Kvantna teorija i hrišćanska vera

Doktor Petar Dinić jedan je od četiri edukovana hiropraktičara u Evropi, koji se bavi ovom neosetnom metodom korekcije prvog vratnog pršljena atlasa. Veruje da nam je potrebna integracija različitih znanja i zalaže se za lečenje prirodnim putem (bez preterane i neopravdane upotrebe lekova i operacija), kad god je to moguće. Pristupajući lečenju sa holističkog aspekta, ubeđen je da je podizanje zdravlja (umesto davanja dijagnoze i lečenje bolesti lekovima) ono što bi trebalo da bude medicina 21. veka.
Verujemo da ćemo o dr Diniću kao hiropraktičaru tek pisati, ali ne ovaj put. Kada smo se „slučajno“ upoznali, čuli smo za naslov knjige koji nam je glasno odjeknuo: „Iznad ovih horizonta: kvantna teorija i hrišćanska vera“. Odavno verujući da bi vera i nauka trebalo da budu u „skladnom braku“, umesto da se razilaze, razgovarali smo sa dr Dinićem kao priređivačem pomenute knjige autora Džona Breka, doktora teologije i sveštenika. Zanimljivo je da je knjiga promovisana u Srbiji pre nego što je izašla na originalnom, engleskom jeziku.
Kako je došlo do saradnje između jednog srpskog lekara i sveštenika koji je Amerikanac?
- Otišao sam devedesetih u Ameriku, živeo i radio u Čarlstonu, gde sam završio magisterij i doktorat. Potom sam prešao u Južnu Karolinu, gde sam, u Pravoslavnoj crkvi Amerike, odlazio na službe oca Džona Breka. Njegova pojava, kao i način na koji služi, snažno me je impresionirala. Često smo razgovarali i uvideli da imamo zajedničkih interesovanja vezanih za holistički pristup zdravlju kroz veru i kvantnu fiziku. Otac Džon služi u Americi nekih sedam do osam meseci, a onda dođe u Evropu, u manastir u Francuskoj, koji se nalazi oko 150 kilometara od Pariza. Planirao sam nekoliko godina da ga posetim u tom idiličnom francuskom seocetu, što se realizovalo prošle godine. Otišao sam baš u ovo vreme, pred Uskrs. Tada mi je dao rukopis knjige koju je upravo završio. Pročitao sam je u roku od pet dana, koliko sam tamo bio, i oduševio se.
Šta Vas je fasciniralo u knjizi?
- Dopalo mi se to što je otac Džon predstavio kvantnu fiziku, koja je nerazumljiva i kvantnim fizičarima, na veoma pitak način. Maks Plank (koji je osnovao kvantnu fiziku 1900) i Hajzenberg, rekli su da kvantnu fiziku ne može da razume onaj koji nije fasciniran njom. Često, kada slušate kako razgovaraju kvantni fizičari, ne možete da ih „pohvatate ni za rep, ni za glavu“. Kada sam pročitao knjigu, uvideo sam da je uspeo da, na jednostavan način, poveže najvažnije naučne činjenice sa verom i tumačenjem Novog zaveta. Knjiga je čitka, napisana kao razgovor profesora sa svojim studentima koji objašnjava termine kvantne fizike na način koji mi se jako dopao.
Budući da je autor sveštenik, znate li otkuda potiče njegovo zanimanje za kvantnu fiziku?
- On se nikada se nije bavio kvantnom fizikom, ali sve je povezano. Prešao je u pravoslavlje sedamdesetih godina iz protestantizma, vere koju je nasledio od roditelja. Završio je magisterijum i, kao vrstan student, dobio je da radi doktorat u Hajdelbergu, u Nemačkoj. Dok je tamo boravio, počeo je da prepoznaje uticaj pravoslavlja i odlučio da promeni veru. Potom je služio u pravoslavnoj crkvi, najpre na Aljasci, pa je prešao u Pariz i onda radio kao profesor na Teološkom fakultetu..
Da li Vam je rekao razloge zbog kojih se opredelio za pravoslavlje?
- Uvek je isticao da misli da je pravoslavlje najbliže originalnom Hristovom učenju. Radeći doktorat iz Novog zaveta, zaključio je da pravoslavlje ima najveću slobodu u veri u odnosu na sve ostale, kao i da se u njemu oseća najveća toplina ljubavi, koju povezuje sa Hristom. Pored toga, liturgiju u pravoslavnoj crkvi doživeo je kao nešto najčudesnije i najmagičnije, što je bio još jedan od razloga zbog kojih je poželeo da promeni svoju veru.
Ima još takvih priča. Meni je najpoznatija ona o ocu Doroteju, Šveđaninu, čiji su roditelji bili protestanti i ne samo to, nego su mu i otac i brat bili protestantski sveštenici, ali on je prešao u pravoslavlje iz istih razloga. Rekao mi je to što je Vama otac Džon – da je pravoslavlje najbliskije izvornom Hristovom učenju. Nekoliko godina je bio u Srbiji, u manastiru Kaona, a kad se vratio, osnovao je prvi pravoslavni manastir u Švedskoj.
Recite nam još nešto o samoj knjizi. Pisana u formi romana i preporučuje se, najpre, mladim ljudima?
- Kako da ne. Kada samo bili u Kragujevcu, gde je bila prva promocija, dečaci koji su drugi razred srednje škole, bili su najuporniji sa pitanjima. Knjiga jeste pisana u formi romana, kroz razgovor profesora sa svojim studentima. Ono zbog čega sam dobio želju da uđem u ovu priču je činjenica da živimo u vremenu kada se pitanje sekularnosti, odvajanja od crkve, vidi na hiljade načina, ne po statistikama, nego po načinu na koje živimo naše živote, svemu što se dešava u svetu. To što se krećemo u nekom neorganizovanom haosu, što su antagonizmi i negativnosti u ljudima toliko narastajući, jasno je da nam nedostaje suštinsko u nama. To što bi nas povezalo i dovelo do jasnog uvida da smo zaista jedno biće, mora da dođe ne samo kroz veru, nego i kroz ljubav. Treba ljubiti sebe, pa bližnjeg svog, a to je svaki čovek, jer u svakom postoji klica Hrista. Strasti koje nas vode u mržnju toliko su narastajuće, zajedno sa tehnologijom koja nas bombarduje mehanizacijom, da idemo ka tome da postanemo kompjuteri u ljudskom obliku, što je krajnja dehumanizacija onoga što jesmo. U ovom haotičnom svetu, mladi ne mogu da pronađu svoj put, oslonac u sebi za prave vrednosti, za motivaciju, za snove, želje i ideale, ono što je neophodno da bi svet uopšte mogao da ide dalje.
U tom opštem stanju haosa, kvantna fizika ima odgovore koje može da ponudi?
- Iako je neki doživljavaju kao marginu nauke, ona je zapravo vodeća nauka budućnosti, jer najveći broj nobelovaca, još od 1900. godine dolazi iz te oblasti. To je nešto što u potpunosti razbija naša dosadašnja shvatanja ko smo i šta smo, šta je univerzum, priroda oko nas, svet koji tumačimo svojim čulima i razumom, a što je daleko od onoga što stvarno jeste. Kvantni fizičari otvaraju potpuno nove horizonte. To i jeste „iznad ovih horizonata“, zato što nas kroz kvantnu fiziku približava duhovnosti. To je povezivanje sa svim ljudima, stanje ljubavi kao bliskosti sa svima i svime što postoji. To je Hristova vera i ono što otac Džon piše, a onda to provlači kroz kvantne termine kao što je kvantna isprepletanost - da smo svi mi isprepletani i povezani, da svi potičemo od jednog istog praska od koga je sve nastalo.
Govorite o principu nelokalnosti kvantne fizike?
- Jeste, princip nelokalnosti nam govori da smo svi jedno. Dakle, zamislimo da podelimo jedan atom na dva dela i jedan deo odnesemo u Australiju, a drugi ostavimo ovde. Ukoliko vršimo bilo kakav uticaj na deo atoma u Srbiji, onaj u Australiji će reagovati potpuno isto, iako nema nikakvu fizičku vezu sa njim. Oba dela će reagovati istovremeno, bez ikakve razlike. To je ono što nauka govori.
To je ono što nam i vera govori. Priče su iste, na drugi način ispričane. Zato je fascinatna integracija nauke i religije?
- Integracija znanja iz nauke, vere, psihologije... predstavlja holistički pristup. Ako medicina ne ide holističkim putem, ona će i dalje ostati odvojena i slepa za ono što je poznato nauci i tehnici. Sa druge strane, ako se tehnika ne približi medicini, nikakvog smisla neće imati, ničemu neće doprineti. Ali, kada se povežu, dolazi do integracije znanja, holističkog pristupa zdravlju, koji ćemo primeniti u radu sa pacijentima, edukaciji đaka i studenata, načinu kako pristupamo razmišljanju o biznisu... Reč je o holističkoj svesti. Kada promenimo svoje shvatanje ko smo zapravo, razumećemo da je realnost za koju mislimo da je jedina, samo mali deo realnosti koja postoji. Zbog gubitka duhovnosti koja nas povezuje, postajemo mašine koje su koncentrisane samo na sebe. U tom slučaju, ne postoji Bog, mi smo bogovi.
A zapravo smo samo čestice, koje su, na dubljem nivou, jedno biće?
- Nivo na kom smo svi povezani i gde smo jedno je kvantni, mikro nivo. Ta virtuelna stvarnost, sastavni je deo vidljive stvarnosti. Na nivou nevidiljive stvarnosti, ili duhovnosti, menja se vidljiva stvarnost, ne samo fizički svet, nego i psiha, naše emotivno i mentalno telo... Onda kada budemo uspeli da se otvorimo za to nevidljivo, bićemo u stanju da izađemo iz preteranog egoizma, i shvatićemo da ne možemo da budemo odvojeni od onoga kome nije dobro, ili nema ni za osnovne potrebe, a mi imamo i previše i gomilamo novac kao korporacije koje gospodare čitavim kapitalom ove planete. Broj onih koji nemaju šta da jedu sve je veći zato što je svest onih koji vode ovaj svet na nivou kvanta, limitirana sposobnošću shvatanja da može da im bude bolje samo kroz druge. To znači da i molitva za druge može da nas razveže od spletenosti u našim podsvesnim problemima koje nosimo u našem kolektivnom nesvesnom, gde smo spleteni ne smo od naših roditelja, nego i od prethodnih generacija, sa svim našim konfliktima i sukobima. Molitva je najefikasniji način da se reprogramiramo, da našu podsvest očistimo i ozdravimo kao ljudski rod. Molitva za drugoga čisti našu povezanost sa njim, tako da on više ne vrši uticaj na nas, čime nas oslobađa podsvesnih opterećenja koje nosimo u sebi.

Doktor Petar Dinić završio je Medicinski fakultet u Beogradu i specijalizaciju iz fiziologije na VMA. Magistrirao je na Medicinskom fakultetu u Torontu i radio doktorat iz oblasti neurofiziologije u Kolumbiji (SAD). Predavao je deset godina fiziologiju, i stres menadžment na fakultetu u Torontu, Kolumbiji i Atlanti. Fakultet za hiropraktiku završio je u Atlanti (SAD), a zatim i specijalizaciju (u trajanju od dve godine) iz tehnike Atlas Ortogonal (AO) kod dr Sveta u Atlanti. Jedan je od četiri hiropraktičara u Evropi koji se bave ovom, potpuno neosetnom, metodom korekcije prvog vratnog pršljena atlasa.

Knjiga „Iznad ovih horizonata: kvantna fizika i hrišćanska vera“ promovisana je u Srbiji pre nego što je izašla na originalnom, engleskom jeziku. Njeno prvo predstavljanje bilo je u Kragujevcu, a ugovorena je promocija u Šapcu, u porti Sabornog hrama, gde se očekuje dolazak autora, priređivača i recenzenata: prof. dr Dejana Rakovića, prof. dr Ljubivoja Stojanovića i prof. dr Velimora Abramovića.

PRIREĐIVAČ
O AUTORU
„Otac Džon je jedan od vrhunskih savremenih pravoslavnh teologa, poznat ne samo po samo po svojim knjigama (ima oko četrnaest naslova), nego i propovedima. Poznat je u pravoslavnom svetu kao vrhunski teolog i profesor na nekolikim fakultetima kao tumač Novog zaveta. To je čovek koji zrači smirenošću, ljubavlju i ogromnom tolerancijom, skromnošću i velikim znanjem. On je poput profesora Jerotića, koji je bio izuzetan prosvetitelj, čovek koji sintetizuje znanje i ima sposobnost da ga prenese i pojednostavi.“