19. INTERNACIONALNI BLUZ I DžEZ FESTIVAL
Vreme u bojama džeza
Život je u mnogome sličan džezu, najbolji je kada se improvizuje. Muzika je putovanje, džez počinje kada se izgubite. Džez je ona vrsta muzike koja može da poprimi toliko drugih uticaja, a da i dalje bude džez. Ukoliko ne možete da u sebi „iskopate“ bluz, onda imate rupu u duši. Bluz je lako svirati, ali teško osetiti
Razdirući, iritantni, a opet dobro poznati zvuk alarma otvara oči i faktički započinje dan. Iako potpuno atonalan, organizam ne reaguje stresom na „groznu zvonjavu“, već prati telo u laganom menjanju položaja. Etape ležeća-sedeća-stojeća, univerzalna uz potke individalnog ocrtanog kroz vremenske intervale. Tog jutra će za tu „trunčicu“ biti i ton alarma nešto skladniji, put buđenja malko kraći i brži, uzbuđenje nadolazećeg obojiti kolotečinu radnog dana. Petak je, čoveče, PETAK JE, ne običan, sutra je subota, ni ona neće biti uobičajena, mir, sloboda, plan, baš sve u jednom. Dogovori napravljeni već ranije, počinje odbrojavanje unazad. Lagano, nesvesno sa usana tiho „nadire“ pevušenje PROFESORA BLUZA od prethodne večeri. Svaki pokret prati stih, sve je u harmoniji.
Oblačenje, ključ u bravi, jedan-dva zaokreta u levo, potom do garaže, parkinga, stajališta za bicikle ili laganim korakom do radnog mesta. Odraditi, „odrobijati“ ili ispuniti obavezu. Kroz obaveze, pritisak, ljude i tišine, vodi nas prečicom neka snaga visokih očekivanja. Kako tako, ali vreme teče, ističe, sve ga je manje, a teret na leđima za koju tonu lakši. Još brže „leti“ ukoliko svakodnevni planovi imaju ishodište pre nečega, što nije san i beg u kabinu voza do novog sutra. Kraj, odjavljivanje i odlazak „domu, slatkom domu“.
Obrok, odmor, kafa? Ne, samo ukoliko neke sitne poslove završimo, uživanje će biti potpuno. Dve, tri večeri će biti nešto što 363, 364 neće. Dakle, ništa ne sme da ih učini ordinarnim. Kafa - u nekoj kraćoj pauzi, odmor? ovih dana. Sati polako postaju „polutke“, klize ka „frtaljima“, minutama pred spremanje...
Bez žurbe, deo po deo odeće uz youtube instrumental, opuštajući „saks“, adrenaliski podstrek fanka, vokal za sva vremena, nešto četvrto, peto, stoto, nebitno, stvar ukusa, bitno biti u „modu „onoga čemu darujemo kinetičku energiju. Koraci u osveženoj večeri odskaču betonom, bar zvuče glasnije i drugačije nego drugim danima. Iz odsjaja svetiljki i žamora ulica, blagim iskorakom na podest koji vodi do kutka što nas je štitio u mislima od udara današnjeg dana. Svetiljke menjaju neonke, bat betonom, postao je prigušen zvuk gaženja po stazi. Zvukovi se odbijaju od zidove, ali raspoloženje podiže i škripa kvake teških vrata do velike sale, do sedišta. Jakna na nadkolenicama, telefon na “sajlent“, to je ono što čekamo ceo dan, možda i godinu. U pogledu 16 večnih slova na ivici bine (neću da vam kažem kojih, sigurno ih znate, prebrojte glasove svih opcija u misaonim okvirima logike i eto rešenja), većih od realne veličine, izraslih za jednu želju, iščekivanje, onaj dobar osećaj. Oni su znak, putokaz i atrijum do umirenih i spremnih instrumenata, svakog na svom mestu. Uz umirenje gledališta, atmosferu uskomešava pucketanje bine:
-Dobro veče, dobro došli na 19. Intenacionalni Šabački bluz i džez festival....“ iiii počinje..... „Uživajte“....
Tišina oslobođena tona, a prepuna želje iiiii evo ih na sceni, pre prvog “dobro veče“ palice bubnjara kažu „jedan, dva, tri....“, prvi ton zbori - zabranjeno je sve osim uživanja.
Niz reku notnih zapisa kajdanke saksofona ADAMA KLEMA, na talasima klavijature VLADE MARIČIĆA (20:30), na rifovima, činelama do hedonizma, do duhovnog odmorišta. Između dva nastupa kratka pauza, veče suviše dobro da se ne predahne na reskom vazduhu poznog oktobra. „Stara garda iz kvarta još se loži na fank“, nije ni čudo, shvatamo to posle nastupa BELGRADE FUNK COMBO-a (22:00) iz Beograda...
Vreme brzo prolazi, mirna noć, alarm nešto kasnije, kućne obaveze i eto i subote veče, sve ponovo, sve jednako dobro, a posle tišine pune želja, čulo sluha miluju susedi iz Makedonije, BRAMHA TRIO (20:30), skopski, po stažu mladi trio koji promoviše džez na jedan drugi, specifičan način, uz otvorenost za različite muzičke uticaje. Potom, posle još jedne stanke u vedroj svežoj večeri, pred nama se poklanjaju Pera Džo i Homsik Mek, pred Šapčanima je BLUES TRIO (22:00). Spremni da čujemo koji promil večnosti su oni „ukrali“ za svoje instrumente, šta ih je iz beskraja umetnosti odvelo pod njene skute. Aplauz, BRAVO MAJSTORI!!! Jeste kraj, daleko je sledeći oktobar, ali će ovo biti sjajno veče i u njenom ostatku. Ovaj osećaj ne odlazi, ne dozvoljavamo mu da pobegne. Nosimo utiske koje su nam vratile planove i težnju da ih ostvarimo, noćas se i sat vraća, dobili smo milinu i sat duže, nije moglo biti bolje u ove oktobarske dane.
Možda ćete osetiti sve „male vapaje“ običnih, a opet neobično talentovanih ljudi, možda Vam kroz filter duše protrči istorija, možda se u mislima ocrtaju plantaže pamuka, ili zadimljeni barovi, možda Nju Orleans postane, od grada u Lujizijani, metafora nečeg nedosanjanog, ali vrednog za približavanje. Možda ne bude ništa od toga, možda Vas samo ono što ste čuli probudi neke zaboravljene sitne želje i pruži motiv da od sutra se malo vratite sebi. Umeju to ove note, umeju da od oktobarske večeri stvore Božićno jutro u kome je sve moguće. Nemojte se iznenaditi ukoliko vam energija raznih instrumenata kanališe smiraj u telu i dobijete najlepši način za relaksaciju, možda i osećaj da noć, ona duga poznojesenja, donosi i poseban san. Jedino nema šanse da vam veče pre i posle nastupa bude isto, bez nekog novog kvaliteta.
Svakom ko izađe iz Šabačkog pozorišta u jednom trenutku će se putevi deliti, ka domu ili svirci, „sešnu“. Opredelite li se za opciju dva, dobijate još jednu dozu muzičkog adrenalina ili opuštajuću melodiju smiraja. Dok se niz grlo sliva omiljena tekućina, pred očima će se malo magliti od dima, dok u daljini, kao scenigrafija misli, saksofon govori svoje. Bićete u klišeu starih filmova, ali će to biti tako prokleto dobar osećaj.
Oblačenje, ključ u bravi, jedan-dva zaokreta u levo, potom do garaže, parkinga, stajališta za bicikle ili laganim korakom do radnog mesta. Odraditi, „odrobijati“ ili ispuniti obavezu. Kroz obaveze, pritisak, ljude i tišine, vodi nas prečicom neka snaga visokih očekivanja. Kako tako, ali vreme teče, ističe, sve ga je manje, a teret na leđima za koju tonu lakši. Još brže „leti“ ukoliko svakodnevni planovi imaju ishodište pre nečega, što nije san i beg u kabinu voza do novog sutra. Kraj, odjavljivanje i odlazak „domu, slatkom domu“.
Obrok, odmor, kafa? Ne, samo ukoliko neke sitne poslove završimo, uživanje će biti potpuno. Dve, tri večeri će biti nešto što 363, 364 neće. Dakle, ništa ne sme da ih učini ordinarnim. Kafa - u nekoj kraćoj pauzi, odmor? ovih dana. Sati polako postaju „polutke“, klize ka „frtaljima“, minutama pred spremanje...
Bez žurbe, deo po deo odeće uz youtube instrumental, opuštajući „saks“, adrenaliski podstrek fanka, vokal za sva vremena, nešto četvrto, peto, stoto, nebitno, stvar ukusa, bitno biti u „modu „onoga čemu darujemo kinetičku energiju. Koraci u osveženoj večeri odskaču betonom, bar zvuče glasnije i drugačije nego drugim danima. Iz odsjaja svetiljki i žamora ulica, blagim iskorakom na podest koji vodi do kutka što nas je štitio u mislima od udara današnjeg dana. Svetiljke menjaju neonke, bat betonom, postao je prigušen zvuk gaženja po stazi. Zvukovi se odbijaju od zidove, ali raspoloženje podiže i škripa kvake teških vrata do velike sale, do sedišta. Jakna na nadkolenicama, telefon na “sajlent“, to je ono što čekamo ceo dan, možda i godinu. U pogledu 16 večnih slova na ivici bine (neću da vam kažem kojih, sigurno ih znate, prebrojte glasove svih opcija u misaonim okvirima logike i eto rešenja), većih od realne veličine, izraslih za jednu želju, iščekivanje, onaj dobar osećaj. Oni su znak, putokaz i atrijum do umirenih i spremnih instrumenata, svakog na svom mestu. Uz umirenje gledališta, atmosferu uskomešava pucketanje bine:
-Dobro veče, dobro došli na 19. Intenacionalni Šabački bluz i džez festival....“ iiii počinje..... „Uživajte“....
Tišina oslobođena tona, a prepuna želje iiiii evo ih na sceni, pre prvog “dobro veče“ palice bubnjara kažu „jedan, dva, tri....“, prvi ton zbori - zabranjeno je sve osim uživanja.
Niz reku notnih zapisa kajdanke saksofona ADAMA KLEMA, na talasima klavijature VLADE MARIČIĆA (20:30), na rifovima, činelama do hedonizma, do duhovnog odmorišta. Između dva nastupa kratka pauza, veče suviše dobro da se ne predahne na reskom vazduhu poznog oktobra. „Stara garda iz kvarta još se loži na fank“, nije ni čudo, shvatamo to posle nastupa BELGRADE FUNK COMBO-a (22:00) iz Beograda...
Vreme brzo prolazi, mirna noć, alarm nešto kasnije, kućne obaveze i eto i subote veče, sve ponovo, sve jednako dobro, a posle tišine pune želja, čulo sluha miluju susedi iz Makedonije, BRAMHA TRIO (20:30), skopski, po stažu mladi trio koji promoviše džez na jedan drugi, specifičan način, uz otvorenost za različite muzičke uticaje. Potom, posle još jedne stanke u vedroj svežoj večeri, pred nama se poklanjaju Pera Džo i Homsik Mek, pred Šapčanima je BLUES TRIO (22:00). Spremni da čujemo koji promil večnosti su oni „ukrali“ za svoje instrumente, šta ih je iz beskraja umetnosti odvelo pod njene skute. Aplauz, BRAVO MAJSTORI!!! Jeste kraj, daleko je sledeći oktobar, ali će ovo biti sjajno veče i u njenom ostatku. Ovaj osećaj ne odlazi, ne dozvoljavamo mu da pobegne. Nosimo utiske koje su nam vratile planove i težnju da ih ostvarimo, noćas se i sat vraća, dobili smo milinu i sat duže, nije moglo biti bolje u ove oktobarske dane.
Možda ćete osetiti sve „male vapaje“ običnih, a opet neobično talentovanih ljudi, možda Vam kroz filter duše protrči istorija, možda se u mislima ocrtaju plantaže pamuka, ili zadimljeni barovi, možda Nju Orleans postane, od grada u Lujizijani, metafora nečeg nedosanjanog, ali vrednog za približavanje. Možda ne bude ništa od toga, možda Vas samo ono što ste čuli probudi neke zaboravljene sitne želje i pruži motiv da od sutra se malo vratite sebi. Umeju to ove note, umeju da od oktobarske večeri stvore Božićno jutro u kome je sve moguće. Nemojte se iznenaditi ukoliko vam energija raznih instrumenata kanališe smiraj u telu i dobijete najlepši način za relaksaciju, možda i osećaj da noć, ona duga poznojesenja, donosi i poseban san. Jedino nema šanse da vam veče pre i posle nastupa bude isto, bez nekog novog kvaliteta.
Svakom ko izađe iz Šabačkog pozorišta u jednom trenutku će se putevi deliti, ka domu ili svirci, „sešnu“. Opredelite li se za opciju dva, dobijate još jednu dozu muzičkog adrenalina ili opuštajuću melodiju smiraja. Dok se niz grlo sliva omiljena tekućina, pred očima će se malo magliti od dima, dok u daljini, kao scenigrafija misli, saksofon govori svoje. Bićete u klišeu starih filmova, ali će to biti tako prokleto dobar osećaj.
D. Blagojević
Najnoviji broj
18. april 2024.
