Trag postojanja i osećaj slobode

Učenica trećeg razreda poljoprivredne struke Jelena Dimitrijević nadarena je za slikarstvo i uživa da radi portrete u olovci. Njen nesvakidašnji talenat prepoznali su profesori Srednje škole u Koceljevi. Radovi ove sedamnaestogodišnje devojke iz Subotice već su krasili prostor školskog objekta a trenutno se objavljuju na fejsbuk stranici ove obrazovne ustanove.

Njen talenat do srednjoškolskih dana niko nije otkrio, pa ni ona sama, jer se nikada ranije nije potrudila da nešto nacrta ili naslika. Sve zadatke iz likovnog ispunjavala je površno. A sada, kada crta, posvećuje daleko više vremena i pažnje onome što radi. Portreti nastaju uglavnom uz pomoć fotografija a do sada ih je uradila gotovo sto.
–Ja crtam grafitnom olovkom, uglavnom portrete poznatih ličnosti koji su mi inspiracija. Upisala sam Srednju školu u Koceljevi, poljoprivredni smer, jer sam tek na početku srednje škole otkrila ovaj svoj talenat. Trebalo je nešto da se crta za fiziku i ja sam nacrtala lik Isaka Njutna. Posle toga sam nastavila da crtam jer mi se baš dopalo. Privlači me- priča Jelena u kojoj crtanje proizvodi osećaj slobode i odlazak u jedan potpuno drugačiji svet.
Talenat za ovu umetnost, kaže, nije nasledila od članova svoje porodice u kojoj jedino stariji brat Gavrilo piše pesme.
Porodica joj je velika podrška a hobi kojim se Jelena bavi za njih je bilo iznenađenje. Ova devojka smatra da je talenat veoma važan ali ne i presudan jer da bi uspeo u nečemu, pa i u umetnosti, neophodno je dosta vežbe i kontinuitet u radu, stalno usavršavanje i vera u ono što radiš.
–Kroz vežbu postaješ sve bolji. Još uvek sam amater ali ću pokušati da hobi pretočim u svoj životni poziv. Da moji radovi postanu jednog dana profesionalni jer je crtanje moja ljubav. Želim da kroz svoje crteže, svoje portrete ostavim nešto vredno iza sebe, da ostavim trag svog postojanja. Otkrila sam slučajno svoj talenat i mislim da je to moj put- dodaje Jelena.
Prve radove pokazala je najpre drugaricama koje su bile oduševljene njenim talentom i bodrile su je da nastavi da radi. Jelena je počela da crta uvek i svugde, u svakoj prilici, neretko na časovima u školi.
–Profesori više jednostavno ne primećuju to što radim na časovima. Neki od njih se nađu i na mojim radovima poput profesora Saše Popovića. Profesor Saša je miran na času, bez preteranih pokreta, i bilo mi je lako da ga nacrtam. Nije to bio neki profi crtež ali sam uspela da za kratko vreme prenesem njegov lik na papir. Poklonila sam mu ovaj rad i lepo je reagovao. Nasmejao se i pokazao svojim kolegama u zbornici- kaže ova devojka.
Vremenom je počela da radi portrete po želji. Imala je narudžbina i svoje radove je prodavala te na taj način zarađivala za džeparac i kupovinu neophodnog pribora za crtanje. Mnoga svoja dela je i poklanjala.
–U proseku, za izradu portreta srednje zahtevnog mi je potrebno od 3-4 sata rada. Probala sam da radim i akrilnim bojama ali se ipak najviše pronalazim u grafitnoj olovci i u crtanju likova. Postoje zahtevne i manje zahtevne stvari u procesu ali ništa mi nije preterano teško. Kada je reč o najdražim radovima, volim jednu korejsku grupu BTS i njihovog člana Park Đimina, pa sam uradila mnogo njegovih portreta- otkriva Jelena, skromna i pomalo stidljiva srednjoškolka, za koju lica nisu nužno odraz karaktera.
–Može da pokaže sreću, tugu, setu, može da manifestuje emociju, ali nije odraz onoga što osoba jeste. Teško da može taj jedan momenat, zaustavljen grafitnom olovkom, da prikaže karakter. Često se dešava da neko ima anđeosko lice ali da unutra nikako nije takav. I obrnuto. Crtanje portreta ipak nije samo puko prenošenje kontura lica na papir, već kroz taj crtež, posebno ako su na njima ljudi koje volim, prenosim svoju emociju, ljubav. Hoću da sačuvam sve crteže koji će mi biti uspomena i kada ih jednog dana pogledam u starosti da uhvatim ponovo taj deo svoje prošlosti, te trenutke proživim kroz portrete svojih omiljenih prijatelja, profesora, rođaka...To nije moguće ukoliko radim isključivo portrete po narudžbini. Ne volim da tako crtam ljude ali i to je deo posla- objašnjava Jelena koja za sada planira da nastavi da crta i razvija svoj talenat kako bi pokušala da upiše Fakultet primenjenih umetnosti.
Ističe da joj je jedna od najvećih želja da jednog dana, kada stasa u pravog umetnika, svoje radove predstavi publici u Parizu, gradu koji je za nju najlepši na svetu.