Берза

  • aero 785 ▼ -0,63%
  • alfa 32.000 ⚫ 0,00%
  • epin 2.799 ▲ 1,41%
  • kmbn 2.791 ▼ -0,29%
  • mtlc 2.000 ⚫ 0,00%
  • niis 721 ▼ -0,55%
  • nssj 550 ⚫ 0,00%
  • pdza 8.000 ▲ 2,56%
  • prgs 61 ⚫ 0,00%
  • rvst 2.500 ⚫ 0,00%
  • sjpr 570 ⚫ 0,00%
  • tgas 12.000 ▲ 0,01%
  • vbse 1.400 ▲ 7,69%
  • vpdu 8.400 ▲ 1,20%
  • ztpk 500 ⚫ 0,00%
(18. април 2019.)
Недеља имунизације у Европском региону СЗО

„Вакцине делују, штитећи нас све заједно“

Недеља имунизације је годишњи догађај чији је општи циљ повећање обухвата имунизацијом јачањем уверења о потреби заштите сваког детета/особе од болести које се могу спречити вакцинацијом, са посебним акцентом на децу из тешко доступних вулнерабилних и маргинализованих група, који је иницирала СЗО у октобру 2005. године, а у чије обележавање се укључила Србија од почетка.
Ова четрнаеста недеља имунизације у Европском региону, обележава се истовремено у свим регионима СЗО.
Недеља имунизације је иницијатива која је координирана од стране Регионалне канцеларије СЗО за Европу у сарадњи са земљама чланицама и партнерима у циљу повећања обухвата и изградње позитивних ставова у вези са неопходношћу имунизације.
Вакцине су временом постале жртве свога успеха, јер се не “виде“ оболели, већ само они који нису имали прилику да оболе од болести против којих су вакцинисани.
Имунизација је једна од најуспешнијих јавноздравствених иницијатива. Имунизацијом се превенирају болести, компликације и смртни исходи од вакцинама превентабилних болести међу којима су дечија парализа, дифтерија, тетанус, велики кашаљ, хепатитис Б, морбили, заушци, рубела, неке врсте запаљења плућа, проливи изазвани ротавирусом и рак грлића материце.
Сваке године се региструје два до три милиона смртних исхода од пнеумококних инфекција, ротавирусних инфекција, дифтерије, тетануса, великог кашља, малих богиња код невакцинисаних лица, међу којима је највише деце испод 5 година живота.
Имунизација је допринела искорењивању великих богиња и доприноси искорењивању дечије парализе.

Дечја парализа
Према подацима СЗО, укупан број пријављених случајева полиомијелитиса на глобалном нивоу у 2018. години износио је 33 у односу на 22 колико је пријављено у 2017. години. Сви случајеви су изазвани типом 1 дивљег вируса полиомијелитиса, а последњи случајеви изазвани типом 3 регистровани су 2012. године. Полио се ендемски и даље одржава у три земље (Пакистан, Авганистан и Нигерија). Тип 2 вируса дечије парализе се не региструје од 1999. године у свету, а од априла 2016. године све земље које у својим програмима имунизације примењују оралну полио вакцину искључили су из даље примене вакцину која садржи вакцинални полио вирус тип 2.
У 2019. години навршава се 21 година од последњег регистрованог аутохтоног случаја дечије парализе изазваног дивљим полиовирусом у Европском региону СЗО (Турска 1998.). Све земље региона стекле су статус земаља без полиомијелитиса у јуну 2002. године.

Мале богиње
Пре увођења вакцине против малих богиња, која је у примени скоро 50 година, процењује се да је годишње умирало од ове болести око 2,6 милиона особа.

У 2017. години, 85% деце у свету је примило једну дозу вакцине против малих богиња до свог другог рођендана, у односу на 73% 2000. године. У истом периоду је регистрована и редукција смртних исхода за 85%. Код једног детета од двадесет оболелих мале богиње изазивају запаљење плућа, а од сваких хиљаду деце која добију мале богиње, једно или двоје ће умрети.

Епидемије
У 2018. години регистровано је 4935 случајева морбила у Србији (стопа инциденције 70,3/100.000), без територије српских енклава на Косову и Метохији у којима је регистрован 141 случај. Епидемија је почела у октобру 2017. године, највећа је у последњих 20 година и у њој су после толико година регистровани смртни исходи. Највиша стопа инциденције од 319,6/100.000 забележена је у Пчињском и Нишавском округу (315,5/100. 000), а потом следе Рашки са 179,4/100.000 и град Београд са 93,9/100.000.
Већина оболелих особа (93%) је била невакцинисана, непотпуно вакцинисана или са непознатим вакциналним статусом. Највиша специфична стопа инциденције је у узрасту испод годину дана живота (597/100.000), а потом у узрасту 1-4 године (258/100.000) и у узрасту 35-39 година (223/100.000).
Од укупног броја оболелих, 1659 (33,6%) је било хоспитализовано, а компликације су регистроване код 37% оболелих. Од компликација најучесталија је била дијареја која је регистрована код 1317 особа (26,7%), затим пнеумонија код 485 (9,8%), отитис медиа код 18 (0,4%) и енцефалитис код двоје (0,04%).
У 2018. години пријављено је 14 смртних исхода (стопа морталитета 0,2/100. 000, Лт 0,3%). Највећа специфична стопа морталитета је регистрована код млађих од 1 године (1,6/100.000), потом у узрасту 1-4 године (1,1/100.000), као и у узрасту 30-34 године (0,8/100.000).
И даље је неопходно радити на основним стратегијама према плану активности елиминације морбила: достизању и одржавању обухвата преко 95% у свим административним јединицама, достизању и одржавању индикатора квалитета у активном надзору и спровођењу допунске имунизације невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних лица, како би се достигао циљ елиминације морбила у најмање 5 региона СЗО до краја 2020. године.
Драматичан пад оболевања од вакцинама превентабилних болести довели су до тога да се неке заразне болести сматрају делом прошлости у Европи. Насупрот томе, близу милион особа у Европском региону СЗО није вакцинисано основим вакцинама и болести које се могу превенирати вакцинацијом континуирано изазивају оболевање, компликације/ секвеле и чак смртне исходе.
У претходним годинама, земље Европског региона су суочене са епидемијама малих богиња, рубеле, заушака које се јављају код осетљиве популације која није вакцинисана или није вакцинисана на време. Како заразне болести не познају границе епидемије се шире из земље у земљу.
Добро функционисање имунизационог система је један од кључних елемената за снажан здравствени систем и припрема земље за будуће јавно здравствене изазове. Обухват имунизацијом је један од индикатора доступности примарне здравствене заштите и процене капацитета здравственог система.
Неке од порука
Доносиоци одлука треба да креирају професионални, едукативни и социјални систем пођеднаке доступности вакцина.
Здравствени радници треба да буду кључни извор информација о вакцинама за родитеље. Изградњом поверења у вакцине спашавају се животи.
Сваки родитељ треба да игра кључну улогу у заштити своје деце избором да их вакцинише. Свако дете заслужује да буде заштићено од вакцинама превентабилних болести.
Истраживачи на пољу вакцина спасили су милионе живота развојем безбедних и ефикасних вакцина.
Радећи на томе да свако дете прими потребне вакцине бивамо заслужни за креирање будућности без вакцинама превентабилних болести.
Вакцине штите од болести, спашавају животе и стварају основу за дуг и здрав живот.
Вакцинацијом против заразних болести не штите се само вакцинисани, већ и они око њих.
Завод за јавно здравље Шабац

Најновији број

23. мај 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa