Vožnja automobila iz ugla statistike i pripadnice „nežnijeg“ pola
Ma, sigurno je žena za volanom
Rezultati studije "Rodna ravnopravnost u saobraćaju u Srbiji" su pokazali da u našoj zemlji 71 odsto muškaraca poseduje vozačku dozvolu, naspram svega 35 odsto žena koje imaju položen vozački ispit. Pripadnice lepšeg pola se susreću sa brojnim predrasudama, nerazumevanjem okoline
Ključ u bravu, okreni. Leva noga kvačilo, desna gas. Ruka na menjaču. Prva, dobro... I krećemo...
-Ne, ne možeš tako! Polako. Pokreti treba da budu usklađeni. Moraš da slušaš motor, polako pritiskaš komande. Drži pravac. Sada druga brzina...
O, ne. Šta ako ne pogodim brzinu? Automobil se kreće, i? Da li treba da usporim?.. raskrsnica,.. retrovizor,.. kočnica,.. gas... Zbog čega sada neko trubi? Kao da nisu bili početnici. Previše je. Šta mi je ovo trebalo?
Ukoliko ste se bar delimično prepoznali u prethodnim rečenicama pripadate grupi žena (ne) vozača. Šta bi ovaj pojam konkretno značio? Naime, rezultati studije "Rodna ravnopravnost u saobraćaju u Srbiji" su pokazali da u našoj zemlji 71 odsto muškaraca poseduje vozačku dozvolu, naspram svega 35 odsto žena koje imaju položen vozački ispit (poređenja radi, evropska statistika govori da 67 procenata žena u Velikoj Britaniji i 76 odsto Nemica vozi automobil). Ovo istraživanje, realizovano je uz podršku Svetske banke, a za potrebe Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost. Iako je statistika, neki bi rekli, nepouzdana nauka sklona manipulacijama i tumačnjima, nažalost ne greši kada je ova tema u pitanju.
Predrasude i tabu teme
Uz brojne predrasude, nerazumevanje okoline pripadnice lepšeg pola se susreću i sa najvećim izazovom kada je vožnja u pitanju, pobediti strah. Suočiti se sa čudnom mašinom zvanom mozak.
-Iz ličnog iskustva znam da je vožnja rutina, a vežbom se savladava strah, međutim, to kod nas nije tako jednostavno. Četiri godine je proteklo od trenutka kada sam položila vozački ispit do kupovine automobila i statusa aktivnog vozača. Neću biti originalna u savetu, ali drugačije ne može. Moramo da se skoncentrišemo na sebe, svoj automobil, put i pravila koja su propisana i ignorišemo sve drugo. Znam da nije lako, ali kada se to uspe, nestane i strah - kaže Ivana.
Žene su češće izložene uznemiravanju u saobraćaju, posebno mlađe, sedam odsto devojaka od 18 do 29 godina i isti procenat žena starosti od 30 do 45 godina potvrdio je da su doživele ovakvu vrstu neprijatnosti u javnom prevozu ili kao učesnice u saobraćaju.
-Teško je početniku da se snađe u okruženju saobraćajne nekulture u Srbiji. Iskusniji vozački brzo zaborave svoje prve dane u vožnji i imaju nulto razumevanje za početnike i često ne razmišljaju da je ispred njih neko ko nosi strah i ko je na početku. Uz sav pritisak, suočavate se sa čestim korišćenjem sirene, često i vrlo neprimerenim komentarima i neophodna je velika mentalna snaga da se sve izdrži, prevaziđe, a da uz to budete koncentrisani na automobil i put - navodi Tijana.
Ne dozvoljava mi muž
Istraživanje je pokazalo da dame u Srbiji češće koriste javni prevoz, čak njih 25 odsto u poređenju sa tek svakim šestim pripadnika jačeg pola. Rezultati ukazuju da domaćinstva u Srbiji izdvajaju oko 10 odsto prihoda na troškove prevoza, a značajan faktor su i rodne uloge, „primereni“ obrasci ponašanja i vlasništvo nad imovinom.
-Više od 20 godina imam vozačku dozvolu, ali ne vozim. U mom slučaju ne postoji strah, malo nedostaje rutine, ali bi se to vratilo brzo. Ipak, problem za žene je što automobili su vlasništvo muža ili muškog člana porodice i zbog njihovih potreba imaju malo prilike za vežbu. Kada je neophodan prevoz, deluje jednostavnije da neko od njih bude vozač, nego da vozilo prepuste lepšem polu - podelila je svoje iskustvo Mira.
Mobilnost žena u Srbiji, kako su pokazali podaci, posebno je ograničena u gradovima sa neodgovarajućom mrežom javnog prevoza, upravo zbog nedostatka alternativnih oblika prevoza. Pripadnice lepšeg pola sklonije su kombinovanju različitih prevoznih sredstava tokom jednog putovanja. Ali muškarci voze bicikl radije nego žene, procentualno je prednost kod gospode veća za dva.
Od ukupnog broja zaposlenih žena u Srbiji, samo 2,3 odsto radi u sektoru transporta, žene čine 20 odsto zaposlenih u tom sektoru, a retko su zastupljene na rukovodećim mestima.
Žene (nisu) loši vozači
Doktor Dalibor Pešić, prodekan Saobraćajnog fakulteta, za dnevni list „Politika“ navodi da rezultati njihovih studija govore da na četiri muškarca koji stradaju u saobraćajnoj nesreći dolazi jedna žena koja izgubi život u saobraćaju. Ovo je dokaz teze da su žene pažljivije kao vozači, više poštuju saobraćajna pravila, manje piju pre nego što sednu u automobil, kao i da ređe ulaze u rizične saobraćajne situacije od muškaraca.
-Ne postoji nijedan biološki ni fiziološki razlog koji govori u prilog tezi da su žene lošiji vozači - naprotiv. Žene predstavljaju model kako bi trebalo da se ponaša vozač u saobraćaju jer je briga o drugima utkana u njihovo biće. One podjednako brinu o svojim saputnicima i o drugim učesnicima u saobraćaju i naročito su brižne i pažljive kada voze decu. Podatak da svega trećina žena ima položen vozački ispit i da svega 16 odsto njih zaista vozi može se objasniti kulturološkim i socijalnim razlozima, odnosno činjenicom da živimo u patrijarhalnom društvu. Kada bi se muškarci ugledali na žene u saobraćaju imali bismo mnogo manje povređenih i poginulih na putevima. U Irskoj je nedavno počela kampanja „On vozi, ona gine”, koja ima za cilj da skrene pažnju na statistiku koja svedoči da su muškarci najveći vinovnici saobraćajnih nesreća u saobraćaju - prenosi Politika.
Na primedbu da većina muškaraca smatra da se žene u saobraćaju kreću brzinom „ranjenog puža” i glasno protestuje zbog toga, dr Dalibor Pešić kaže da prava istina glasi da žene poštuju ograničenja brzine, što muškarce često nervira jer sami krše saobraćajna pravila i voze brzo na deonicama gde se savetuje sporija vožnja.
-Ako u koloni od deset vozila dve žene poštuju ograničenje brzine, to će da iznervira bar jednog od osam muškaraca koji se nalazi iza njih i on će početi da pretiče, ulazi u makazice i dovodi u rizik sve učesnike u saobraćaju i na kraju zaključiti da je za sve „kriva žena jer vozi sporo”. A to što muškarci shvataju kao sporost, jednostavno je sinonim za bezbednu vožnju.
-Ne, ne možeš tako! Polako. Pokreti treba da budu usklađeni. Moraš da slušaš motor, polako pritiskaš komande. Drži pravac. Sada druga brzina...
O, ne. Šta ako ne pogodim brzinu? Automobil se kreće, i? Da li treba da usporim?.. raskrsnica,.. retrovizor,.. kočnica,.. gas... Zbog čega sada neko trubi? Kao da nisu bili početnici. Previše je. Šta mi je ovo trebalo?
Ukoliko ste se bar delimično prepoznali u prethodnim rečenicama pripadate grupi žena (ne) vozača. Šta bi ovaj pojam konkretno značio? Naime, rezultati studije "Rodna ravnopravnost u saobraćaju u Srbiji" su pokazali da u našoj zemlji 71 odsto muškaraca poseduje vozačku dozvolu, naspram svega 35 odsto žena koje imaju položen vozački ispit (poređenja radi, evropska statistika govori da 67 procenata žena u Velikoj Britaniji i 76 odsto Nemica vozi automobil). Ovo istraživanje, realizovano je uz podršku Svetske banke, a za potrebe Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost. Iako je statistika, neki bi rekli, nepouzdana nauka sklona manipulacijama i tumačnjima, nažalost ne greši kada je ova tema u pitanju.
Predrasude i tabu teme
Uz brojne predrasude, nerazumevanje okoline pripadnice lepšeg pola se susreću i sa najvećim izazovom kada je vožnja u pitanju, pobediti strah. Suočiti se sa čudnom mašinom zvanom mozak.
-Iz ličnog iskustva znam da je vožnja rutina, a vežbom se savladava strah, međutim, to kod nas nije tako jednostavno. Četiri godine je proteklo od trenutka kada sam položila vozački ispit do kupovine automobila i statusa aktivnog vozača. Neću biti originalna u savetu, ali drugačije ne može. Moramo da se skoncentrišemo na sebe, svoj automobil, put i pravila koja su propisana i ignorišemo sve drugo. Znam da nije lako, ali kada se to uspe, nestane i strah - kaže Ivana.
Žene su češće izložene uznemiravanju u saobraćaju, posebno mlađe, sedam odsto devojaka od 18 do 29 godina i isti procenat žena starosti od 30 do 45 godina potvrdio je da su doživele ovakvu vrstu neprijatnosti u javnom prevozu ili kao učesnice u saobraćaju.
-Teško je početniku da se snađe u okruženju saobraćajne nekulture u Srbiji. Iskusniji vozački brzo zaborave svoje prve dane u vožnji i imaju nulto razumevanje za početnike i često ne razmišljaju da je ispred njih neko ko nosi strah i ko je na početku. Uz sav pritisak, suočavate se sa čestim korišćenjem sirene, često i vrlo neprimerenim komentarima i neophodna je velika mentalna snaga da se sve izdrži, prevaziđe, a da uz to budete koncentrisani na automobil i put - navodi Tijana.
Ne dozvoljava mi muž
Istraživanje je pokazalo da dame u Srbiji češće koriste javni prevoz, čak njih 25 odsto u poređenju sa tek svakim šestim pripadnika jačeg pola. Rezultati ukazuju da domaćinstva u Srbiji izdvajaju oko 10 odsto prihoda na troškove prevoza, a značajan faktor su i rodne uloge, „primereni“ obrasci ponašanja i vlasništvo nad imovinom.
-Više od 20 godina imam vozačku dozvolu, ali ne vozim. U mom slučaju ne postoji strah, malo nedostaje rutine, ali bi se to vratilo brzo. Ipak, problem za žene je što automobili su vlasništvo muža ili muškog člana porodice i zbog njihovih potreba imaju malo prilike za vežbu. Kada je neophodan prevoz, deluje jednostavnije da neko od njih bude vozač, nego da vozilo prepuste lepšem polu - podelila je svoje iskustvo Mira.
Mobilnost žena u Srbiji, kako su pokazali podaci, posebno je ograničena u gradovima sa neodgovarajućom mrežom javnog prevoza, upravo zbog nedostatka alternativnih oblika prevoza. Pripadnice lepšeg pola sklonije su kombinovanju različitih prevoznih sredstava tokom jednog putovanja. Ali muškarci voze bicikl radije nego žene, procentualno je prednost kod gospode veća za dva.
Od ukupnog broja zaposlenih žena u Srbiji, samo 2,3 odsto radi u sektoru transporta, žene čine 20 odsto zaposlenih u tom sektoru, a retko su zastupljene na rukovodećim mestima.
Žene (nisu) loši vozači
Doktor Dalibor Pešić, prodekan Saobraćajnog fakulteta, za dnevni list „Politika“ navodi da rezultati njihovih studija govore da na četiri muškarca koji stradaju u saobraćajnoj nesreći dolazi jedna žena koja izgubi život u saobraćaju. Ovo je dokaz teze da su žene pažljivije kao vozači, više poštuju saobraćajna pravila, manje piju pre nego što sednu u automobil, kao i da ređe ulaze u rizične saobraćajne situacije od muškaraca.
-Ne postoji nijedan biološki ni fiziološki razlog koji govori u prilog tezi da su žene lošiji vozači - naprotiv. Žene predstavljaju model kako bi trebalo da se ponaša vozač u saobraćaju jer je briga o drugima utkana u njihovo biće. One podjednako brinu o svojim saputnicima i o drugim učesnicima u saobraćaju i naročito su brižne i pažljive kada voze decu. Podatak da svega trećina žena ima položen vozački ispit i da svega 16 odsto njih zaista vozi može se objasniti kulturološkim i socijalnim razlozima, odnosno činjenicom da živimo u patrijarhalnom društvu. Kada bi se muškarci ugledali na žene u saobraćaju imali bismo mnogo manje povređenih i poginulih na putevima. U Irskoj je nedavno počela kampanja „On vozi, ona gine”, koja ima za cilj da skrene pažnju na statistiku koja svedoči da su muškarci najveći vinovnici saobraćajnih nesreća u saobraćaju - prenosi Politika.
Na primedbu da većina muškaraca smatra da se žene u saobraćaju kreću brzinom „ranjenog puža” i glasno protestuje zbog toga, dr Dalibor Pešić kaže da prava istina glasi da žene poštuju ograničenja brzine, što muškarce često nervira jer sami krše saobraćajna pravila i voze brzo na deonicama gde se savetuje sporija vožnja.
-Ako u koloni od deset vozila dve žene poštuju ograničenje brzine, to će da iznervira bar jednog od osam muškaraca koji se nalazi iza njih i on će početi da pretiče, ulazi u makazice i dovodi u rizik sve učesnike u saobraćaju i na kraju zaključiti da je za sve „kriva žena jer vozi sporo”. A to što muškarci shvataju kao sporost, jednostavno je sinonim za bezbednu vožnju.
M. Ž.
Najnoviji broj
18. april 2024.
