene tehnologije budu sastavni deo svakodnevice, od najranijeg uzrasta. Studije su pokazale da gledanje crtanih filmova na stranom jeziku loše utiče na decu. Ne možemo govoriti generalno. Neka deca odreaguju, neka ne, ali svakako nema pozitivan uticaj na razvoj govora. Ona koja su pratila sadržaje na ruskom ili engleskom usvojila su ih kao maternje. Može biti problematično to što su roditelji ponosni kada dete progovori na nekom od stranih jezika. Smatraju da je to odlika inteligencije, što u principu nije istina. Sa našeg stanovišta to je razlog za ranu intervenciju. Savetujemo da deca ne budu izložena crtanim filmovima, posebno ne na stranom jeziku, dok ne savladaju maternji.
Vaša preporuka roditeljima kada primete da se govor deteta ne razvija pravilno?
-Ukoliko primete da se govor deteta ne razvija, a obično primete, da se jave pedijatru ili dođu direktno u Razvojno savetovalište Doma zdravlja, kako bi se konsultovali sa nama. Za dete sa dve godine, najveći problem nije ukoliko izostane govor. Potrebno je obratiti pažnju na psihomotorni razvoj i da li se po svim drugim normama razvija kao vršnjaci, kako reaguje na okolinu, način na koji se igra, da li se odaziva, da li čuje? Sve to treba ispratiti. Ukoliko dete do druge godine ne progovori, preporučujem da posete logopeda. Savetujemo da se dete uključi u vršnjačku grupu, jer vrtić blagotvorno deluje na govorno-jezički razvoj i socijalizaciju. Primetimo razliku između dece koja idu u vrtić i one koji ne idu. Grafomotorika, socijalni razvoj, komunikacija je razvijenija. Neki roditelji smatraju da će dolaskom kod nas dete biti etiketirano i imati dijagnozu godinama. Prednost je što postoje logopedi, psiholozi koji rade privatno, tako da se neki roditelji lakše odluče da odu kod njih. Važno je da pomognu svom detetu i da se problem, ukoliko postoji, reši na vreme.
Kada se dete prvi put susretne sa logopedom?
-Prvi susret sa logopedom je na obaveznom sistematskom pregledu u četvrtoj godini, kada pravilo teče govorno-jezički razvoj. Uglavnom su deca u tom uzrastu socijalno i emotivno zrela i možemo da sarađujemo. Deca koja ne progovore između 18. i 24. meseca dolaze prvi put kod nas. Kroz igru se upoznajemo i radimo. Do četvrte godine detektujemo problem. Lakše je suočiti se sa problemom tada, nego kasnije kada postane kompleksniji. Ispitujemo artikulaciju kod dece pred polazak u školu. Od toga da li je pravilna zavisi kako će dete kasnije čitati i pisati. Ukoliko ne izgovara sve glasove, ili ih zamenjuje to se kasnije odrazi na postignuća u školi. Preporuka je da ih ranije dovedu, jer u periodu sistematskih pregleda povećan je broj i ne mogu odmah da budu uključena u tretman.
Na koji način roditelji mogu da utiču na govorno-jezički razvoj mališana?
- Igranje sa decom je najbolji način. Igračke kao što su kocke su veoma dobre, razvijaju motoriku. Odlazak u prirodu kako bi bila aktivna i da se druže sa vršnjacima. Preporučljivo je da se vrte u krug, skaču, istražuju svet oko sebe. Jednostavno da budu deca. Čitanje priča pred spavanje je delotvorno, umirujuće za dete koje skladišti više informacija nego kada je u pokretu. Rad sa decom je veoma važan. Bez obzira na to kakav je u predškolskim ustanovama. Nije potrebno da nauče čitanje i pisanje, ali je naophodno da se upoznaju sa slovima, usvoje početnu sintezu i analizu govora. To se postiže kroz igru (Na slovo na slovo). Biće im lakše ukoliko budu imali formiranu osnovu za savladavanje školskih zadataka. Danas je program opširan i deca sa određenim problemima ne mogu to da postignu, što utiče na njihovo samopouzdanje.
Prema istaživanjima 60 odsto dece ima poteškoće u govoru.
-Pre 15 godina u toku dana troje do petoro dece dolazilo je kod nas na pregled ili tretman. Danas između 13 i 18. Zabrinjavajuće je da najlakši oblik govorno-jezičkog poremećaja, odnosno loša artikulacija, ujedno je i najređi. Više je autistične dece i to je globalni problem, ne samo kod nas. Zabeležen je i veći broj mališana koja imaju problem sa mucanjem. Ono može biti fiziološko i javlja se u najranijem uzrastu. Dešava se da iznenada i prestane, kao što je i nastalo. Što se tiče pravog mucanja, za to nema leka. Psiholozi i logopedi osobu koja muca obučavaju kako da se ponaša u određenim situacijama i svoj govor da usmeri. To je jedna velika samokontrola i zahteva posebne tehnike disanja. Stanje koje može da se smiri. U osnovi je najčešće psihološki problem.
M. Živanović

Najnoviji broj

15. avgust 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa