ANALIZA REPUBLIČKOG BUDžETA ZA 2020.
BUDžET ZA JUBILARNU DVADESETU
Fiskalna konsolidacija nije sprovedena smanjivanjem rashoda (pre svega broja zaposlenih imaterijalnih troškova u državnoj administraciji i reorganizacijom “javnih dinosaurusa”), nego povećanjem poreskih stopa i većom poreskom disciplinom
Još malo pa već minuše prvedve decenije dvadeset prvog veka i trećeg milenijuma. Kako smo samo bili optimisti pre 20 godina. Evropa je bila naša. Toliko, da smo joj tada, siromašni i iscrpljeni građanskim ratovima, sankcijama i bombardovanjem, bili bliži nego “posle dvadeset godina”(Roman A. Dime, o musketarima. Mi, tadašnji petooktobarci danas ličimo na “musketare” u odmaklim godinama). Parlament nije, kako se bilo uobičajilo, čekao poslednje decembarske dane. Dvadeseti post petooktobarski budžet je usvojen krajem novembra. Bravo Mali. Ućutkao je Đilasa i Boška. Naša “obrnuta ekonomija” predlaže da se donese leks specijalis o formiranju posebne komisije u sastavu predsednik države, premijerka i predsednica parlamenta. Da pregleda ovaj budžetski doktorat. Ministar ostaje doktor. Satemom: “Kako pre decembra sastaviti i usvojiti državni budžet u jednopartijskom parlamentu”.
Pa da vidimo. Prvo tabela. Rečima i obećanjima se sve može, dok ne dođu cifre. One pokažu da li je i koliko “car go”.
Sve se vidi, sve se zna. Budžetski prihodi su se za posmatranih 7 godina (plan za 2020. prema ostvarenim u 2014.godini) povećali za 49,1 posto, godišnje prosečno po 7 posto, a rashodi za 18,3 postoili godišnje prosečno po 2,6 posto. Istovremeno je BDP u istom periodu (uključujući planiranu stopu rasta za 2020. godinu od 3,5 posto) rastao prosečno godišnje po 2,3 posto. Šta znači da su rashodi, bez obzira na smanjenje plata i penzija od 10 posto, rasli malo brže od raspoloživog društvenog proizvoda. Trošili bi ono što nemamo, da poreskli prihodi nisu “eksplodirali”. U posmatranom periodu rasli tri puta brže od rasta budžetskih rashoda i BDP-a.
Tako se od deficita koji je preti bankrotom, stiglo do suficita. Kako. Prosto. Sve poreske stope povećane, kad je “vrag odne ošalu”. Porez n a dobit, PDV, akcize. Pa tako PDV sa manje od 410 u 2014. godini, u planu budžeta za 2020. godinu iznosi 582 milijarde dinara (kumulativnirast 42 posto), akcizesa 212 na 311 milijardi dinara (kumulativnirast 47 posto), porez na dobit sa 64 na 104 milijarde dinara (kumulativnirast 63 posto). Proizilazi, da će PDV prosečno godišnje rasti po 6 posto, akcize skoro po 7, a porez na dobit po 9 posto. Ako su, kao što rekosmo, u posmatranom periodu, ukupni budžetski rashodi rasli godišnje po 2,6 posto, a BDP 2,3 posto, sve postaje jasno. Da se spreči bankrot i sanira deficit od preko 6 milijardi evra u “godinama koje su pojeli skakavci”( 2012 – 2014 ) i posledično zaustavi nekontrolisan opovećanje javnog duga, uzeto je od onih koji imaju najmanje. Umesto rasta privrede i BDP-a, decifit je lečen i izlečen većim nametima i njihovom boljom naplatom. Tako smo postali “najsporija”(porastu BDP-a) privreda u širem okruženju, sa budžetskim suficitom, i rastom dinara u odnosu na evro. Drugim rečima, fiskalna konsolidacija nije sprovedena smanjivanjem rashoda (pre svega broja zaposlenih imaterijalnih troškova u državnoj administraciji i reorganizacijom “javnih dinosaurusa”), nego povećanjem poreskih stopa i većom poreskom disciplinom.
Slične tendencije su prisutne i u Planu budžeta za 2020. godinu. Budžetski prihodi iznose 1.314,1, budžetski rashodi 1.334,7, što kao rezultat daje deficit od 20,2 milijarde dinara, ili 0, posto BDP-a. Ako se neko pita, zašto se od budžetskog suficita od 64,8 milijardi dinara u periodu I-X 2019.godine, stiže do deficita u 2020. godini, odgovor je lak. Smanjiće se suficit, ako ga i bude. Treba država još dosta da plati.(toliki koridiori, a za 10 meseci ove godine, utrošena samo jedna milijarda). Tu je i NIP (Novi Investicioni program). Za kapitalne rashode planiranio oko 200 milijardi dinara, ili nepunih 1,7 milijardi evra. Iako je predsednik obećao po 2 i po milijarde godišnje. Polako, dolaze rebalansi. Odostalih pozicija, upadljivo rastu planirane plate zaposlenih i materijalni troškovi za državnu administraciju. Da se možda Leta Dvadesetog ne održavaju neki izbori?
Na samom kraju predlažemo. Kad već nije u predlogu Budžeta, neka što ranije, u prvom rebalansu, Mali predloži, a jednopartijski Parlament usvoji, budžetski deficit od 2 posto BDP-a. Za “ušteđenih” 100 milijardi dinara da smanji poreze i doprinose na zarade. Kao prvu meru za veći ekonomski rast i manju sivu ekonomiju. Da se makar simbolično vrati deo duga privredi i građanima koji suod “usta odvajali” fiskalnu konsolidaciju.
Pa da vidimo. Prvo tabela. Rečima i obećanjima se sve može, dok ne dođu cifre. One pokažu da li je i koliko “car go”.
Sve se vidi, sve se zna. Budžetski prihodi su se za posmatranih 7 godina (plan za 2020. prema ostvarenim u 2014.godini) povećali za 49,1 posto, godišnje prosečno po 7 posto, a rashodi za 18,3 postoili godišnje prosečno po 2,6 posto. Istovremeno je BDP u istom periodu (uključujući planiranu stopu rasta za 2020. godinu od 3,5 posto) rastao prosečno godišnje po 2,3 posto. Šta znači da su rashodi, bez obzira na smanjenje plata i penzija od 10 posto, rasli malo brže od raspoloživog društvenog proizvoda. Trošili bi ono što nemamo, da poreskli prihodi nisu “eksplodirali”. U posmatranom periodu rasli tri puta brže od rasta budžetskih rashoda i BDP-a.
Tako se od deficita koji je preti bankrotom, stiglo do suficita. Kako. Prosto. Sve poreske stope povećane, kad je “vrag odne ošalu”. Porez n a dobit, PDV, akcize. Pa tako PDV sa manje od 410 u 2014. godini, u planu budžeta za 2020. godinu iznosi 582 milijarde dinara (kumulativnirast 42 posto), akcizesa 212 na 311 milijardi dinara (kumulativnirast 47 posto), porez na dobit sa 64 na 104 milijarde dinara (kumulativnirast 63 posto). Proizilazi, da će PDV prosečno godišnje rasti po 6 posto, akcize skoro po 7, a porez na dobit po 9 posto. Ako su, kao što rekosmo, u posmatranom periodu, ukupni budžetski rashodi rasli godišnje po 2,6 posto, a BDP 2,3 posto, sve postaje jasno. Da se spreči bankrot i sanira deficit od preko 6 milijardi evra u “godinama koje su pojeli skakavci”( 2012 – 2014 ) i posledično zaustavi nekontrolisan opovećanje javnog duga, uzeto je od onih koji imaju najmanje. Umesto rasta privrede i BDP-a, decifit je lečen i izlečen većim nametima i njihovom boljom naplatom. Tako smo postali “najsporija”(porastu BDP-a) privreda u širem okruženju, sa budžetskim suficitom, i rastom dinara u odnosu na evro. Drugim rečima, fiskalna konsolidacija nije sprovedena smanjivanjem rashoda (pre svega broja zaposlenih imaterijalnih troškova u državnoj administraciji i reorganizacijom “javnih dinosaurusa”), nego povećanjem poreskih stopa i većom poreskom disciplinom.
Slične tendencije su prisutne i u Planu budžeta za 2020. godinu. Budžetski prihodi iznose 1.314,1, budžetski rashodi 1.334,7, što kao rezultat daje deficit od 20,2 milijarde dinara, ili 0, posto BDP-a. Ako se neko pita, zašto se od budžetskog suficita od 64,8 milijardi dinara u periodu I-X 2019.godine, stiže do deficita u 2020. godini, odgovor je lak. Smanjiće se suficit, ako ga i bude. Treba država još dosta da plati.(toliki koridiori, a za 10 meseci ove godine, utrošena samo jedna milijarda). Tu je i NIP (Novi Investicioni program). Za kapitalne rashode planiranio oko 200 milijardi dinara, ili nepunih 1,7 milijardi evra. Iako je predsednik obećao po 2 i po milijarde godišnje. Polako, dolaze rebalansi. Odostalih pozicija, upadljivo rastu planirane plate zaposlenih i materijalni troškovi za državnu administraciju. Da se možda Leta Dvadesetog ne održavaju neki izbori?
Na samom kraju predlažemo. Kad već nije u predlogu Budžeta, neka što ranije, u prvom rebalansu, Mali predloži, a jednopartijski Parlament usvoji, budžetski deficit od 2 posto BDP-a. Za “ušteđenih” 100 milijardi dinara da smanji poreze i doprinose na zarade. Kao prvu meru za veći ekonomski rast i manju sivu ekonomiju. Da se makar simbolično vrati deo duga privredi i građanima koji suod “usta odvajali” fiskalnu konsolidaciju.
Dragan Vujadinović, ekonomski analitičar
Najnoviji broj
25. april 2024.
