LIČNI STAV, ZORAN RADOVANOVIĆ,
PROFESOR EPIDEMIOLOGIJE U PENZIJI
PROFESOR EPIDEMIOLOGIJE U PENZIJI
Mikrobi iz nosa na prstima
Poseta zvaničnika Institutu za majku i dete ličila je na reviju mode. Maštovitost razgrtanja zaštitne odeće podsećala je na ponašanje gospođe Lime na modnoj pisti. Peševi mantila raskošno su se vijorili iza zvanica razgrljenih prsa, tako da su jedino imali ulogu neobaveznog modnog detalja. Gradonačelnik je shvatio uzaludnost takve zaštite, pa je nije ni navukao na sebe. Originalnost je pokazao i Vođa, prebacivši masku preko Adamove jabučice, kao da ima traheostomu, kaže ugledni stručnjak
Stručni aspekt posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Institutu za majku i dete u Beogradu, šetnja sa saradnicima i novinarima po odeljenjima, a posebno slikanje u sterilnom bloku iste ustanove zdravlja, izazivaju različite komentare u javnosti. Ugledni epidemiolog u penziji, koji se ovim poslom dugo i uspešno bavio u bivšoj državi ( SFRJ ) i Kuvajtu. Nosilac više priznanja, pisac udžbenika, monografija, članaka u naučnim časopisima i drugim publikacijama, na početku razgovora za svoj omiljeni zavičajni list “Glas Podrinja”, kaže da obolelu decu u sterilnom bloku ugrožavaju i relativno bezazlene klice. Sve što imamo u nosu, a to je raskošna paleta mikroba, nalazi se na našim prstima i odeći - najviše u predelu oko dugmadi i džepova, a najmanje između plećki, upravo u delu koji je Vučić skoro jedino zaštitio svojim landravo nabačenim mantilom.
Na opasku da su dečak i njegova majka tražili da se slikaju sa predsednikom, Radovanović komentariše: “Šta bi bilo da su hteli da se s predsednikom provozaju u tramvaju? A, kako su unapred mogli da izraze želju, kad su bili u strogoj izolaciji? Predsednika su videli tek kad je hrupio u njihovu sobu, mimo očekivanja ( setite se direktorovog krika “Nećemo ulaziti”). Uz to na orginalnom snimku se nije čula nikakva molba. Nemojmo ni komentarisati naknadne snimke, na kojima se ne čuje direktorovo upozorenje, a umesto toga Vučić glasno napominje kako će staviti masku. Uzgred, kad je jednom stavi, kao što mu je, doduše navlaš, namestio direktor na početku posete, maska se ne navlači ponovo, već se baca. Posebno je degutantan onaj sladunjavi audiovizuelni ugradak u kojem neka teta sugeriše malom Zlatanu da on traži susret s predsednikom zato što ga voli”, ističe Radovanović.
Posebno je simptomatično što visoko pozicionirani lekari u hijerarhiji vlasti ( ministar zdravlja i gradonačelnik Beograda) nisu sprečili Vučića da zađe u sterilni blok.
- Upravo ovaj primer otkriva koliko smo “zabrazdili”. U romanu Antonija Isakovića “Gospodar i sluge”, opisan je sistem vladavine u kojem su čak i Kardelj i Ranković samo obične sluge. Na delu je “fenomen bicikliste”-pogni se i gazi. Ministar Lončar je rekao da deci u sterilnom bloku treba pružiti zadovoljstvo da sretnu predsednika jer su ozbiljno bolesni i pitanje je da li će preživeti. Sigurno se i sam ministar stidi te svoje izjave. Poruka je da su deca obolela od raka krvotvornih organa već prežaljena i da im treba još samo ispuniti poslednju želju. Ona danas kod nas preživljavaju u više od 70 odsto slučajeva, naravno pod uslovom da su u izolaciji. A zar mislite da je detetu od 3, 4 godine najvažnije u životu da sretne predsednika za koga i ne zna, dodaje Radovanović, posebno ponosan što je svrstan u “lažnu elitu”, koju kako naglašava čine najčestitiji građani ove zemlje.
Na opasku da su dečak i njegova majka tražili da se slikaju sa predsednikom, Radovanović komentariše: “Šta bi bilo da su hteli da se s predsednikom provozaju u tramvaju? A, kako su unapred mogli da izraze želju, kad su bili u strogoj izolaciji? Predsednika su videli tek kad je hrupio u njihovu sobu, mimo očekivanja ( setite se direktorovog krika “Nećemo ulaziti”). Uz to na orginalnom snimku se nije čula nikakva molba. Nemojmo ni komentarisati naknadne snimke, na kojima se ne čuje direktorovo upozorenje, a umesto toga Vučić glasno napominje kako će staviti masku. Uzgred, kad je jednom stavi, kao što mu je, doduše navlaš, namestio direktor na početku posete, maska se ne navlači ponovo, već se baca. Posebno je degutantan onaj sladunjavi audiovizuelni ugradak u kojem neka teta sugeriše malom Zlatanu da on traži susret s predsednikom zato što ga voli”, ističe Radovanović.
Posebno je simptomatično što visoko pozicionirani lekari u hijerarhiji vlasti ( ministar zdravlja i gradonačelnik Beograda) nisu sprečili Vučića da zađe u sterilni blok.
- Upravo ovaj primer otkriva koliko smo “zabrazdili”. U romanu Antonija Isakovića “Gospodar i sluge”, opisan je sistem vladavine u kojem su čak i Kardelj i Ranković samo obične sluge. Na delu je “fenomen bicikliste”-pogni se i gazi. Ministar Lončar je rekao da deci u sterilnom bloku treba pružiti zadovoljstvo da sretnu predsednika jer su ozbiljno bolesni i pitanje je da li će preživeti. Sigurno se i sam ministar stidi te svoje izjave. Poruka je da su deca obolela od raka krvotvornih organa već prežaljena i da im treba još samo ispuniti poslednju želju. Ona danas kod nas preživljavaju u više od 70 odsto slučajeva, naravno pod uslovom da su u izolaciji. A zar mislite da je detetu od 3, 4 godine najvažnije u životu da sretne predsednika za koga i ne zna, dodaje Radovanović, posebno ponosan što je svrstan u “lažnu elitu”, koju kako naglašava čine najčestitiji građani ove zemlje.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
