Za ljubav, za bratstvo za vodu

Kao i svake godine i ove godine u Jarku je održana Komemoracija u znak sećanja na Krvavi marš.
Organizatori su bili mesna zajednica sela Jarak i mesni odbor SUBNOR.
Da podsetimo, 24. septembra 1941. godine nemački general Franc Beme je izdao naredbu koja glasi: “Divizija 342 ima na prepad da pokupi sve muškarce, između 14 i 70 godina i da ih prebaci u koncentracioni logor. Logor je podignut kod sela Jarak u Sremu.
Na kraju sela, levo od puta Šabac – Ruma jedna velika poljana je ograđena bodljikavom žicom, sa nekoliko kula osmatračnica na uglovima na kojima su bili nemački stražari sa mitraljezima.
Tokom ove racije uhapšeno je 4.459 civila, a zbog neodazivanja streljano je 75 građana Šapca.
Put od Šapca do Jarka koji iznosi 25 kilometara pređen je za četiri sata usiljenog marša, a nekad i trkom. Nemci su kolonu pratili kamionima, na konjima i biciklima.
Iznemogle i nesposobne Šapčane koji su padali od umora, ili zaostajali, Nemci su na licu mesta streljali. Po izjavama preživelih na putu od sabirnog logora Mihajlovca (mesto bivšeg vašarišta) do Jarka likvidirano je 120 ljudi.
Postizanju u logor u Jarak logoraši su mučeni batinanjem, glađu i žeđu. 28. septembra meštani sela Jarak su izdejstvovali od komande koncentracionog logora da mogu pohapšenima pružiti pomoć. Voda koju seljaci iz Jarka zapregama donosili spasli su mnoge živote.
Zbog toga meštanima Jarka dugujemo veliku zahvalnost, jer su izlažući se velikom naporu, kao i ogromnoj opasnosti donosili vodu zarobljenim Šapčanima i tako ih spasli od sigurne smrti.
U znak zahvalnosti, Šapčani su na ulasku u Jarak podigli spomen česmu, koja simbolično podseća na žedne i gladne logoraše iz Šapca. Na česmi stoji natpis “Za ljubav, za bratstvo, za vodu”.
I ove godine održana je komemoracija, Pomen senima nedužnih ali na nedoličan način. Posle polaganja venaca na spomen česmu, na kojima nisu bili predstavnici grada Šapca, predstavnici vojske Srbije kao ni sveštenstvo, prisutni su pozvani na ručak u Lovački dom.
E tu nas je čekalo ogromno, veoma neprijatno iznenađenje. U lovačkom domu je treštala narodna muzika – najgore vrste, koja priliči veseljima, svadbama i vašarima a nikako pomenu senima nedužnih.
Uz rakiju, vino, pivo i pečenje, uz narodne pesme najgore vrste, uz pevačicu i pevača koji su pevali za bakšiš, odavao se pomen Šabačkim žrtvama. Bio sam užasnut prizorom.
Treba da nas je stid heroja krvavog marša. Šta bi oni rekli kada bi videli kako poštujemo njihovu žrtvu?
Mene je sramota! A vas dragi Jarčani?
Komemoracija je odavanje počasti onima koji više nisu sa nama i koji su svoje živote dali za našu slobodu.
Zar na ovaj sraman način Jarčani? Bruka i sramota.