Berza

  • aero 828 ▲ 0,36%
  • dinnpb 4.350 ▲ 6,10%
  • enhl 652 ▼ -5,51%
  • gmon 2.100 ▼ -2,33%
  • jesv 6.290 ▼ -0,16%
  • kmbn 3.222 ▲ 0,44%
  • kmbnpb 1.300 ▼ -2,99%
  • mtlc 1.908 ▼ -0,68%
  • niis 682 ⚫ 0,00%
  • rmks 3.400 ⚫ 0,00%
  • rso15122 113,80 ▲ 1,97%
  • rso16142 113,45 ▲ 3,27%
  • rso17166 103,36 ▲ 0,56%
  • rso19186 109,02 ▲ 4,04%
  • svrl 515 ▲ 0,98%
  • tgas 12.305 ▼ -0,04%
  • vbse 1.901 ▲ 2,09%
  • vtsr 1.000 ▼ -31,46%
(11. jul 2019.)
RAZGOVOR SA POVODOM: DR MIRA GAJIĆ

IZAZOVI VISOKIH TEMPERATURA

Suština uticaja visoke temperature na organizam je povećani gubitak tečnosti i pokušaj organizma da se zaštiti i rashladi pomoću širenja krvnih sudova na koži. Usled gubitka vode i elektrolita, kao i širenja krvnih sudova, dolazi do pada pritiska
IZAZOVI VISOKIH TEMPERATURA
Protekli juni bio je najtopliji mesec ikada zabeležen na Zemlji. Zbog te činjenice, znatno je povećan obim posla u Službi hitne medicinske pomoći Doma zdravlja „Dr Draga Ljočić“ Šabac. Razgovarali smo sa dr Mirom Gajić.
Veći priliv pacijenata tokom leta je očekivan?
- Da, ali je primetno povećan broj pacijenata u odnosu na prethodne godine zbog naglog prelaska sa niskih na visoke temperature i obilnih padavina koje su prethodile vrućinama. Pacijenti se javljaju u ambulantu u velikom broju, a zabeležen je i veći broj intervencija na terenu, naročito na javnim mestima. Organizam nije u mogućnosti da se adekvatno aklimatizuje i postepeno prilagodi novim vremenskim prilikama.
Vrućina izaziva brojne zdravstvene probleme i u zdravoj populaciji, a posebno kod hroničnih bolesnika?
- Najpre kod kardiovaskularnih bolesnika, astmatičara i dijabetičara. Velike letnje vrućine znaju da budu ozbiljna smetnja u svakodnevnom funkcionisanju, naročito kod osetljivih grupa kao što su deca, trudnice i stari ljudi. Kako bismo otklonili ove smetnje, bitno je da sledimo preporuke i uputstva o načinu ishrane, adekvatnom uzimanju tečnosti, zaštiti od spoljnih uticaja u boravišnom, radnom i otvorenom prostoru, kao i o doziranju fizičke aktivnosti.
U uslovima velikih vrućina, funkcionišemo pod posebnim opterećenjem?
- Suština uticaja visoke temperature na organizam je povećani gubitak tečnosti i pokušaj organizma da se zaštiti i rashladi pomoću širenja krvnih sudova na koži. Usled gubitka vode i elektrolita, kao i širenja krvnih sudova, dolazi do pada pritiska. Dolaze nam pacijenti koji se žale na nemoć, malakalost, gubitak apetita, glavobolju, bolove u skeletnim mišićima, nervozu, pospanost ili nesanicu, pad koncentracije i usporenost u radu.
Posledice visokih temperatura mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih stanja kao što su sunčanica, toplotna iscrpljenost i toplotni udar?
- Sunčanica nastaje usled dužeg izlaganja nepokrivene glave sunčevim zracima. Simptomi se razvijaju šest do dvanaest sati od izloženosti suncu, u vidu malaksalosti, vrtoglavice, drhtavice, jake glavobolje, mučnine, povraćanja, otežanog disanja, ubrzanog pulsa i nesvestice. Toplotna isrpljenost javiće se nakon dužeg boravka u uslovima vrućine, kada se znojenjem gubi velika količina vode i elektrolita. Ukoliko se ne nadoknade, dolazi do iscrpljenosti, nagona za povraćanjem, glavobolje, vrtoglavice, drhtavice i grčeva u mišićima. Koža ovih pacijenata je vlažna i hladna. Toplotni udar je najozbiljniji poremećaj kada dolazi do otkazivanja mehanizma termoregulacije, pa temperatura raste i preko 40 stepeni celzijusa. Koža kod ovih pacijenata je crvena i suva zbog prestanka znojenja, čime je blokirano odavanje viška toplote iz organizma. Ostale tegobe su kao kod sunčanice, samo jače izražene.
VELIKI STRES
ZA ORGANIZAM
„Ukoliko je tempratura spoljašnje sredine približno ista ili ista kao temperatura tela, 36.5 stepeni celzijusa, jedini mehanizam odavanja toplote je evaporacija, ili znojenje. Izlučivanje znoja nekada može biti i do 2 litra za sat vremena, što predstavlja veliki stres za organizam, koji dovodi do dehidratacije i ozbiljnih zdravstvenih problema poput sunčanice, toplotne iscrpljenosti i toplotnog udara.“

SAVETI ZA SUGRAĐANE
„Izbegavajte boravak na otvorenom, a posebno težak fizički rad, u toku najtoplijeg dela dana, između 10 i 17 časova; Unosite dovoljne količine tečnosti – vode i sveže ceđenih sokova, a izbegavajte alkohol i gazirane sokove; Umereno konzumirajte kafu i crni čaj; imajte pet obroka dnevno, od kojih su dve voćne užine. Jedite češće, manje porcije, lagane obroke, žitarice, sveže voće i povrće. Izbegavajte masnu, začinjenu, kaloričnu hranu; Tuširajte se mlakom vodom nekoliko puta dnevno; Rashlađujte se na bazenima, rekama, na moru, ali ne ulazite zagrejani u vodu; Održavajte temperaturu prostorije do 32 stepena celzijusa u toku dana i 24 stepena u toku noći. Prostorije zamračite i proveravajte ih; Prilikom izlaska na sunce nosite zaštitne naočari, šešire sa širokim obodom, namažite se kremama sa visokim zaštitnim faktorom pola sata pred izlazak; Nosite svetlu, komotnu odeću od prirodnih materijala; Ne izlazite naglo iz klimatizovane prostorije i automobila na sunce; Ne ulazite u pregrejane i neprovetrene automobile; Izbegavajte noćnu vožnju i pravite češće pauze u toku vožnje, bar 15 minuta nakon svaka dva sata.“
M.F.

Najnoviji broj

19. septembar 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa