SLOBODAN LOLIĆ IZ MAČVANSKOG PRIČINOVIĆA O ZEMLjAKINjI SOKI LOLIĆ I DRUGIM MAJKAMA SRPSKIH RATNIKA
Buduće spomen obeležje za ukras sela
Čuvajući sećanje na Soku, borimo se protiv zaborava hrabrih dela svih majki koje su žrtvovale svoje sinove za narod, za život, kaže naš sagovornik. U selu podržana njegova ideja o podizanju spomen obeležja, hrabrim ženama (U toku prikupljanje sredstava) koje bi zauzelo važno mesto u porti seoske crkve
Malo se zna na je na oreolu “Srpskim majkama” (gipsani reljef), koji je uradio likovni umetnik Mirko Mrkić Ostroški, a nalazi se na ulazu zgrade Doma vojske Srbije u Beogradu , centralni lik majke Soke Lolić, heroine rođene u Mačvanskom Pričinoviću.
- Budući da Majka Soka u selu nema direknih potomaka, to treba da nam je dužnost da sačuvamo sećanje na ovaj simbol svih majki koje su žrtvovale svoje sinove, za svoj narod, za život. Raduje me i ponosim se time, što je centralni lik na reljefu, oreolu “Srpskim majkama”, baš lik Soke Lolić, majke poručnika Živadina Lolića, dvostrukog nosioca Karađorđeve zvezde i drugih odlikovanja. Posebno žitelji Pričinovića, gde je ova hrabra žena rođena, ne bi trebalo da je zaborave, a pomenuti reljef na kome je centralni baš njen lik treba da je na ponos i čast žitelja sela. Kao izraz zahvalnosti, trebalo bi ga postaviti u selu da krasi prošlost Pričinovića, zaključuje Slobodan Lolić, danas penzioner, nastanjen u Beogradu, ali večni zaljubljenik Pričinovića, gde mu je nasleđena očeva kuća i imanje. Dodaje da je ovo ujedno i poruka, pre svega dobrotvorima koji svojim prilozima mogu da omoguće da se pomenuti Oreol postavi i u Pričinoviću.
U svojoj knjizi “Soka Lolić majka srpskih ratnika” naš sagovornik detaljno piše o životu i smrti ove hrabre žene. Pri kraju kaže da danas nije ostalo ništa od materijalnih predmeta Soke i njenog sina Živadina. Ostalo je samo dvorište i pomoćna zgrada ispred koje je nastala njena fotografija.
Slobodan još piše: “Ostali su proređeni potomci, nekada brojnih komšija koji jedva da nešto znaju, ko je živeo u toj danas napuštenoj i oronuloj kući. Ostala je tišina koju u proleće narušava kreket žaba iz obližnje bare Ignjatovica”.
A pisac recenzije za Slobodanovu knjigu primarijus doktor Predrag Tojić potvrđuje da kroz lik majke ( Soke Lolić) palog sina na Kajmakčalanu, Živadina Lolića, petostrukog nosioca ratnih odlikovanja, u stvari je autorov omaž svim srpskim majkama u istoriji srpskog naroda, uključujući najkrvaviji od svih vekova 20.
U zaključku svog sećanja na Soku o čijoj hrabrosti je slušao na raznim mestima, a jedna ulica u Kragujevcu nosi njeno ime Slobodan kaže da je zajedno sa zemljakinjom Draganom Erčić obišao više uglednih domaćinstava i privrednika koji i finansijski podržavaju njegovu ideju (prikupljanje sredstava je i dalje u toku) da se u porti seoske crkve u Mačvanskom Pričinoviću podigne oreol (spomen obeležje u reljefu) posvećeno svim hrabrim majkama Srbije, gde bi ponovo centralni bio lik Soke Lolić.
- Budući da Majka Soka u selu nema direknih potomaka, to treba da nam je dužnost da sačuvamo sećanje na ovaj simbol svih majki koje su žrtvovale svoje sinove, za svoj narod, za život. Raduje me i ponosim se time, što je centralni lik na reljefu, oreolu “Srpskim majkama”, baš lik Soke Lolić, majke poručnika Živadina Lolića, dvostrukog nosioca Karađorđeve zvezde i drugih odlikovanja. Posebno žitelji Pričinovića, gde je ova hrabra žena rođena, ne bi trebalo da je zaborave, a pomenuti reljef na kome je centralni baš njen lik treba da je na ponos i čast žitelja sela. Kao izraz zahvalnosti, trebalo bi ga postaviti u selu da krasi prošlost Pričinovića, zaključuje Slobodan Lolić, danas penzioner, nastanjen u Beogradu, ali večni zaljubljenik Pričinovića, gde mu je nasleđena očeva kuća i imanje. Dodaje da je ovo ujedno i poruka, pre svega dobrotvorima koji svojim prilozima mogu da omoguće da se pomenuti Oreol postavi i u Pričinoviću.
U svojoj knjizi “Soka Lolić majka srpskih ratnika” naš sagovornik detaljno piše o životu i smrti ove hrabre žene. Pri kraju kaže da danas nije ostalo ništa od materijalnih predmeta Soke i njenog sina Živadina. Ostalo je samo dvorište i pomoćna zgrada ispred koje je nastala njena fotografija.
Slobodan još piše: “Ostali su proređeni potomci, nekada brojnih komšija koji jedva da nešto znaju, ko je živeo u toj danas napuštenoj i oronuloj kući. Ostala je tišina koju u proleće narušava kreket žaba iz obližnje bare Ignjatovica”.
A pisac recenzije za Slobodanovu knjigu primarijus doktor Predrag Tojić potvrđuje da kroz lik majke ( Soke Lolić) palog sina na Kajmakčalanu, Živadina Lolića, petostrukog nosioca ratnih odlikovanja, u stvari je autorov omaž svim srpskim majkama u istoriji srpskog naroda, uključujući najkrvaviji od svih vekova 20.
U zaključku svog sećanja na Soku o čijoj hrabrosti je slušao na raznim mestima, a jedna ulica u Kragujevcu nosi njeno ime Slobodan kaže da je zajedno sa zemljakinjom Draganom Erčić obišao više uglednih domaćinstava i privrednika koji i finansijski podržavaju njegovu ideju (prikupljanje sredstava je i dalje u toku) da se u porti seoske crkve u Mačvanskom Pričinoviću podigne oreol (spomen obeležje u reljefu) posvećeno svim hrabrim majkama Srbije, gde bi ponovo centralni bio lik Soke Lolić.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
11. april 2024.
