Trap i zelena salata

Ako se selo nekad i sad značajno razlikuju onda je to način čuvanja hrane zimi gde se pojavljuje nekdašnji trap gde se opet logično trapilo i odgajanje pod najlonom zelene salate i tako redom već od iskraja januara i pravih prolećnih februarskih dana i onda redom do rasade koja se vele povrtari pikira da signe što ranije .
Stari su umeli reći da se jede ono što u bašti stigne i kolje ili tuku svinje kad počnu mrazevi. Sada je sve u drugom ramu ali nedavna priča na pijaci o lubenici koja je iz magaze stigla na nedeljnu trpezu vratila je predanje u ram svakodnevice. U magazi u pšenici kao tek ubrana a iz mlekara stizao je i paradajz i štošta lepoga... Pominjani trap je bio uz primerenu konstrukciju i izolaciju od prirodnih materijala poput slame štitio od izmrzavanja kromira i ostalo ali i od isklijavanja dok se baš ovih dana u povrtarskim krajevima pid najlon ugnezdio krompir koji pokriva i po nekoliko hektara zemlje u očekivanju dobre cene. Samo koju stotinu metara dalje uveliko se seče zelena salata koja opet ima cenu vrednu nege u plastenicima koji izgledaju u tom zelenilu nestvarno.
Svako vreme nosi svoje breme rekoše stari ali brojnu čeljad nekada je u postu u životu održala turšija i povrće iz trapa koji je opet bio i prilika da se i pokoje predanje udene u ovu priču. Babo Pavle znao u povečerje obići trap da se ne bi šta uvukolo kako je umeo reći i ulaz u trap ostao otvoren a u predanju i bi tako.
Kad petlovi učestaju u trap stizao na viđenje sa kršnom Stanijom Lazar jedinac kulaka dobro znanog u Pocerini i Posavotamnavi. A Stanija beše deveta ćer siromaha koji je kod kulaka služio i pripremao svadbu za sina jedinca koji mu je u kićenom fijakeru posle prestanka mrazeva i prvih ucvalih krošnji i pored očevog protivljenja uz pomoć majke isprosio Staniju. A seljani ko seljani opet rekoše da je vremešni Petar u brzini ostavio otvoren trap i odredio tok ašikovanja koji je dugo prepričavan o prelima i sedeljkama uz tablić...
Sada opet povrtarska godina i nema pauze tvrde upućeni. Po okončanju poslova u jesen ožive najloni i uz grejanje i pokrivanje leje najlonom eto brzo prvih useva. Neki su otišli i dalje u grejanim staklenicima. Stari i sada vole reći da je raboš izgubljen ali je malo nih koji bi odbili prvu salatu, krompiriće a tek paradajz i paprike... Ako je nekome pošla voda na usta podsećamo na lubenicu sa početka priče i druge tajne ostale od mudrih koji su voleli o velikim zimskom praznicima trpezu letnjom učiniti.
Nikako ne smemo zaboraviti jagode koje uz obilnu rodnost najavljuju i prve slasti ukoliko zima sumnjivi vrte glavom, ne uzme danak. Šereti osmehom odevaju da više ni baba Marta nije ono što je bila.
I kako to samo život zna urediti pronađosmo i trap na pobrđu Posavotamnave. Bilo kako bilo sve je odisalo životom a neko primeti da se učinilo da zvoni i dečija graja. Beše i grožđa ali kako se pripovedač kojom mučenicom založio osta nejasno da li iz trapa ili iz magaze. A svedoci rekoše da je prednjačila zelena salata.
Neko će reći kao u priči ali svakodnevnica neumornih seljana uz edukacije donosi rane plodove ali i kapu skida predanju koje nas je istini za volju sve održalo. I tako reč po reč, satlik po satlik stiže se do novih modela i trapova i savremene proizvodnje. Sve manje radne snage i obilje tehnike čine svoje da se savremenom putanjom mora do berićeta. Brojni ostareli po receptima baka i dedova prkose letima i slade se iz trapova da bi na brojnim okupljanjima prednost davali onom što prkosi vremenu.
Trap i zelena salata hodaju ruku pod ruku i samo u jednom hteli to priznati ili ne prednost daju salati. Napokon hod stvarnosti je takav da se lakše sledi uz mehanizaciju i savremene tokove. A trap, on ostaje u nostalgičnom ramu iz kog mirisno i toplo seća na otišlo predaleko da bi se pratilo. U susret proleću sigurni smo samo jedno, da ni ono stiglo iz trapa ali i ispod najlona niko ne bi odbio...