Berza

  • aero 840 ▼ -1,06%
  • alfa 31.000 ⚫ 0,00%
  • dnvg 119 ▲ 19,00%
  • fito 2.900 ⚫ 0,00%
  • hmbg 666 ▲ 30,08%
  • impl 3.211 ▼ -0,31%
  • irtl 707 ▲ 1,00%
  • kmbn 3.200 ▼ -0,74%
  • kmbnpb 1.350 ⚫ 0,00%
  • lklg 1.200 ⚫ 0,00%
  • niis 683 ⚫ 0,00%
  • svrl 544 ▲ 4,82%
  • vbse 2.000 ⚫ 0,00%
(23. maj 2019.)
Reforma osnovnoškolskog sistema u Srbiji 1944-1959.

Obrazovanje graditelja Jugoslavije

Prema prvom posleratnom popisu iz 1948. godine, deca uzrasta od 0 do 14 godina, činila su 33% građana Jugoslavije. Zakonom iz 1959. godine uspostavljena je jedinstvena osmorazredna osnovna škola. Bez školstva nije bilo moguće uspostavljanje socijalističkog poretka
Obrazovanje graditelja Jugoslavije
Smena režima i novo konstituisana revolucionarna komunistička vlast, uspostavljena u Jugoslaviji po završetku Drugog svetskog rata, politiku obrazovanja i vaspitanja videla kao jednu od glavnih poluga u procesu kulturne transformacije društva, odnosno stvaranja novog državnog poretka kroz sistemsku "kontrolu" budućih mladih graditelja socijalističke Jugoslavije.
-Jedno od ključnih pitanja koje je okupiralo svet bilo je „Šta je dovelo do rata?“. Kako je moguće da su obrazovni sistemi zakazali i da čovečanstvo nije bilo kadro da nakon iskustva Prvog svetskog rata postupi drugačije, nego se našlo još većem sukobu. Brojke i utisci posle rata su bili poražavajući. Više od 1.500.000 dece je stradalo u Holokaustu. Zbog toga je plan Ujedinjenih nacija, organizacije koja je nastala upravo po završetku Drugog svetskog rata, bio da reformiše školstvo. Kako je Jugoslavija je bila članica, sasvim je bilo izvesno da će učestvovati u tom procesu. Kao patronat javlja se Agencija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) - rekla je dr Sanja Petrović Todosijević naučna saradnica Instituta za noviju istoriju Srbije, jedna od osnivačica Centra za jugoslovenske studije i autorka monografije "Reforma osnovnoškolskog sistema u Srbiji 1944-1959.", tokom promocije monografije u Kulturnom centru.
Zakon o osnovnoj školi iz 1959. godine predstavljao je republičku „verziju“ saveznog Opšteg zakona o školstvu iz 1958. godine kojim je na tlu čitave jugoslovenske države uspostavljena jedinstvena osmorazredna osnovna škola.
- Bez školstva nije bilo moguće uspostavljanje socijalističkog poretka. Struktura društva bila je nepovoljna za novu vlast. Prema prvom posleratnom popisu iz 1948. godine, deca uzrasta od 0 do 14 godina, činila su 33% građana Jugoslavije. Svaki četvrti stanovnik bio je dete mlađe od 14 godina. U toj starosnoj strukturi, deca od 0 do 7 godina činila su 56%. Uspostavljanje poretka u velikoj meri je zavisilo od toga da li će većina stanovništva biti uključena u nedovoljno razvijen socijalni, prosvetni, zdravstveni i kulturni sistem - pojašnjava dr Petrović Todosijević i dodaje da je smena vlasti dovela do potrebe da se ona osnaži kroz legitimitet.
- Po završetku rata stav vlasti je bio veoma rigidan. Diplome stečene do tada su morale da budu proverene. Ipak, izveštaji sa terena su pokazali da striktan obračun sa saradnicima okupatorima koliko god da je davao rezultata na jednoj strani, na drugoj je bio veoma nepovoljan. U pojedinim delovima Srbije nije bilo kadrova, ne samo podobnih, nego ih uopšte nije bilo. Broj prosvetnih radnika 1954/55. godine bio je kao 1936/37. u vreme Kraljevine. Ministarka prosvete Mitra Mitrović je shvatila da neće biti kadrova koji će moći da iznesu kulturnu revoluciju i da se politika prema njima mora ublažiti. Već 1946/7. godine veći broj stručnjaka se školuje na zapadu, nego u Sovjetskom Savezu. Edukacija novih kadrova bila je ključ obrazovnog sistema uz plate koje su udvostručene.
Škola je koncipirana po meri deteta sa ciljem da se "likvidira nepismenost" i izgradi odvažan socijalistički čovek. U to vreme u centru obrazovnog sistema bilo je dete, ali i vaspitanje na temeljima jednakosti, tolerancije i drugarstva.
- Škola je zamišljena kao otvorena institucija. Zakonodavac je predvideo da politika obrazovanja i vaspitanja izađe iz učionice i prodre u druge segmente svakodnevnog života. Dete u školi provede 215 dana, ali šta se dešava kada ode kući kod nepismenih roditelja koji nisu u stanju da podupru politiku koju je država postavila u jasno omeđen prostor? Ko će tada biti učitelj? Prema evidenciji, svako peto dete koje je prošlo kroz sistem obrazovanja do 1959. godine je imalo jednog nepismenog roditelja. Najčešće su to bile majke (76% ) i to je bio ozbiljan politički problem. Odlučeno je da će roditelji uz organizacije (AFŽ, Pioniri, Omladinska) imati i zvaničnu ulogu u procesu vaspitanja i obrazovanja, kako bi se izgradilo idealno društvo budućnosti i uspeh reforme je zavisio od toga da li će oni biti uključeni. Zbog toga se otvaraju prve škole roditeljstva, savetovališta.
Srećno detinjstvo
Reforma osnovnoškolskog sistema bila je ključni pokretač u procesu stvaranja jedinstvene jugoslovenske kulture za decu i uspostavljanja modela onoga što danas nazivamo „srećno detinjstvo“. Jugoslovenska kinematografija veliku pažnju je poklanjala upravo filmovima namenjenim deci i mladima.
- Bilo je važno je bilo da se očuva lik deteta. Ilustratori, filmski stvaraoci, pesnici, književnici doprineli su razvoju autentične kulture za najmlađe. Prvi film koji je izašao na međunarodnu scenu 1947. godine bio je „Pionir i dvojka“. Estetski, u potpunosti je odgovarao vrednostima sveta koje su se tada nalazile sa druge strane zida, ali je bio strane autentičan.

M. Ž.

Najnoviji broj

22. avgust 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa